Неоосманизам опет међу Бошњацима, а Сарајево узело тајм аут за политичко пресабирање

ПРИЛИКОМ ОТВАРАЊА ЏАМИЈЕ У ФОЧИ БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ БИО НЕУОБИЧАЈЕНО ОДМЕРЕН

Свечано отварање обновљене Цареве џамије у Фочи

• Ердоганова Турска се забавила о свом јаду: покушај државног удара, референдум о уставу, рат у Сирији, удруживање Курда у региону, милиони миграната, свађе са ЕУ, поремећени односи са САД. Зато је неоосманизам ставила на лед. Обичан бошњачки свет је туговао због осјеке неоосманизма. Политичари су већ нешто друго
• Свечаност у Фочи није прође без скандала јер је турски вице-премијер Вејси Кајнак дословце рекао: „У свету, у којем живимо, потребно је више људи попут Алије Изетбеговића. Он није био само ваш председник, он је био и наш јунак“. Овако нешто за покојног Алију није рекао чак ни његов син, а вероватно је и речено у знак турске подршке Бакиру чија се лидерска позиција, након неуспеха тужбе у Хагу, озбиљно клима
• На управо завршеном самиту у Кини, Ердоган је позвао Вучића да што пре посети Турску, уз обећање инвестиција у Србију. Да ли у привреду или у обнављање средњовековних споменика исламске културе?

Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ, „Политика“

        НАКОН краће паузе, „неоосманска мисија“ поново је стигла у Босну.

        Турски вице-премијер Вејси Кајнак је на отварању обновљене Цареве џамије у Фочи рекао да је „за вријеме Османског царства на овом подручју током 500 година владала правда и није било задирања у вјерски живот или културу, традицију и обичаје немуслимана. 

        Фоча се налази у Републици Српској и већинско српско становништво нема колективно сјећање на „вјековно ропство под Турцима“ као вријеме вјерске и културне толеранције.

        Историчари, попут хрватског медијавалисте Срећка Ђаје биљеже да је хришћанима било забрањено да граде цркве или су због ограничене висине морале да буду укопане у земљу, а звоници нису смјели да звоне и сл. А по насиљу, израбљивању и дискриминацији хришћана у свакодневном животу, локални муслимански конвертити често су предњачили у односу на налоге Стамбола.

        Ипак, замјеник предсједника турске владе био је и по рангу и по тону говора нижи у односу на својевремене изјаве предсједника Гула, премијера Ердогана и министра Давутоглуа. Овај посљедњи је, као идеолог неоосманизма на челу ресора спољних послова Турске, приликом прве посјета Сарајеву, 500 година под Турцима препоручивао „као златно доба и успјешну причу коју би требало поновити“.

        Мехмед-пашу Соколовића, који је, према српском предању био жртва Данка у крви (одузет од родитеља и одведен у Стамбол), представио је као примјер неограничене вертикалне покретљивости за хришћане у Османској царевини.

        За разлику од политички значајнијих претходника, Кајнак је највише говорио о доприносу савремене Турске обнови богомоља, едукативним програмима и сл.

        На његовом мјесту Даватоглу, рецимо, не би пропустио да каже да је џамију подигао цар Бајазит, који је у завршном дијелу Косовског Боја предводио Османлије. Објаснио би да је уништењем средњовјековне српске државе за кауре почело право благостање.

        Ономад у Фочи, чак је и поздрав од Ердогана, који је вице-премијер пренио окупљенима пред џамијом, није био зачињен уобичајеном патетиком муслиманског братства и јединства Турака и Бошњака. А ни Султанове „легитимне бриге“ за цијелу БиХ „пошто му је рахметли Алија оставио у аманет“.

Вејси Кајнак

        Чак и говор Бакира Изетбеговића био је одмјерен.

        Члан Предсједништва БиХ и лидер СДА говорио је за октаву ниже него иначе, а понајвише о културно-историјском значају фочанске џамије као једне од само 30 царских и о захвалности на турском доприносу њеној обнови.

        Није се обраћао ни муслиманима ни Бошњацима него „Фочацима“, „Босанцима и Херцеговцима“, иако и сам зна да ови други не постоје сем као поза бошњачких унитариста.

        А о томе да су џамију у рату срушили фочански Срби, само у алузијама.

        Шта је разлог за ову позитивну промјену?

        Ердоганова Турска се забавила о свом јаду: покушај државног удара, референдум о уставу, рат у Сирији, удруживање Курда у региону, милиони миграната, свађе са ЕУ, поремећени односи са САД. Зато је неоосманизам ставила на лед. Обичан бошњачки свијет је без обзира на то искрено саучествовао у свим Тајипововим невољама и туговао због осјеке неоосманизма.

        Политичари су већ нешто друго.

        Пучистички покушај америчког штићеника Гулена против Ердогана, затегао је односе између Турске (бошњачке „матице“) и САД (најмоћнијег заштитника Бошњака) те смањио афекат службеног Сарајева према Анкари.

        Трампова најава да ће удружен са Путином ударити на сва легла исламског тероризма неће моћи да заобиђе ни она у Босни.

        „Српска мајка Русија“ већ полаже цијеви Турског тока.

        Ономад у Кини, предсједник Ердоган је позвао је премијера у српској матици, да дође у Анкару чим и сам постане предсједник.

        Најзад, активан притисак Берлина/Брисела да се Бошњаци сложе са увођењем хрватске изборне јединице у ФБиХ.

        Све то наводи муслиманско Сарајево да узме тајм аут за стратешко политичко преиспитивање, привремено без залетања на било коју страну.

        Да свечаност у Фочи ипак не прође без скандала побринуо се гост из Турске. Кајнак је дословце рекао: „У свијету, у којем живимо, потребно је више људи попут Алије Изетбеговића. Он није био само ваш предсједник, он је био и наш јунак. Политику, морал, правду и закон водио је на најбољи могући начин“.

        Овако нешто за покојног Алију није рекао чак ни његов син, а вјероватно је и речено у знак турске подршке Бакиру чија се лидерска позиција, након неуспјеха тужбе у Хагу, озбиљно клима.

         Зато сарајевске дневне новине „Аваз“ и „Ослобођење“, које не контролише СДА, нису ни објавиле ове дијелове говора турског вице-премијера.

        Остаје да се питамо шта би било да је, рецимо, вице премијер Србије дошао на обнову Саборне цркве у бошњачком дијелу Мостара и одржао одговарајући хвалоспјев Караџићу? Шта би рекли Кормакова, Инцко и Ердоган да се тако Дачић вајкао што данас нема више људи попут Радована?

        О односу исламског братства и јединства Турака и Бошњака према српству и православљу свједочи отварање Споменика српском геноциду над Бошњацима, ономад у центру Истанбула. Као и, такође ових дана, Ердоганова најава да ће за бајрам клањати у чувеној цариградској цркви Свете Софије, која је најприје била претворена у џамију Аја Софију, затим у музеј, па сада, ето, изгледа опет у муслиманску богомољу.

        На управо завршеном самиту у Кини, Ердоган је позвао Вучића да што прије посјети Турску, уз обећање инвестиција у Србију.

        Да ли у привреду или у обнављање средњовјековних споменика исламске културе?