Осма рунда потврдила: да се агресија НАТО наставља

П р в и   п о г л е д

ОСМА РУНДА РАЗГОВОРА БЕОГРАДА И ПРИШТИНЕ НИЈЕ УСПЕЛА,

АЛИ ТО И ЈЕСТЕ - УСПЕХ

• Српски преговарачки тим био је суочен с најтежим изазовом - чињеницом да НАТО агресија још није окончана, иако се Србија сада више не гађа крстарећим ракетама и уранијумским бомбама, већ политчким, такође разорним - уценама и притисцима, јасно усмереним на озваничење последица војне агресије - независне албанске државе на српској територији
• Немци јесу најригиднији, али и најотворенији - говоре и о столици Косова у УН, која зависи од Србије, али и Србији од Немачке зависи и улазак у ЕУ. Србија то зна, али и оно важније - да је иза свега Америка

Пише Раде БРАЈОВИЋ

        ДОГОВОР пропао - Србија одахнула!

        Ако се, неким случајем, разговори Београда и Приштине ускоро обнове и успеју, опет би Србија - одахнула! 

        Оба олакшања из једног извора - јединствена и целовита Србија! Претешко, за Србе!

        Јуче, у Бриселу, пред лицем света, српски руководиоци одбили су уцене и очували слогу, али су и преговарачки противници, видљиви и невидљиви, одбили Србима право да живе на својој територији Косова и Метохије. А, српски тим није одустао, ваљда и неће.

       Јединство премијера Ивице Дачића и првог потпредсдника Александра Вучића, у тешким околностима, толико је важно да се бриселски разговори ладно могу означити као - успешни! 

       Њихово сагласје, баш у тешлом тренутку, изгледа чак и важније од најважнијег разговора о почетку решавања косметске кризе. 

       Вредност њихове личне и политичке слоге могла је да се уочи и у једном симболичном и реално срамотном и подлом гесту - ту, преко пута, за истим столом, али са супротне стране, седео је први до Хашима Тачија, његов потпредседник - Слободан Петровић! Србин с Космета, од почетка сецесије - на страни албанских и НАТО отимача српске постојбинске територије...

       И, јуче је српски преговарачки тим био суочен с најтежим изазовом - чињеницом да НАТО агресија још није окончана, иако се Србија сада више не гађа крстарећим ракетама и уранијумским бомбама, већ политчким, такође разорним - уценама и притисцима, јасно усмереним на озваничење последица војне агресије - независне албанске државе на српској територији.

       И пред јучерашњу, осму рунду, као и уочи претходних, у Брисел је стигао помоћник секретара америчког Стејт департмента, Филип Рикер, али је сада заобишао наше преговараче и само је инструисао Хашима Тачија - да зна шта да ради. И, први поданик из Приштине ниучему није погрешио - одбио је све српске предлоге, наравно пред баронесом
Кетрин Ештон која посредује у разговорима бринући за интересе ЕУ, а то значи - навијање за Приштину и нудјење Србима онога што се зове - ништа. Том, већ често изговараном флоскулом завршена је и осма рунда, рекордна по новинарском интересу и дужини од 14 часова, са паузама, коришћеним и за смиривање реторичких страсти.

       Преговарање је дуго трајало, и опет је завршено са - ништа! Баронеса Ештон је, на крају, видела „јаз, узак, али дубок“ и напоменула да је то био „последњи пут да се формално састаје са ове две делегације“. 

       Тачи је уверевао новинаре да је Приштина била  „максимално великодушна“, али да је Београд оклевао.

       Он није оклевао, јер је одлучно одбио да заједница српских општина добије извршна и законодавна овлашћења и нуди им „све што долази из Устава Косова“. Дачић је објаснио Тачијеве разлоге одбијања предложених овлашћења заједници српских општина тиме што „у Приштини постоји страховање да би то могао бити корак ка њиховом отцепљењу“...

       Српски преговарачи су одлучно одбили уцене, али и исказали флексибилност у спремности да дијалог наставе, а то је и доминантно расположење и целе делегације, која је издржала још једно искушење - Вучићеву понуду оставке, Дачић је одлучно одбио, тако да ће комплетни чекати прилику новог дијалога, који неки посматрачи најављују за идућу седмицу, можда већ у уторак. 

       Наши преговарачи су жељама да се настави дијалог дочекани и у Београду, где су се прво састали са председником Николићем у чији кабинет су данас отишли директно са аеродрома. 

       Поново склопљени држани врх је и данас поновио спреммност да настављањем разговора тражи решење за Космет. Исто је и распложење истакнуто и у Скупштини, али и поновљен захтев да се посланици детаљно обавесте о 14 часова тешких и ипак неуспешних разговора, поново заршених без договора. 

       Помало парадоксално, али је тако - бриселске разговоре без договора дочекали су Срби с Космета, најблаже речено - допадљиво. 

       Окупили су се посланици све четири северне општине и подржали преговараче, уверени да је трка за датумом о преговорима за улазак у ЕУ сада сасвим непотребна, јер сигурни су да Србија сада неће добити тај пренаглашено најважнији термин. 

       Позивају се, притом, на ставове Немачке, чији су посланници недавно тај датум условили тачкама које Срби никада не би прихватили - нормализацијом односа два суседа, Србије и Косова... 

       Немци јесу најригиднији, али и најотворенији - говоре и о столици Косова у УН, која зависи од Србије, али и Србији од Немачке зависи и улазак у ЕУ. Србија то зна, али и оно важније - да је иза свега Америка. 

       Вашингтон то и не сакрива, што се види и по данашњем реаговању Стејт департмента, у коме се каже да је Приштина та која ће да успостави облике аутономије које Срби траже на сееру Косова, а да САД желе „мирно решење“ које ће „омогућити Косову и Србији да иду напред на европском путу“...

       Поруке су јасне - и Немачке и САД. Довољно да се схвати шта следи и шта се жели, али и шта се може, а шта никако не може.

       Српски преговарачки тим јуче је показао - шта се никако не може. И, то сада јасније знају сви у Србији - и они који никада неће одустати од Космета, и они који су га одавно отписали. Зна се и то да су се, како рече Марко Ђурић, млади саветник председника Николића, обистине „црне слутње“ пред задње брисрелске разговоре, али се зна, видело се, да наши преговарачи нису били осенчени тамним бојама. 

       Незнање се, ипак, и после светлог дана и ноћи, у Србији одржава. 

       Не зна се, на пример, шта садрже данашње најаве да ових дана следе „тешке одлуке“ нашег руководства. 

       Можда ће управо од њих зависити - да ли ће се, после 14 година, коначно зауставити сви облици агресије НАТО на Србију. И, да ли ће Космет бити део Србије - онако како су данас поново затражили Срби са косметског Севера...