Јесу ли се, збиља, Срби сложили о Косову и Метохији?
П Р В И П О Г Л Е Д
Славишa Ристић, Драгишa Миловић, Крстимир Пантић
- Договор власти у Београду са одборницима четири српске општине севера Космета - јер је Север ставио до знања да је само условно суспендовао одлуку о блокирању новог прелаза код Јариња - отворио је необично питање: да ли се овде ради о Србима, односно - јесу ли, збиља, Срби у нечему постали сложни?
- Каква су то решења, ако им се одмах, пре него што су и почела да се остварују, сместа прети суспензијом?
- Да се од Севера, по обичају, нешто не сакрива?
- Поготово у ситуацији кад се не зна шта противник мисли, посебно шта припрема...
Пише: Раде Брајовић
У ЗАДЊЕМ чину косметске кризе, прожете јединственом историјском драмом српскога народа, Срби су се сложили да стрпљиво и толерантно сачекају и увере се да ли ће њихово руководство успети да се, миротворно и дипломатски, избори за Косово и Метохију - онолико колико је то, како кажу, реално могуће!
Последњи су се, у петак у Лепосавићу, сагласили они који су природно и посебно неповерљиви. Они који су се за правду борили на барикадама, а задњих дана и ноћи на Јарињу, једном од четири административна прелаза, на којима „ни за живу главу“ не дозвољавају било какав знак границе „између Србије и Србије“, чији је неодвојиви део, ко и сваки други, Косово и Метохија.
Да би се сложили, гаранцију, и то писмену, немирџије са барикада, тражили су и добили, у четвртак предвече, у Београду, у разговору врха Србије са првим личностима четири севернокосметске општине - Косовска Митровица, Зубин Поток, Лепосавић и Звечан.
Општинарима Крстимиру Пантићу, Драгиши Миловићу, Славиши Ристићу и Драгиши Васићу, дали су гаранције председник Томислав Николић, премијер Ивица Дачић, председник Скупштне Србије Небојша Стефановић, вицепремијери Сузана Грубјешић, Јован Кркобабић и Расим Љајић, као и директор Канцеларије за КиМ Александар Вулин и шеф српског преговарачког техничког тима Дејан Павићевић, а они чине сами врх власти Србије, најдиректније задужен за проблеме Косова и Метохије. Овакав ауторитативни скуп, уз гаранције севернокосметским борцима, искоришћен је и за шире, оне најважније стратешке теме, додатно и најсвежије подстакнуте трећим бриселским сусретом премијера Ивице Дачића са приштинским партнером Хашимом Тачијем, међу којима је опет посредовала висока представница ЕУ, енглеска баронеса Кетрин Ештон.
Дачић је после домаћег београдског сусрета рекао оно што је био најважнији исход разговора у Бриселу, којима су отворене перспективе скорог новог дијалога Београда и Приштине, од чијег резултата зависи најважнији програмски спољнополитички приоритет - учлањење у Европску унију. Српски премијер је, после важног договора код председника Николића, показао три правца којима ће, у ствари, тећи суштински ангажман власти Србије:
- Урадили смо много за наш народ. Север није под контролом приштинских власти. Споразум о интегрисаном управљању прелазима је статсно неутралан и неће бити границе између Косова и централне Србије. Ако оно што смо договорили у Бриселу буде прекршено, Србија ће суспендовати споразум...
- Најбоља гаранција за њих (Србе са севера Космета) су одлуке њихове владе. Не верујем да се ишта може добити сукобима с Кфором и великим силама. Само преговорима можемо да бранимо север. Војно никако не можемо...
- Ако не отворимо прелазе и направимо договор, чекаћемо најмање две године да отпочнемо преговоре са ЕУ. Разумем огромни страх за положај Срба на северу, али морамо да водимо рачуна и о нашем европском путу...
Уз информацију председника Скупштине, Небојше Стефановића, да ће 17. децембра бити представљена државна платформа о Космету, сасвим прецизно се комплетира слика онога што предстоји Србији у настојању да се реши тешка косметска криза. Ово је, наиме, прва прецизна информација, чак са датумом о дуго, али начелно најављиваној изради првог стратешког документа о конкретним ставовима и плановима, политичким пројектима о решавању вишедеценијског проблема Косова и Метохије, и то са намером ове власти да се изгради општенационални, државни консензус, на најширој основи.
Стефановић је такође, у том контексту, обавестио да се, после шефова посланичких група, рад на платформи преноси на пленум Скупштине која ће је и усвојити. Закључио је такође важном информацијом: „Све одлуке које се буду доносиле, договориће се са представницима косовских Срба“...
Кад се овакве информације чују или прочитају, а било је сличних и раније, може да се помисли као да се не ради о Србима.
Јавља се намах сумња - да ли се ради о Србима, односно - јесу ли, збиља, Срби у нечему постали сложни, и то у тешком проналажењу путева и начина да и сами допринесу решавању косметске кризе. Сумње - историја нас учи - није нимало једноставно одагнати, јер се не би, на самом почетку, излази тражили у претњама - да ће, ако не буде што треба да буде, уследити - суспензија.
Каква су то решења, ако им се одмах, пре него што су и почела да се остварују, ако им се сместа прети суспензијом?
Да се, по обичају, нешто не сакрива?
А, најгоре је ако се не зна шта противник мисли, посебно шта припрема...
Српске информативне скривалице, посебно о тешким проблемима, какав је косметски, остају недодирнуте, иако су безброј пута показале изузетну штетност. Ево, на пример, та примитивна пракса опет се показала у преношењу тока седнице Савета безбедности УН - о срамотним одлукама Хашког суда који је ослободио најкрволочније зликовце, хрватске генетрале Готовину и Маркача и шиптарског крвопију српских искасапљених жртава, ОВК олош, Рамуша Харадинаја.
Уз текст прецизног и уверљивог говора потпредседника владе и српског министра одбране Александра Вучића,било шта информативно битно више није пренето, чак ни сутрадан, у некад озбиљним и важним дневним листовима, а исто, пре тога, ни на тв-јавним каналима сервисне природе. Има понегде по реченица - да је Кинез уочио „контроверзност недавних одлука“ а амерички представник у СБ УН само да је „поновио да Вашингтон подржава Трибунал и поштује његове одлуке“, а други, изузев неку реченицу од руског амбасадора Ћуркина - ни речи, ни макац од професионалног, наравно и политичког сумрака! А, како онда уверљиво уопште размишљати о супротним ставовима, како с њима евентуално полемисати, или се, не дај боже, њима приближавати и с некима, далеко било - договарати...
Да ли ћемо, у решавању косметске кризе, ако ћемо уопште да је решавамо, како најављује власт, прећи оне административне прелазе или ће нас на њима албански цариници и европски чувари зауставити, па прогласити прелазе границом, а тзв. официре за везу амбасадорима две суседне државе? И, тако редом - до нереда, у ЕУ, или овде где смо...
Једна суспензија је, срећом, остварена - српски одборници из четири општине са Севера, на састанку у Лепосавићу, потегли су једну суспензију себе - суспендовали су своје протесте, на барикадама у Јарињу. Послушали су врх српске власти и обуставили своје демонстрације, истина привремено, јер ко зна шта спремају тачисти, сада уз помоћ харадинајеваца.
Ми то не знамо, можда и то скривамо...
Да ли се, ко зна, још нешто у Србији и од Србије опет скрива, да ли су бриселске и друге одлуке о нама кратког тока - хоћемо ли, коначно, добити тај датум за преговоре, или ће нас само похвалити - зашто, да није за послушност?
Неће, ваљда, суспензијом на суспензију?
Да ли се, коначно, јединство, чак и Срба, може да гради под било каквом суспензијом?
Прелази, гранични или административни, ако се истина о њима чак и минимално скрива, тешко да могу бити онакви каквим их зову - интегрисани! А, још мање, о њима и целој косметској кризи, може да се, било којим суспензијама, гради српско јединство!
