Чанковић Вукановићу: Не ћутим, дјелам - моја дјела говоре више од ријечи

ПРЕДСЈЕДНИК СНП ИЗБОР ЈЕ НАШ ДАНЕ ЧАНКОВИЋ ПОВОДОМ ТЕКСТА ПОСЛАНИКА НЕБОЈШЕ ВУКАНОВИЋА

* Ја сам водио кампању против НАТО и када су српски политичари са радошћу причали о том војном савезу. Дјелам и кроз акцију „Потписом против уласка у НАТО“. Ако Бог да -  релативно брзо биће и нешто обавезујуће. А подржавам оне политичаре који су промијенили свој некадашњи став о НАТО

* Оно што је најбитније у „Програму реформи БиХ“ јесте став да је за улазак РС и БиХ у НАТО потребна нова одлука Предсједништва БиХ. По Уставу РС, сваку одлуку Предсједништва БиХ српски члан може прослиједити Народној скупштини РС на преиспитивање, па ако се у НС РС двотрећинском већином не прихвати таква одлука, она аутоматски не може ступити на снагу. Значи: коначну одлуку у суштини доноси НС РС

___________________________________________________________________________

        ПОСЛАНИК у Народној скупштини РС Небојша Вукановић објавио је 1. 12. о.г. на порталу Српско уједињење текст под насловом: „Зашто ћути Дане Чанковић и остали чанколисци?“.

        Тај текст је пренио и РТВБН портал, а завршава се ријечима: „Зашто не изађу у јавност и сад не кажу Додику објави Програм реформи и кажu НЕЋЕМО У НАТО? Изађите разни штакори из својих рупа и реците народу бар зашто ћутите?“.

        Покушаћу да одговорим у духу назива наведеног портала (Српско уједињење), а не острашћено и обојено страначким и личним интересима.

        Поштујући функцију народног посланика коју обавља Небојша Вукановић, а мање његов ратнички  стил у политичкој борби, који за посљедицу често има политичке свађе које не воде добром резултату, рећи ћу: у смирењу је спасење, у њему се доносе и најбоље одлуке.

        Иако се у многоме слажем са послаником Вукановићем, попут његове приче о борби против криминала и корупције, јачању институција, увођењу реда у образовање, функционисању правне државе у сваком смислу, стварању амбијента који ће задржати младе и способне, али - зар о томе не говори већина политичара?

        Ово преломно вријеме захтијева приоритете и дефинисање суштинских интереса за народ. Данас је приоритет сачувати Републику Српску која је гарант опстанка српског народа на њеној територији а други циљеви доћи ће временом.

        Улазак Републике Српске и БиХ у НАТО, одвео би Српску, кроз један процес, у нестанак. А онда би Срби промијенили идентитет и били нешто друго.

        Зато тако суштинско питање као што је питање уласка у НАТО, не треба користити као острашћени учесник који све то доводи у бесмислену раван, прозивке, свађе и осуђивања.

        Око суштинских питања за народ политичари треба да имају јединство, јер га народ  у суштини има. А ако има нешто што збуњује и што спречава то јединство политичара, као што је то, можда, документ Предсједништва БиХ „Програм реформи БиХ“, који ће бити упућен у сједиште НАТО, онда то треба полако и постепено разјаснити, узимајући у обзир да тешка и компликована ситуација захтијева мудрост која одређује начин доласка до заједничког циља.

        Оно што се могло чути и прочитати о том документу по медијима, наводи ме на закључак да је већина текста документа произашла из досадашњих одлука, па чак и закона који трасирају пут РС и БиХ у НАТО, као и да га даље настављају и утврђују.

        Оно што је најбитније у том документу јесте да је за улазак РС и БиХ у НАТО потребна нова одлука Предсједништва БиХ.

        Знамо, да по Уставу РС, сваку одлуку Предсједништва БиХ српски члан из РС може прослиједити Народној скупштини РС на преиспитивање, па ако се двотрећинском већином НС РС не прихвати таква одлука, она аутоматски не може ступити на снагу.

        Значи: коначну одлуку у суштини доноси НС РС. Исто право имају остала два члана Предсједништва БиХ и Парламент Федерације БиХ.

        Уколико НАТО и заједничке институције БиХ, пренебрегну тачку документа „Програма реформи БиХ“ у којој се говори о неопходној новој одлуци за улазак у НАТО, онда Република Српска може направити легитиман искорак у правцу доношења свог новог устава који ће се искључиво базирати на Анексу IV Дејтонског споразума, као међународног уговора или кренути својим новим путем  раздружујући се од Бошњачко-хрватске Федерације.

        Али, без обзира шта писало у том документу, па чак и шта Милорад Додик мисли о уласку РС и БиХ у НАТО, у овој реакцији на споменути текст, мене интересују, а вјероватно и већину народа: шта ће посланик Вукановић и опозиција у овом смислу урадити – хипотетички, ако је Додик за улазак у НАТО - да ли ће се посланик Вукановић и опозиција повиновати ставу Додика или му се супротставити?

        Што се тиче мене, ја сам водио кампању против НАТО и када су својевремено српски политичари са радошћу причали о том војном савезу. А подржавам сад оне политичаре који су промијенили свој некадашњи став о НАТО.

        Одговор на питање зашто сада ћутим, јесте - зато што дјелам.

        Дјелам и кроз акцију „Потписом против уласка у НАТО“, а ако Бог да, релативно брзо,  и нечим обавезујућим.

        Зашто то посланик Вукановић не зна, можда су криви режимски медији, на које сам се успињао, како рече посланик. 

        А што се тиче његове констатације да штитим `Оца нације` - како он рече мислећи на Милорада Додика – одговарам: Отац нације, српске, за сва времена је заштићен, то је - Свети Сава.