За Србију ће бити боље кад схвати и прихвати да је земља на периферији руског света

БЕОГРАДСКА КОНФЕРЕНЦИЈА „УТИЦАЈ РУСИЈЕ У СРБИЈИ - ИСТОРИЈСКИ ОСВРТ И ПЕРСПЕКТИВЕ МЕКЕ МОЋИ” (ПРВИ ДАН)

  • МИША ЂУРКОВИЋ: Сада може оно што само пре годину дана није могло, а то је да континуирано јачају присуство Русије у Србији и њена мека моћ. У време када је на Балкану почела да ради америчка ТВ Н1 коју води бивши шеф ЦИА Дејвид Петреус
  • МИЛОШ КОВИЋ: И Гарашанин, и Ристић, и Пашић су почињали каријере као франкофили, а завршавали као русофили јер су постали свесни да само Русија може да нам помогне (што се видело и у повратку „Балкана балканским народима”). Иако смо окружени НАТО змљама, Русија је наша једина алтернатива
  • МИЛО ЛОМПАР: Од 1950. године се спроводи американизација југословенског друштва, а преко ње се промовише хрватска политичка доминација. Потом следи тријумф америчког утицаја – од 1991. до данас. Проблем је и наше неразумевање да смо земља на пероферији руског света – што није производ воље него задато стање!
  • ЈЕЛЕНА ПОНОМАРЈОВА: Србија не треба да се плаши алтернативе јер у данашњем свету ништа није ни готово ни решено. Када Русија буде финализовала пројекат Евроазијске уније - понудиће га и Балкану. У сваком случају- нема политичких пораза и нема Вучићевог „ми смо мали и бедни и ништа не можемо да одлучимо”. Да је тако, Тито никада не би направио Југославију. Свако од нас мора да буде мали камен о који ће се светски поредак спотицати.
  • СЕРГЕЈ ПРАВОСУДОВ: Српска Влада ради тако да Русију истисне из НИС како би НИС постао европски, а циљ Запада није да та фирма ради, већ да Србија буде енергетски зависна од њега”. Вучић је после избора рекао да НИС треба да профит усмерава у дивиденде, а не у развој. Почела је ревизија уговора о куповини НИС са циљем да Гаспромњефт поново плати цену за НИС, док српска Влада не жури да плати 530 милиона дуга који државна предузећа имају према НИС. Ови проблеми могу довести до одласка руског капитала из НИС
  • АЛЕКСЕЈ ГРИВАЧ: Они који се боре против Јужног тока желе да ЕУ буде што зависнија од свог суверена. Србија треба да игра активнију и суверенију улогу поводом Јужног тока, али и свих других спољно политичких изазова. Русији је потребна јавна подршка Србије – као када је Вучић Путину поновио да Србија неће увести санкције Русији

Миша Ђурковић

         ДВОДНЕВНА конференција „Утицај Русије у Србији – историјски осврт и перспективе меке моћи” - у организацији удружења „Српски код” и Фонда подршке јавне дипломатије „Горчаков” почела је скупом у свечаној сали Београдске пословне школе.

         Првог дана конференције о теми су говорили Миша Ђурковић, др Милош Ковић, др Мило Ломпар, Јелена Георгијевна Пономарјова, Сергеј Александрович Правосудов и Алексеј Игоревич Гривач.

         Гости из Русије су нарочито били фокусирани на концепт „паметне моћи ” који обједињује употребу меке и тврде моћи.

         За публику – у препуној сали БПШ – главна питања су била она која су се тицала односа актуелне српске власти према Русији, док је одговор руских гостију био недвосмислен: власт која каже да јој је земља мала и да Русија треба да се договара са Бриселом (око Јужног тока), очигледно није суверена власт, а народ у Србији треба да одлучи да ли му се исплати да буде вођен у ЕУ, у којој је предуслов за чланство – улазак у НАТО пакт.

         Заједничка поука је била да се Срби морају борити за свој национални интерес, а да становиште руководства Србије мора бити у интересу Србије. На скупу је са нарочитом пажњом разговарано о медијском присуству Русије у Србији и руској стратегији употребе меке, односно „паметне моћи” на Балкану, као месту сталних сукоба.

         Од представника државе Србије, конференцији су присуствовали само Андрија Младеновић и Владимир Божовић. 

         У име суорганизатора, присутне је прво поздравио директор Београдске пословне школе проф. др Ђуро Ђуровић, истичући да је због данашње конференције установа коју води многима постала „трн у оку”. Реч је потом – испред Фонда „Горчаков” – узео водећи специјалиста за Југоисточну Европу, Виталиј Солоњецки.

Милош Ковић (говори)

         Он је говорио о раду те институције са акцентом на „могућностима државе да уз помоћ културних, економских и политичких вредности утиче на другу државу, у чему знатну улогу играју некомерцијалне и невладине организације”.

         „Зато је Дмитриј Медведев својевремено и иницирао формирање овог Фонда за интегрисану подршку страним партнерима и посебно је значајно што је баш српска НВО – Српски код – била прва која је добила нашу помоћ”, истакао је Солоњецки.

         Руководилав одељења за културу Руског дома у Београду, Татјана Берјозова, прочитала је писмо које је скупу упутио директор руске државне агенције „Россотрудничество”, Константин Косачев наглашавајући значај „јединства духа наша два народа”.

         Радни део конференције је у име Српског кода отворио Никола Косовић, наводећи низ досадашњих успешних српско-руских пројеката.

         Увод у данашњу тему - меке моћи и српско-руским односима - дао је др Миша Ђурковић, који је најпре указао да су „Руси навикли на наше кукање на Русију која не улаже довољно у меку моћ на овом простору, али је та кукњава изгледа почела да даје резултате – ако се има у виду на пример то да са радом почиње „Росија севодња” која ће можда прерасти у ТВ станицу”.

         Сада може оно што само пре годину дана није могло, а то је да континуирано јачају присуство Русије у Србији и њена мека моћ, истакао је Ђурковић, подсећајући да је на Балкану почела да ради америчка ТВ Н1 коју води бивши шеф ЦИА Дејвид Петреус.

         Ђурковић је указао да је Владимир Путин у програмском документу пред трећи мандат рекао да Русија не треба да користи меку моћ како то ради САД, да би се у стратегији коју је објавио 2013. ипак појавила и мека моћ, а после кризе у Украјини Русија нарочито обнавља интересовање за меку моћ.

Мило Ломпар

         Врхунски модел меке моћи, према Ђурковићевој оцени, јесте интегрисани обавештајни рад, дипломатски рад, пропаганда, медијска моћ и поп-култура – све управљане из једног центра.

         Отварајући тему „Везе Србије и Русије кроз историју”, др Милош Ковић је говорио о историјско-идентитетској повезаности два народа.

         „У 21.веку нам се чини да о свему одлучује економска моћ, али везе наша два народа су утемељене на вери, из које је проистекло све остало. Руси су  у 16. веку Србе познавали по Св. Сави, Св. Симеону и светом Кнезу Лазару – Срби су били они који припадају српској православној цркви и вери. Од „Законоправила” Светог Саве, преко доброчинства цара Ивана Грозног (по мајци потомка Јакшића из Србије) који је даровао манастир Хиландар, сеже подршка и сарадња наших земаља, па је чак и савремена српска држава коју је створио Карађорђе - у 19. веку - настала као последица продора Русије на југ ка Цариграду, рекао је Ковић и истакао да се српски нацинални идентитет развио под турским јармом и да је био заснован на култу Немањића и Косова.  

         Вековима је бити Србин значило бити верник, али онда је под утицајем Просветитељста и Доситеја Обрадовића пропагирано да је вера приватна ствар и да Срби исповедају три вере – које их раздвајају, али их спаја – језик! Управо то је, према Ковићу, био аутопут који је повео Србе у Југославију. Јернеј Копитар врши утицај на Вука Караџића и кроз реформу језика, Беч ради на одвајању Срба од Русије тако што ради на одвајању Срба од вере.

         Идентитетски инжењеринг не спроводи само Беч, већ и српски интелектуалци: Јован Цвијић и Јован Скерлић говоре о – југословенском народу. Међутим, како истиче Ковић, Гарашанин, Ристић и Пашић су почињали каријере као франкофили, а завршавали као русофили јер су постали свесни да само Русија може да нам помогне (што се видело и у повратку „Балкана балканским народима”)

         Дисконтинуитет у пријатељским односима се јавља само у доба Титовог југословенства који је спроводио хрватски национални програм, док је српски народ био подељен у осам делова.

         Винстон Черчил је схватио да Тито може бити „тројански коњ” у комунистичком блоку и искористио га је против СССР-а, рекао је Ковић и истакао да су последица Титове поделе Срба били грађански рат и „милосрдни анђео” који је показао традиционалну србофобију Запада.

Јелена Пономарјова

         Зато, иако смо окружени НАТО змљама, Русија је наша једина алтернатива, закључио је Ковић.

         Реч је потом узео др Мило Ломпар који је говорио о „Српско-руским везама у области културе и духовности”.

         Он је истакао да је битну улогу у очувању српског идентитета одиграло повезивање српске и руске православне цркве у 18. веку, али да су те везе већ у 19. веку ослабиле због утицаја романтизма и окретања културне елите Срба ка Немачкој.

         У првој половини 20. века већина српске културне елите била је усмерена ка Француској, то је доба дилеме позападњачење или смрт. Између два рата руски културни утицај осећао се у правцу реализма и доприносу белогардејске емиграције на културном пољу, и имамо совјетски утицај преко комунистичке идеологије. Од 1950. године је политички утицај Русије битно смањен, а културни потпуно, јер се спроводи американизација југословенског друштва, у коме се промовише хрватска политичка доминација. Потом следи тријумф америчког утицаја – од 1991. до данас, рекао је Ломпар.

         У закључку је оценио да константне проблеме у руско-српској комуникацији чине руски недостатак емпатије (и то империјалистичке емпатије) и наше неразумевање да смо земља на пероферији руског света – што није производ воље него задато стање!

