Космет на изборној маргини - намерно

П р в и   п о г л е д

Странке се у предизборној кампањи утркују само у обећавању бољег живота и нових радних места

* Кандидатура за ЕУ се, наравно, на сва звона, користи у предизборној кампањи – да би се привукли бирачи, док се истина о јужној српској покрајини прећуткује – да се гласачи не би одбили...

* Најважније је, очито, победити на изборима – макар новом фазом подаништва Западу додатно учврстили независност Тачијеве државе

* Српски политичари скривају Космет од - себе. Космет би да сакрију и од света. Од народа српског, ваљда, неће моћи

Пише: Раде Брајовић

         У ТРОФАЗНОЈ изборној кампањи - за парламент, локалне управљаче и председника државе, за највишу, дакле, власт Србије - у најужи круг најважнијих тема није се пробила једна којој је, и по најоштријим критеријумима, бесумње место међу одабраним – Космету.

         Селекција би се, можда, могла поднети да је спонтана и аргументовано уверљива, али је просто несхватљва, посебно због околности што је Космет на маргину ангажовања изборних такмаца, политичких странака и њихових првака – гурнут намерно...

         Српски политичари скривају Космет од - себе. Космет би да сакрију и од света. Од народа српског, ваљда, неће моћи.

         Све, наравно, има своје разлоге, свака последица своје узроке, па ни политичко маргинализовање косметског проблема није ни случајно, ни ненамерно. Могла би, зашто да не, косметска мука да буде стављена у исту раван са економским пропадањима и суновратима достојанственог битисања незапослених и осиромашених маса, али би, можда, минимизирање тако крупног проблема какав је кршење територијалног и другог интегритета земље показало више од немоћи актуелне власти, али и већине опозиције, да се, макар, истински покуша да суочи с проблемом Космета. Такво суочавање већ дуже изостаје, па се, свесно и намерно, Космет сакрива у изборној кампањи, која се, иначе, у нормалном свету, управо користи да би се ангажовали што шири капацитети да се, ако не одмах, макар у блиској будућности, почињу да решавају.

         У Србији, међутим, изостаје и минимална слога чак и у решавању тако важних проблема. Види се то и по жалосној чињеници да власт у Београду жестоко напада Србе са севера Космета када покушавају да се супротставе албанском и насиљу  њихових западноевропејских и америчких заштитника.       

         Колико власт маргинализује Космет и сакрива га и у предизборној кампањи својеврсно показују седнице Одбора за КиМ Скупштине Србије које бојкотују, ето тако, представници владе, чак и посланивци парламентарних странака  владајуће коалиуције, који су чланови тог парламентарног тела, па би било више него природно да обавезно учествују у његовом  раду. А, кад се деси да шеф преговарачког тима у дијалогу с Приштином, Борко Стефановић и, такође само понекад,  министар за КиМ Горан Богдановић, присуствују том скупу, све се претвори у бедну међусрпску полемику, најчешће без ваљаних аргиумената, чак и без додира са темом расправе.

         Стиче се утисак да је власти најважније да ЕУ и САД схвате да званични Београд није ни за српске барикаде, ни за мирне протесте Срба, ни за њихово немирење са договорима са Приштином, али ни албанским игнорисањем неких, наводно обострано корисних одлука.

         У кампањи се, тако, не помињу – албанско игнорисање договора о звездици и фус-ноти којима се, у регионалном представљању, Србија ограђује од независности лажне кососовске државе, али и балканских држава, Црне Горе и БиХ, које организују састанке. Не би било корисно странкама у предизборној кампањиу да се то чује и гласно понавља, јер би сугерисало практично изигравање политичког дијалога, а то није добро јер разговоре Београда и Приштине подстичу ЕУ и САД, не из љубави према Србији, већ потребе да српска власт и формално призна независност Тачијеве лажне држвне творевине, створене у интересу западних стратешких војних и других аспирација.

         Незгодно би такође на гласаче деловало и понављање истине да албанске власти Србима скидају возачке таблице, отимају документа, заустављају возила и, у сарадњи с Еулкексом,  спречавају улазак српских камиона с робом, најчешће храном. А превара с довођењем албанскох цариника на административне пречазе Брњак и Јариње, због чега су и избили сукоби, подигнуте барикаде и букнули отпори Срба које су - веровали или не – спречавали да протествују српски полицајци!

         Београдски управљачи су се, наиме, плашили да Срби са севера Космета не угрозе одлуку ЕУ да Србији удели статус кандидата.Тај статус се, наравно, на сва звона, користи у предизборној кампањи – да би се привукли бирачи - као што се истина о јужној српској покрајини прећуткује – да се гласачи не би одбили...

         У селекцији тема Космет је гурнут на маргину предизборних тема да би се лакше прогутала подвала и обмана да Србија мора да «разуме реалност» која сугерише да је «Косово изгубљено», да се «ништа не може променити», а да се само може изгубити неким сукобима са Западом, а највећи губитак би био затварање врата Србији пред европском заједницом. Зато се, у изборној кампањи, скрива да су владајуће странке, као и већина опозиционих партија, практично Косово и Метохију свесно препустили Албанцима и њиховом западним менторима – да би задржали отворена врата ЕУ.

         Прихватање западних обмана и барабар учешће у њима иде дотле да се често злоупотребљава језик и замењују појмови – каже се «међународна заједница» а мисли се на ЕУ и САД – кад нешто неповољно по Србију треба да се сакрије. «Језичари», наиме, мисле да тај широким светски појама укључује и Русију и Кину, па ће бити лакше да народ поднесе неправедна решења, да чак поверује да су једино могућа.

         «Ништа не кошта, ако прође прође», ионако се, уосталом, у предизборној кампањи говори свашта, «што ти падне на памет», једино је важно да то повећа изборне шансе – зато ће «сигурно» бити решени сви еконоимски проблеми, укинуто масовно сиромаштво и рекордана незапосленопст, чак и неки  здравствени проблеми нације, наравно - и спречена масовнуа миграција младих и стручних кадрова у иностранство...

         До изборног успеха теже би се доспело ако би се – обећавале истине, особито оне које тешко падају већини грађана. Изборни маркетиншки експерти, а неке су довукли и из иноистранства, у договору с политичким стратезима, уверени су да истина о Космету не би пријала гласачима – зато је гурнут на маргину. Најважније је, дакле, победити на изборима – макар  новом фазом подаништва Западу додатно учврстили независност Тачијеве државе.

         Предизборно ћутање о Космету бесумње је свесно и намерно – ћутање је, зар не, одобравање «реалног стања ствари».

         На изборима у Србији, политичари и пораз хоће да прогласе победом!