Јоаникије: Бећковићева поезија остаће вјечно благо које је поклонио свом српском народу

У РУСКОМ ДОМУ У БЕОГРАДУ ОДРЖАНО ВЕЧЕ „НИСИ ТИ ВИШЕ МАЛИ“ ПОСВЕЋЕНО ВЕЛИКОМ ПЕСНИКУ

* Митрополит ЈОАНИКИЈЕ: Бећковић је у овом времену срео два најзначајнија српска монаха – митрополита Амфилохија и владику Атанасија, али и њиховог духовног оца Јустина, који је био задивљен Матијином пјесмом "Богојављење"...

* Емир КУСТУРИЦА: Када Матија говори, шта год да каже, он још једном подсјећа да ми нисмо од јуче... Када Матија сретне Бога - имаће шта да кажу један другом

* Милош КОВИЋ: Из једне Матијине песме један историчар може научити више него из неких историјских књига. Тако сам сазнао да је Црна Гора добила назив по монасима - од црних риза

__________________________________________________________

       У БЕОГРАДУ је одржано вече посвећено академику и пјеснику Матији Бећковићу, насловљено по једној од његових песама „Ниси ти више мали", где су о великану говорили његови пријатељи.

        О Бећковићу су у препуној сали Руског дома говорили Емир Кустурица, Петар Божовић, митрополит црногорско-приморски Јоаникије, Милан Ружић, Милош Ковић, Мило Ломпар, а сам Бећковић је рецитовао своју поезију.

       С обзиром на то да су сви говорници Матијини пријатељи, сваки од њих је говорио о Матији на свој начин, те испричао и понеку анегдоту и шалу.

       Митрополит Јоаникије је рекао да су песници и монаси слични, јер монаси служе Христу, Логосу, а служити Христу је поезија, док песници служе Речи, а песничка реч води вечној Речи Божијој, тако да није случајно што се и данас срећу и разговарају песници и монаси.

       - Матија има дар здравог изванредног хумора и успјешно је спојио дубоку оштру мисао и хумор. Зато ће његова поезија остати вјечно благо које је поклонио свом српском народу - рекао је Јоаникије.

       Владика је рекао да је Бећковић писао две службе - о Светом Сави и о Његошу, те додао да би из ових његових "служби", да их нема у цркви, могле да се напишу нове о Светом Сави.

       Он је навео да је Бећковић у овом времену срео два најзначајнија српска монаха – митрополита Амфилохија и владику Атанасија, али и њиховог духовног оца Јустина, који је био задивљен Матијином песмом "Богојављење" и охрабрио га као тада још младог песника да пише што слободније и смелије, јер је у њему видио огроман таленат.

       Прослављени режисер Емир Кустурица говорио је о Бећковићу у стилу стенд-ап комедије, наводећи да је Матија један од ретких славних људи, који своје презиме никад не призива у трећем лицу.

       - Када Матија говори, шта год да каже, он још једном подсјећа да ми нисмо од јуче. Када је био старији почео је припреме за период младића. Матија се облачи стратешки, без трунке тактике. Матија се плаши да сретне Бога, а какав ће утисак оставити на Свевишњег, ако пјесник на себи нема костим, који га води на највиши степен Дантеовог раја – рекао је Кустурица.

       Додао је да је све јасно и да се поезија и завере рађају без сведока, уз стални недостатак доказа.

       Према његовим речима, када Матија говори - метеоролошки завод региструје кретање ваздушне масе из сфере вишег у зону нижег притиска, ветрови растерују облакe...

       Кустурица каже да су у Матијиној поезији вечне теме, да живимо од вечне душе и да нам је важно јуче.

       - Нисмо једно због тога што нисмо од јуче мучени по логорима и на крају оптужени да ми друге мучимо - истакао је Кустурица, који сматра да ће спаса бити у игри са вечним темама на главној линији Матије Бећковића.

       Кустурица је рекао да је Матија први у свету констатовао да се море слаже са бојом његовог новог џемпера и тиме дао предност џемперу, а није увредио море.

       - Када Матија сретне Бога имаће шта да кажу један другом. Да има правде, на свијету би био само један Твитер да људима уљепша живот и да лакше савладавају животне препреке - рекао је Кустурица и предлoжио да се власнику Твитера Илону Маску пошаље апел да удовољи овој жељи.

       Историчар Милош Ковић је истакао да из једне Матијине песме један историчар може научити више него из неких историјских књига, а тако је сазнао да је Црна Гора добила назив по монасима, од црних риза.

       - Довољан је један стих да покрене осећање историје које је дубље него томови учених књига. Осећање трајања, као удаљено звоно које непрестано звони. Историја је прича о моралу и завету, о речи која је дата и на нама је да је држимо, а Срби су један од заветних народа - навео је Ковић.

       Он је испричао када је, након покретања иницијативе за одбрану Косова и Метохије, у договору са митрополитом Амфилохијем и Матијом, уследио медијски напад на митроплита, на шта су се и он и Бећковић само смејали, али да је за њега тај смех био охрабрење и дао осећај смисла.

       Вече је почело Бећковићевом рецитацијом његове песме "Кад дођеш у било који град", за коју је Ломпар, анализирајући је, рекао да у њој нема "ни присанак хумора", али има охрабрујућу тугу, јер јој је мотив ишчезнуће заувијек нестале мртве драге.

       Глумац Петар Божовић је рециотовао делове своје монодраме "Рече ми један чоек", коју је адаптирао из Бећковићеве три поеме.

       Ову манифестацију је водио књижевник Милан Ружић који је на духовит начин представио сваког говорника, а за Матију рекао да је један од најбољих господара речи.

       За крај је Бећковић, уз речи да му треба мало да се сконцентрише па да умре, јер би тако било најбоље, поново рецитовао своје пјесме.

       (Срна)

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари