Гоцићу НИН-ова награда за роман „Таи“
ПИШЕ ДРУГИ РОМАН О СРПСКИМ ЕМИГРАНТИМА НА ЗАПАДУ
КОЈИ ЋЕ СЕ ЗВАТИ „ПОСЛЕДЊА СТАНИЦА БРИТАНИЈА“
- „Радња романа углавном је смештена на Тајланду, јунак романа одлази на путовање које ће бити доста драматично за њега, преиспитује се, срешће једну жену која му помаже да се сабере и преживи“, рекао је после објављивања имена добитника Горан Гоцић
РОМАН „Таи“ Горана Гоцића у издању „Геопоетике“ добитник је јубиларне 60. НИН-ове награде за роман године, саопштио је данас председник жирија Васа Павковић.
За Гоцићев роман гласали су Павковић, Милета Аћимовић Ивков и Љиљана Шоп а два члана жирија - Владислава Гордић Петковић и Мића Вујичић за роман „Аркадија“ Милете Продановића у издању Архипелага.
У најужем избору за ову престижну књижевну награду били су и романи „Ми, избрисани“ Слободана Владушића (Лагуна), „Златно доба“ Силване Хаџи-Ђокић (Интерпрес и Тема), и „Ваздушни људи“ новинарке Тањуга Соње Атанасијевић (Просвета).
Награђени роман „Таи“ из обимне прошлогодишње продукције, од 182 пристигла наслова, издвојио се озбиљношћу ауторске проблематизације односа источне и западне цивилизације, изјавио је председник жирија Павковић.
„Спој егзотичне интимне љубавне приче и универзалног погледа на људску егзистенцију и њене изазове, тематизован је у награђеном роману на трагу најбољих примера из светске књижевности, роман је заснован на дубинском попкултурном искуству модерног доба и представља колико неочекиван толико и драгоцен допринос савременом српском роману“, рекао је Павковић.
Према речима Гордић, у шест деценија историје НИН-ове награде, продукција 2013. године је била најбројнија. Романописци су показали да их заокупља медијско и технолошко преобликовање стварности, да су љубав, смрт, рат и моћ и даље велике теме мале српске књижевности.
„Иако нисам гласала за роман „Таи“, драго ми је да је љубав добила приоритет“, казала је Гордић.
НИН-ова награда коју је ове године омогућила Пошта Србије биће уручена Гоцићу на свечаности у Скупштини града у петак, 17. јануара у 17 часова.
Награђени аутор Гоцић изјавио је на проглашењу добитника НИН-ове награде да је веома изненађен, када је писао свој први роман није ништа очекивао, али како се избор сужавао, очекивања су расла.
„Роман сам писао у стању романтичарске грознице, имао сам старомодан приступ књижевности, али он сам није старомодан“, рекао је Гоцић.
У изјави Тањугу он је рекао да је роман „Таи“ писао две године, студиозно, као спасење јер је био у кризи на свим нивоима.
„Те две године мало шта друго сам радио, али то је за мене ипак брзо јер пишем књиге по пет и десет година, веома сам спор, овде сам био муњевит за моје стандарде али претпостављам доста спор за стандраде писаца у Србији“, рекао је Гоцић.
Наслов његовог романа на тајландском значи слобода и има више значења која се могу открити једино читањем романа који је љубавни, епистоларни роман у писмима.
„Радња романа углавном је смештена на Тајланду, јунак романа одлази на путовање које ће бити доста драматично за њега, преиспитује се, срешће једну жену која му помаже да се сабере и преживи“, рекао је Гоцић.
Тема романа инспирисана је стварним догађајем који је био мало другачији него што је представљен у роману, али добар део приче долази из стварности и аутобиграфски је.
Гоцић је испричао да пише други роман који се зове „Последња станица Британија“ и одвија се паралелно у Србији и Векликој Британији и тема су српски емигранти на Западу.
Рођен у Ужицу 1962. године, дипломирао је англистику на Филолошком факултету у Београду и магистрирао медије и комуникације на Лондонској школи економије и политичких наука.
Слободни је новинар и филмски критичар. Писао је за Старт, НИН, Филмску културу, Синеаст, Екран, Борбу, Интервју, РТС и за још око 20 медија: Дневни телеграф, Политика, Би-Би-Си, Ченел 4, Индипендент, Сајт & Саунд....
Један је од аутора зборника о масовној култури „Деградирана моћ: Медији и косовска криза“ (2000) и „Желимир Жилник: Изнад црвене прашине“, који су објављени на више језика.
Пре неколико година укључио се у пројекат Балкански дневници, веб сајт са текстовима и видео клиповима о Бугарској, Грчкој, Србији, Румунији, Албанији и Македонији и њиховим православним црквама. Сајт је био кратког даха, али Гоцић је завршио свој документарни филм о цркви у Бугарској.
Добитник је више награда за есеје. Објавио је студије: „Енди Ворхол и стратегије попа“ (1997/2012) и „Емир Кустурица: Култ маргине“ (2001/2006).
Аутор је дугометражних документарних филмова „Bloody Foreigners“ (2000) и „Балкански дневник: Бугарска“ (2010). Радови су му преведени на десет језика.
(Тањуг)
