Ако Србија овако настави биће опет Београдски пашалук
БЕОГРАД, ТРГ РЕПУБЛИКЕ, 10. МАЈ У 12:44
ВЕЛИКИ СВЕСРПСКИ МИТИНГ „ОСТАЈЕМО У СРБИЈИ“ (ЧЕТВРТИ ДЕО)
- Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ: Једно је сигурно и јасно. Могу се потписивати не знам какви споразуми, могу бивати не знам какве окупације и насиља - Косово и Метохија су изгласани једном за свагда као тапија Бога. Запечаћена тапија, Богом дана тапија оверена костима и крвљу, светињама обасјана
- ЗАХТЕВ: Учесници митинга акламацијом затражили да се Уставни суд хитно - а најкасније након тридесет дана - изјасни о споразуму из Брисела и свим споразумима које су донеле ова и претходна влада, а који задиру у уставно-правни статус Републике Србије и Аутономне Покрајине Косово и Метохија
ИНТОНИРАЊЕМ и певањем химне Боже правде на слободарском Тргу Републике почео је у симболичних 12:44 велики свесрпски митинг „Остајемо у Србији“.
Овај протест против „Дачићевог споразума“ из Брисела и курса београдског режима организовале су четири општине севера Косова и Метохије.
Све је окупила једна жеља и један захтев: да Косово и Метохија остану у саставу Србије.
Отуда и транспаренти: „Косово је Србија“, „Србија, па све остало“, „Ослободићемо Косово“, „Српска је само ћирилица“...
Зато се на централном београдском нашла и огромна застава на којој пише „Увек са вама - Бањалука“.
Народа је било бар три пута више него што су на своје завршне митинге за ђурђевданске изборе - на истом месту, на Тргу Републике - успеле да доведу Српска напредна странка и Демократска странка! Иако су оне своје присталице организовано довозиле из унутрашњости земље.
Према договору, заставе су искључиво државне, а на Тргу је - народ. Најсрпскије у Србији и међу Србима у РС и Црној Гори.
Једино се по неким мајицама, значкама или малим заставицима распознаје да су све патриотске организације и опозиционе странке Србије данас на Тргу.
Скуп је почео спонтаним скандирањем: „Косово је срце Србије“. А кад је почела химна - сви су запевали!
Одмах потом су митрополит црногорско-приморски Амфилохије и владика Атанасије Јефтић - уз саслуживање неколико свештеника - одржали молебан.
Факти објављују сва иступања на митину „Остајемо у Србији“.
АМФИЛОХИЈЕ, митрополит црногорско-приморски
Онамо 'намо… да виђу Брисел, та то је моје - тамо ћу гологуз поћ'
- Могу да ме питају: зашто сам ја са Цетиња, митрополит, овдје међу вама? Морао сам због светог Петра Цетињског да дођем, чији ћивот чувам. Он је тражио да се мошти светога краља хиљаду осамстотина и неке године пренесу у Црну Гору - да се сачувају тамо где се чувају и кости светога Арсенија, наследника Светога Саве. Он је бринуо и о Пећкој патријаршији
- Морао сам да дођем и због Петра Другог Петровића Његоша који је Косовски завијет поставио као вертикалу народа овога
- Није снага у броју него у Господу! Снага и већина је са онима са којима Бог, са којима је великомученик косовски Лазар, са којима је свети Стефан Дечански, са којим су ћивоти Светих патријараха српских, са којима су ћивоти светог Петра Коришког
ОВЕ године обиљежавамо двестоту годишњицу рођења Петра Другог Петровића Његоша.
Петар Други Петровић Његош каже једну свету ријеч: Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом!
Каже Његош и другу ријеч: да нада нема више никога до Бога у своје руке.
Надања се наша закопла у Косову у једну гробницу. Надање је у гробници Лазаревој, Милошевој, надање је у светињама косовскометохијским.
Надање је у онима који су вјечни владари српскога народа, српскога народа.
Вјечити владар је свети Стефан Дечански, а они које време избацује повремено да буду на челу српскога народа - ти су привремени. Данас јесу, а сутра нијесу.
Само, тешко њима ако мисле да су вјечни владари као Свети Стефан Дечански. Ако су спремни да ћивот вјечног Стефана Дечанског и вјечно Косово и Метохију предају туђину.
Неко каже ових дана како црква није она која треба да се бави политиком. Та прича нам је позната од давнина. То је наслеђена прича оних који мисле и који су мислили, а мислили смо да нема више таквих, да они имају монопол над Пећком патријаршијом, монопол над ћивотима светих патријараха српских, монопол над ћивотом светог Стефана Дечанскога, монопол над моштима светог Јоаникија Девичког.
Ено монахиња Анастасија, Косовка дјевојка, прије неки дан одржала је лекцију из Дренице како се говори и како се чува народ и душа народа и светиња народа.
Они који мисле да могу имати монопол над Грачаницом, монопол над стотинама хиљада гробова, који мисле да имају већину. А на чијој страни је већина?
Није снага у броју него у Господу! Снага и већина је са онима са којима Бог, са којима је великомученик косовски Лазар, са којима је свети Стефан Дечански, са којим су ћивоти Светих патријараха српских, са којима су ћивоти светог Петра Коришког.
Ту је већина, ту су они на којима је грађено и саграђено све оно што јесмо, што смо били и што ћемо бити у будућности. Па је добро да се тога присјете и они који у ово наше вријеме мисле, они што их је избацило вријеме, па да су они сад они који могу да господаре животом и смрћу - Косовом и Метохијом.
Нека дају имање свога оца, а не Косово и Метохију! То није прћија! Ни моја ни њихова!
То је судбина, темељ, Јерусалим овога народа светосавскога!
Дакле, коме закон лежи у топузу - трагови му смрде нечовјештвом.
Смије ли ико нормалан, не само овдје него и у Европи, заборавити једну одавну истину: да је стање садашњег Косова и Метохије последица бомбардовања, злочиначког бомбардовања НАТО пакта. Да ли се на томе може градити будућност и Албанаца и Срба и свих осталих који живе на Косову и Метохији и у Европи?
Јуче је Европа обиљежила Дан побједе над фашизмом и добро је што то ради Европа. Јер, и ми смо запамтили нацифашизам и своје кости уложили у одбрану и слободе и части и достојанства. Само једно није добро: што та Европа, која слави годишњицу побједе над Хитлером, у исто вријеме наставља нацифашистичку окупацију на КиМ.
Једна Српкиња, горе негдје према Централној Србији, рече ми прије годину-двије дана: Овде, тамо око Јариња, била сам ‘41. као девојка. И да знаш, владико, ова окупација ми је гора од оне Хитлерове, јер онда сам макар могла да идем на извор да наточим воде, а сад су жицу поставили између мога дома и онога извора.
Не може бити среће и благослова Европи ако задржи казамат, оно што је створила насиљем, тиранијом, настављајући тиме султан Муратову тиранију која је трајала 500 година, ако мисли да на томе гради будућност Европе.
Зато сви ви који сте овде данас сабрани не браните само себе и своја огњишта и светиње. Ви браните образ истинске и праве Европе.
Не Европе Хитлеровске и не Европе Блеровске и друге компаније, оних који из својих интереса и у ово наше вријеме настављају наципацифички поход преко Косова, преко Бондстила поход на Исток - Drang nach osten.
Види се шта се догађа и куд се креће. Све у име демократије и људских права.
А ми образ чувати морамо.
Када смо били у Паризу, чувени Галоа, Деголов генерал, у вези Рамбујеа рекао нам је: „Не браните ви, Срби, само себе на Балкану, ви браните часну и честиту Европу која није умрла. И ми се надамо у ту и такву Европу.“
Жалостив сам што овдје говоримо о онима који су уствари и добили већину у власти у Србији на Косову зато што су сви сматрали да они неће попустити и издати, да неће предати Косово. А њих су управо искористили да они предају у потпишу под притиском, окупацијом и под насиљем, да потпишу нешто што не би ни један разуман човјек учинио и потписао.
Могу да ме питају: зашто сам ја са Цетиња, митрополит, овдје међу вама?
Морао сам због светог Петра Цетињског да дођем, чији ћивот чувам. Он је тражио да се мошти светога краља хиљаду осамстотина и неке године пренесу у Црну Гору - да се сачувају тамо где се чувају и кости светога Арсенија, наследника Светога Саве. Он је бринуо и о Пећкој патријаршији.
Морао сам да дођем због Петра Другог Петровића Његоша који је Косовски завијет поставио као вертикалу народа овога.
И својим Горскијем вијенцем и својом Лучом микрокозмом.
Морао сам због краља и господара Црне Горе Николе Првог који је заједно са краљем Петром прије сто година ослободио Косово и Метохију.
Страшно је и помислити да управо то више није људска беспамет и лицемерје. Има ту неке демонске силе, па се управо на стогодишњицу ослобођења Косова и Метохије отима коначно КиМ и одриче се од костију оних који су себе жртвовали.
А тај краљ Никола је спјевао чувену пјесму: Онамо ‘намо да виђу Призрен… То је химна Црне Горе: …да виђу Призрен, та то је моје, дома ћу доћ’. Старина мила тамо ме зове. Ту морам једном оружан поћ’!
Његови насљедници сад пјевају друкчију пјесму:
Онамо ‘намо… да виђу Брисел, та то је моје - тамо ћу гологуз поћ’!
У новој обради је та стара пјесма. Али, једно је сигурно и јасно: могу се потписивати не знам какви споразуми, могу бивати не знам какве окупације и насиља - Косово и Метохија су изгласани једном за свагда као тапија Бога. Запечаћена тапија, Богом дана тапија оверена костима и крвљу, светињама обасјана.
Према томе, надамо се у Господа: да и ови који су ових дана поклекли - не треба се око тога двоумити - па се жале умреће сирота Србија од глади, па се због тога можемо одрећи КиМ, као терета.
Умреће Србија од глади па ће за чинију сочива продати своју душу! То не би било ни први ни последњи пут да се тако уради и да тако неко уради.
Међутим, није Србија Београдски пашалук!
А чујем и од ваших главара да говоре у Србији као да Косово није Србија.
А ако се овако продужи, онда је природно - што малопре чусмо - да иде то даље.
Заиста ће поново Србија бити Београдски пашалук. Ако и то буде могла да буде.
И сви се надамо у Бога, у то да ће разум и храброст у срцу и мудрост превладати и опредељење овога народа да сав народ носи у себи своју светињу, што је показао безброј пута.
Ја сам увјерен да ће се Србија исправити и усправити се! Да ће се поклонити пред Богом и пред Косoвским завјетом, пред краљем Стефаном Дечанским, пред великомучеником Лазаром и пред ћивотима светих српских патријараха.
И дај Боже да тако буде. И нека Бог и Христос Васкрсли да нама - који једино наду имамо у косовском гробу - да васкрснемо сви заједно и да кроз наше васкрсење васкрсну и они који са нама живе на Косову.
И да кроз нас и преко нас васкрсну и Европа и све истинске вриједности. Изнад свега правда и слобода у Европи и у свијету.
Живјели и Бог вас благословио!
Поново на Тргу - на Видовдан
По самом крају митинга, његови учесници су акламацијом подржали ове закључке:
1. Захтевамо да се Уставни суд хитно - а најкасније након тридесет дана - изјасни о споразуму из Брисела и свим споразумима које су донеле ова и претходна влада, а који задиру у уставно-правни статус Републике Србије и Аутономне Покрајине Косово и Метохија.
2. Уколико се Уставни суд у поменутом року оглуши о наш захтев и своју дужност, покренуће се свенародна иницијатива за расписивање референдума, на којем би народ донео коначну плебисцитарну одлуку о споразуму и вануставном издвајању Косова и Метохије из српског државног, уставног и законског организама.
3. Најодлучније захтевамо да штампани и електронски медији са националном фреквенцијом, а нарочито медијски јавни сервис, сместа прекину са медијском блокадом и отворе се за ставове који се аргументовано и критички односе према споразуму и његовим протагонистима.
У ишчекивању реализације ових разумних и легитимних захтева заказан је нови митинг на истом месту.
На Видовдан ове године.
Извештачи:
