У плану за рушење Додика права и крајња мета је - Српска

НА ЧУВЕНОМ СПИСКУ ДРЖАВА ЗА УНИШТЕЊЕ, КОЈИ ЈЕ САЧИНИО ГЕНЕРАЛ ВЕСЛИ КЛАРК, НЕМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, АЛИ... (1)

Милорад Додик

• Са становишта организатора преврата, политичко уклањање Милорада Додика свакако представља један од пожељних резултата започетог процеса, али политичка ликвидација Републике Српске је - крајњи циљ
• Мотив, средства и људи за рушење Републике Српске постоје. Логистички елементи за извршење преврата постављају се на своја места. Једина непознаница је како ће жртва одреаговати и како ће се изборити за опстанак
• Уклaњање Додика би омогућило инсталирање марионетског режима са задатком ликвидације Републике Српске као самосталне и одрживе заједнице, са свим катастрофалним последицама по њене грађане које би закономерно уследиле
• Конфронтација која предстоји није за изборну победу неке странке него за опстанак Републике и само је успутно одбрана Милорада Додика, који је маркиран за политички одстрел управо зато што је он - стожер нападнутих тековина

Пише: Стефан КАРГАНОВИЋ

         МАДА се Република Српска не помиње у чувеном списку држава предвиђених за уништење, који је генерал Весли Кларк обелоданио пре неколико година, нико не сумња у постојање намере и активног плана да се пре краја следеће године то питање реши.

         Бомбастичне најаве о улагању милионских средстава у тај пројекат на страну, праћењем мање сензационалних али врло опипљивих доказа на терену долази се до поузданог закључка да су у току припреме у Републици Српској за нешто што је у наслову једног тома својих мемоара Черчил  сликовито назвао „the gathering storm“.

         Мотив, средства и људи за рушење Републике Српске постоје. Логистички елементи за извршење преврата постављају се на своја места. Једина непознаница је како ће жртва одреаговати и како ће се изборити за опстанак.

         Јасно се препознају зачеци оркестриране кампање у Републици Српској која тежи стварању климе неповерења и дискредитацији политичког руководства државе.

         То је у свим досадашњим обојеним револуцијама увек био први корак, у покушају парализовања владе на коју се циља организовањем истовремених и све учесталијих напада против ње са што више страна (...)

         Обмана је традиционално средство скоро сваке политичке делатности, а у рушилачкој операцији која је се захуктава против Републике Српске заузима средишње место. Огледа се, између осталог, по томе ко је у тој игри стварна, а ко номинална жртва. По спољашњим знацима, олуја која је у припреми уско је персонализована и обрушава се лично на председника Републике Српске. У великој мери, то јесте тачно и он заиста јесте мета „казнене експедиције“ али само као колатерална штета и сигурно не из јавно наведених разлога.

         Организатори планираног пуча тако поступају зато што им не одговара да јавност схвати њихову праву агенду. На страну лажно моралисање о демократији, борби против корупције и људским правима, њима принципијелно уопште не сметају политичке личности са одликама које њихова пропаганда безочно приписује председнику Додику.

         Особе управо таквог профила већ деценијама служе као њихови најближи и најефикаснији сарадници широм света. Да не користе неморалне и корумпиране личности такве врсте, остварење већине циљева њихове политике било би знатно отежано или немогуће.

         Да је председник Републике Српске стварно оптерећен атрибутима које му пропагандно приписују, он им не би био на нишану већ би, напротив, био уважени припадник њихове екипе. Чак без улажења у појединости, карактер напада, матрица по којој се одвија и извор одакле потиче довољно је да код искусног и проницљивог посматрача изазове скепсу.

         Један од циљева предстојеће офанзиве несумњиво јесте политичко кажњавање председника, али то нема везе са јавно наведеним разлозима. То је искључиво зато што одбија да буде „тимски играч“ и што је посвећен одбрани свога народа и државе која му је поверена.

         При свем том, приоритетна мета оперативне агенде је - Република Српска. Са становишта организатора преврата, председниково политичко уклањање свакако представља један од пожељних резултата започетог процеса, али политичка ликвидација Републике Српске је крајњи циљ.

         Механизам који је (за сада) предвиђен као средство за остварење тога циља су избори који ће се одржати за непуних годину дана, у октобру 2014, и експлоатисање потенцијала који то пружа за извођење привидно „легитимног“ пуча. Када би се  брижљиво замаскирана и замагљена права агенда и коначни циљ сада открили, мали број грађана Републике Српске гласао би за самоуништење. Зато се уместо коначног циља подмеће секундаран, и то све чешће вулгарно персонификован и сатанизован.

         У време када већина некада економски снажних западних држава тоне све дубље у финансијско расуло и сиромаштво, а Западна друштва која се неупућеним грађанима Републике Српске лажно приказују као морални узор заправо дотичу дно корупције и посувраћености, пропаганда вешто потхрањује илузију да је само један човек препрека чудесном опоравку и просперитету, а да би од тренутка његовог одласка не само све друго остало исто већ да би чак постало боље.

         Пошто се операција заснива на обмани, не разматра се могућност да би уместо почетка нове ере бољитка, напротив, његово повлачење омогућило инсталирање марионетског режима са задатком ликвидације Републике Српске као самосталне и одрживе заједнице, са свим катастрофалним последицама по њене грађане које би закономерно уследиле.

         Конфронтација која предстоји није за изборну победу неке странке него за опстанак Републике и само је успутно одбрана Милорада Додика, који је маркиран за политички одстрел управо зато што је стожер нападнутих тековина.

         Ради се о одбрани Републике, заједничке куће свих њених становника, подједнако политичких поборника  и противника Милорада Додика. Пре било којег појединца - на мети је Република Српска. 

         (следи наставак)