Обновом Руског некропоља обнављали смо и свест српског народа о томе ко су му пријатељи

У РАДУ НАУЧНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ „РУСКИ НЕКРОПОЉ У БЕОГРАДУ” УЧЕСТВОВАЛО 17 СРПСКИХ И РУСКИХ ИСТОРИЧАРА

• Председник Почасног савета Фондације „Руски некропољ” др Ненад ПОПОВИЋ: Обнова Руског некропоља је и наш одговор на очигледну ревизију историје коју у освит обележавања стогодишњице од почетка Првог светског рата и 70-годишњице од завршетка Другог светског рата спроводе поједине државе. Та ревизија је опасна и зато што води ка ренесанси идеје фашизма која своје отелотворење има у фашистичком покрету који кроји нови државни поредак у Украјини
• Амбасадор Русије у Србији Александар ЧЕПУРИН: Руски некропољ у Београду није само једно од великих руских гробаља у свету, већ и - споменик руско-српским везама и пријатељству
• Епископ липљански ЈОВАН: Постоји дивна дубока љубав и заједничка прошлост, али постоји исто тако и садашњост. Имамо Некропољ у Београду, али не смемо заборавити да је руска љубав према нама поставила свеже нове некрополе по српским земљама у овим годинама у којима смо ми живели
• Протојереј ВИТАЛИЈ (ТАРАСЈЕВ): Руски некропољ у Београду као духовно срце руске заједнице у Србији постоји од 20-те године прошлога века, а на данашњи дан представља не само светињу која учвршћује односе између Србије и Русије него има много шири значај - за Русију, руски народ и РПЦ

         НАУЧНА конференција „Руски некропољ у Београду” одржана је у нашем главном граду.

         Модератори су били: проф. др Мира РАДОЈЕВИЋ и доцент др Милош КОВИЋ.

         Уводна обраћања на скупу су имали: председник Почасног савета Фондације за обнављање, подршку и очување комплекса историјско-меморијслних споменика у Републици Србији „Руски некропољ” др Ненад ПОПОВИЋ, амбасадор Руске Федерације у Србији Александар ЧЕПУРИН, епископ липљански ЈОВАН и протојереј ставрофор Виталиј (ТАРАСЈЕВ), старешина Подворја Московске патријаршије у Србији.

         У Раду скупа су учествовали: др Ђорђе ЂУРИЋ, др Галина ШЕВЦОВА, Елена БОНДАРЈЕВА, др Љубодраг ДИМИЋ, др Људмила КУЗМИЧЕВА, мр Јекатерина ГАВРОЕВА, др Владислав ПУЗОВИЋ, др Александар КАДИЈЕВИЋ, Миладин МИЛОШЕВИЋ, Алексеј АРСЕЊЕВ, др Александар ЖИВОТИЋ, Јелена МЕЖИНСКИ-МИЛОВАНОВИЋ, др Александар НИКИТОВИЋ, др Борис МИЛОСАВЉЕВИЋ и мр Драгомир АНЂЕЛКОВИЋ.

          Реч председника Почасног савета Фондације „Руски некропољ” др Ненада ПОПОВИЋА:

          Обнова Некропоља за све

           нас је била света мисија

         ЖЕЛИМ да вас поздравим у име Фондације за обнову „Руског некропоља” и да вам пожелим добродошлицу на нашу конференцију. Прошли смо дуг пут од тренутка када смо пре више од 4,5 године са садашњим председником Фонда Константином Косачовом и председником Управног одбора за обнову Некропоља Валеријем Рјазанским започели овај пројекат.

         Пројекат смо у почетку поделили у три фазе: израда пројектне документације, прикупљање новчаних средстава и извођење радова на обнови Некропоља.

         И поред огромне политичке воље и са српске и са руске стране да се Некропољ обнови, реализација пројекта због економске кризе није се у сваком тренутку обављала планираном динамиком.

         Пролазили смо кроз тешке периоде, али ни у једном тренутку нисмо избили упорност и ентузијазам да овај пројекат приведемо крају, нисмо изгубили оптимизам и ентузијазам јер смо били прожети снажном визијом која нас је све време подсећала на једно - да Некропољ није само споменик културе од значаја за наше две земље, већ да је Некропољ симбол нераскидивог пријатељства српског и руског народа које траје вековима.

         Знали смо да обновом Некропоља обнављамо свест српског народа о томе ко су му били пријатељи и шта су ти пријатељи чинили за њега у прошлости. То је за нас била света мисија и зато је Некропољ могао бити обновљен. Такође, обновом Некропоља српски народ је обновио историјско сећање и одао пошту нашој руској браћи која су сахрањена на Некропољу. С једне стране, храбрим руским војницима који су положили животе за слободу Србије у Првом светском рату, а са друге - истакнутим личностима царске Русије које су после Октобарске револуције емигрирале у Србију где су оставиле неизбрисив траг у њеном духовном, интелектуалном и културном животу.

         Истакао бих значај овог пројекта и из још једног разлога. Овај пројекат реализујемо у години великог јубилеја када се обележава 100 година од почетка Првог светског рата.

Први светски рат је најочитији пример колико је велико и чврсто пријатељство Срба и Руса. У време када је то за њу било најнеповољније – упркос својим војним и економским слабостима и унутрашњим проблемима - Русија је, да би заштитила Србију и спречила њено уништење, објавила рат двема ондашњим суперсилама - Аустро-Угарској и Немачкој.

         Тим чином, који се догодио пре сто година, Русија је показала колика је њена љубав према српском народу. Данас 100 година касније, симболички, Србија и Русија заједно обнављају споменик који сведочи о тој љубави и шаљу поруку свету да ће наши народи увек стајати раме уз раме у борби против зла као што су то чинили и у Првом и Другом светском рату.

         Ово је наш одговор на очигледну ревизију историје коју у освит обележавања стогодишњице од почетка Првог светског рата и седамдесетогодишњице од завршетка Другог светског рата спроводе поједине државе.

         Та ревизија није опасна не само зато што искривљује историјске чињенице, правећи од џелата жртве и обратно, већ и зато што води ка ренесанси идеје фашизма која своје отелотворење има у фашистичком покрету који кроји нови државни поредак у Украјини.

         Као последица повампирења фашизма у Европи, данас као и пре 70 година, у Украјини се спаљују живи цивили по налогу неких нових вандала.

         Свет не сме да затвара очи пред овом појавом, већ мора оштро да је осуди и да се од ње огради како се ужасна прошлост врло видљивог Првог светског рата не би поновила.

         Даме и господо, у име Фондације за обнову Руског некропоља желим вам успешан рад на овој конференцији.

          Реч амбасадора РФ у Републици Србији Александра ЧЕПУРИНА:

         ДАНАШЊА конференција се одржава у право време.

         Први светски рат је из многих политичких разлога био заборављен.

         Данас је Русија пуна решености да се у пуној мери одужи својим заштитницима и обнови историјску правду и да рестаурира споменике војницима Првог светског рата. 

         Знамо да је Први светски рат почео глобалним потресима, у првом реду у Европи и не само у њој, већ и у Руској империји и не само једном револуцијом.

         Мислим да Руски некропољ у Београду није само једно од великих руских гробаља у свету. Он је, као што је Ненад рекао, симболичка грађевина улепшана великим спомеником за два милиона војника Руске империје који су погинули за идеале слободе и независности целе православне цивилизације, већ и споменик руско-српским везама и пријатељству.

         Познато вам је да је на иницијативу председника Руске Федерације, захваљујући влади Русије, сарадњи са РПЦ и српским пријатељима и колегама, испуњен, рекао бих, историјски дуг. У овом тренутку је практично завршена реконструкција и обнова Руског некропоља са његовом духовном вредношћу - Иверском капелом.

         Обновљен је споменик „Спавајте ратни орлови” у чијој је основи костурница руских војника који су погинули при одбрани Београда од аустријских освајача.

         Они који су на овај или онај начин повезани са овим, знају да је то изискивало много духовних, финансијских и организационих напора. Зато желим да се посебно захвалимо руским и српским рестаураторима, архитектима, пројектантима и радницима, онима који су извршили веома тешке рестаураторске послове не само на очувању историјског изгледа, већ душе и покоја наших заједничких предака. На тај начин одајемо почаст великим синовима Русије. 

         Посебно се захваљујемо српском народу, нашим српским пријатељима који су реализовали не само конкретну помоћ. Они су учествовали и у прикупљању средстава и научно-истраживачком раду да би реконструкција била обављена веома пажљиво и да би споменик био очуван као споменик културно-историјског наслеђа.

         Он није само културно-историјско наслеђе Србије, већ и Русије.

         Желим да се захвалим и господину Поповићу, његовим вишегодишњим напорима у реализацији пројекта рестаурације Руског некропоља и за његов допринос у јачању руско-српских веза и пријатељства. Слажем се са њим да су у неком смислу споменик и сам процес његове рестаурације својеврсни симболички гест, један од знакова давнашњих и древних руско-српских веза.

         Дозволите ми да још једном данашњој конференцији пожелим успешан рад, интересантне новине и плодну размену мишљења, можда и неке спорове. Да поновим: време одржавања конференције је добро изабрано.

(Скроз лево)

  Реч епископа Липљанског ЈОВАНА:

Наша два народа и наше две цркве

понекад је тешко разликовати

         ВАША екселенцијо, поштована господо, драги христооче Виталије, браћо и сестре,

         Као епископ сам позван да у вама видим браћу и сестре, па тек онда достојанствене научнике који су окупљени око овог изванредног посла.

         Ја сам овде у име Његове Светости патријарха Српског господина Иринеја: да вам за тај дивни посао, изузетан посао, пренесем његов благослов и свакако подршку СПЦ за коју су овакве ствари неупитне. Поготово што је то најјача додирна тачка између наша два народа и наше две цркве које је понекад и тешко разликовати, као што је то овде толико видљиво у случају Руске заграничне цркве која је настала између два рата под благословом, покровитељством и старањем СПЦ која је препознала непогоду, муку и тугу руског народа који је изгубио Отаџбину и који је морао да своју слободу остварује како је могао у том тренутку.

         Тако је узвратила само мали део онога што су јој руски народ и Руска црква вековима даровали.

         С друге стране, као епископ обавезан сам да водим рачуна о животу, не само о ономе што је било, већ и о ономе што ће бити. Због тога ћу да испричам једну причу која је везана за тај живот.

         Прича је анегдота и дешава се у Јерусалиму где сам живео низ година.

         Живео сам у једном стану у центру града. Једног дана нешто се покварило у кухињи. Замолио сам да ми пошаљу водоинсталатера. Долази водоинсталатер и представља ми се - Генадиј. Добро, изволите!

         Испод лавабоа чује се глас: „Отец, откуда ви?” Кажем из Србије, ја сам Србин. Он каже: Да, да, да, то знам, али откуда сте? Кажем: Родио сам се у Босни, ако вам то нешто значи. Он: А, аха! А да ли знате где је град Сарајево? Рекох: Знам! Он: Знате ли где је Јеврејско гробље у Сарајеву?

         Види, чудна ли свата, помислих. Рекох: Знам, мислим у Израелу смо! Да, знам. Он: Видите, ја сам се тамо борио!

         Наиме, једна од главних линија сукоба у Сарајеву током рата од 1992. до 1995. године ишла је преко Јеврејског гробља, а Генадије је као добровољац провео 4 године у Војсци Републике Српске.

         Шта хоћу да кажем? Да, постоји дивна дубока љубав и заједничка прошлост, али постоји исто тако и садашњост. Имамо Некропољ у Београду, али не смемо заборавити да је руска љубав према нама поставила свеже нове некрополе по српским земљама у овим годинама у којима смо ми живели. И да су те некрополе доказ да љубав која је посејала ове старе, још живи и да ће сигурно још живети.

(Скроз десно)
           Реч протојереја ставрофора Виталија (Тарасјева):
            Руски некропољ је светиња

          која зацељује ране

         УВАЖЕНИ господине Поповићу домаћине ове конференције, ваше преосвештенство, драги у Христу владико и високи представниче СПЦ, ваша екселенцијо, уважени научни радници, драга браћо и сестре,

         Част ми је да поздравим овај научни скуп, све његове учеснике и госте који су присутни у име Његове светости патријарха Московског и целе Руси господина Кирила.

         Главна тема ове научне конференције је Руски некропољ у Београду који је као духовно срце руске заједнице у Србији, која постоји од 20-те године прошлога века, на данашњи дан представља не само светињу која учвршћује односе између Србије и Русије него има много шири значај, значај за Русију, руски народ и РПЦ.

         Руски некропољ је светиња која зацељује ране, оне које су постојале између руске дијаспоре и управо на том месту, на Руском некропољу у Београду, пре педесетак година почело је зацељивање тих рана.

         РПЦ у том светлу посматра свој народ и захвална је СПЦ, српској држави и народу на помоћи коју су добили у једном до најтежих тренутака у нашој историји, а то је један дуги период који је уследио после трагичних догађаја Октобарске револуције у Русији.

         Свим учесницима ове конференције желим успеха у раду и надам се да ће она, по замисли нашег домаћина, добити зборник радова који ће представљати трајну вредност наша два једнокрвна и једноверна народа.

         (следи: реч др Милоша Ковића)

       Горан Шимпрага