         У поподневном делу конференције наступили су гости из Русије. Они су говорили енергетском присуству Русије у Европи и о мекој моћи као делу „паметне моћи”.

         Професор на Катедри за упоредну политикологију Московског државног института за међународне односе , др Јелена Пономарјева, на самом почетку је истакла да без воље националног руководства да брани суверенитет земље, ништа не значи да ли је нека земља јака војно или економски. Дакле: потребна је паметна моћ, а она се састоји од формирања приоритета и политичара који имају утицаја на неку ситуацију.

         Пономарјова је истакла да је данашња глобализација продубљена на целокупно управљање, а не само на заједничко решавање проблема. И управо је Путин у Валадајском клубу много говорио баш о суверенитету и ЕУ и рекао да чланице ЕУ губе суверенитет да би добиле ништа – односно да би се задужиле код ММФ и Светске банке.

         За разлику од сценарија које за успостављање новог светског поретка нуде Запад и његови идеолози (наднационално управљање, демократска империја , хегемонистичка стабилност  и контролисана нестабилност), постоји и идеја полицентричног света уз очување суверенитета. У оквиру тог полицентричног поретка Русија може да реализује своју визију света Евроазијског економског савеза, као везе између Европе и Азије, рекла је Пономарјова и истакла да Србија не треба да се плаши алтернативе јер у данашњем свету ништа није ни готово ни решено.

Сергеј Правосудов

         Одговарајући на бројна питања публике, она је истакла да све што се дешавало од Француске буржоаске револуције представља пројекат владе из сенке и да сада говоримо о четвртом Рајху  - ЕУ као пројекту нациста! Али, без обзира на све пројекте, Балкан ће бити место сукоба разних пројеката.

         Када Русија буде финализовала пројекат Евроаззијске уније, понудиће га Балкану. У сваком случају- нема политичких пораза и нема Вучићевог „ми смо мали и бедни и ништа не можемо да одлучимо”. Да је тако, Тито никада не би направио Југославију. Свако од нас мора да буде мали камен о који ће се светски поредак спотицати. Човек мора да се бори до последњег – тако ћемо победити, рекла је Пономарјова.

         На директно питање шта мисли о Вучићевој власти, одговорила је: Ако неко каже да неће бити Јужног тока јер је тако рекао Брисел, онда ако вам кажу да приступите у НАТО, ви ћете ући у НАТО, ако вам кажу „парада” – ви ћете да је предводите, а све то значи да као влада немате суверенитет!

         У том духу је говорио и генерални директор Института за националну енергетику Сергеј Правосудов и указао да „не може да се ради са владом која каже – мо се не питамо, разговарајте са ЕУ” .

         Штавише, српска Влада „ради у стилу да Русију истисне из НИС како би НИС постао европски, а циљ Запада није да та фирма ради, већ да Србија буде енергетски зависна од њега”.

         Правосудов је прецизирао: Вучић је после избора рекао да НИС треба да профит усмерава у дивиденде, а не у развој – иако НИС у дивиденде већ улаже и више него што је обавезан по уговору. Почела је ревизија уговора о куповини НИС-а са циљем да Гаспромњефт поново плати цену за НИС, док српска Влада не жури да плати 530 милиона дуга који државна предузећа имају према НИС-у, указао је Правосудов и упозорио да ови проблеми могу довести до одласка руског капитала из НИС-а.

         Он је истовремено подсетио да је руска компанија дошла у Србију након бомбардовања када је нафтна индустрија Србије била девастирана и од НИС је направила стабилну компанију која послује на тржиштима више земаља у региону.

         На крају је реч имао заменик директора Националног фонда за енергетску безбедност Алексеј Гривач, који је оценио да је у јавности на делу спин да би Гаспром повлачењем из НИС починио издају. „Издаја би била то што се Гаспром протерује”, рекао је Гривач.

Алексеј Гривач

         Говорећи на тему „Место Јужног тока на карти енергетске сарадње између Русије и Европе, указао је на будући пораст потражње за гасом у Европи и Јужни ток као фактор осигуравања гасног транзита, узимајући у обзир ситуацију у Украјини. У овом моменту изградња Јужног тока завршена је у Русији и чека се почетак градње црноморске деонице и почетак градње у Бугарској. Међутим овај пројекат наилази на велике опструкције од стране Европске комисије, која притисцима на владе држава које учествују у овом пројекту, на све начине покушава да саботира његов завршетак . Они који се боре против Јужног тока су они који хоће да ЕУ буде што зависнија од свог суверена, истакао је Гривач.

         Закључак његовог излагања, а према организаторима и закључак целодневне конференције - је да Србија мора да преузме активнију и суверенију улогу по питању Јужног тока, али и свих других спољно политичких изазова. Русији је потребна јавна подршка Србије – као када је Вучић Путину поновио да Србија неће увести санкције Русији – али та јавна подршка мора да буде доследна, искрена и у континуитету.

         Извештај:

       Диана Милошевић

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари