У Београду скупоћа вечна, само што се пре 108 година Ђилас звао „општински одбор”

ЕВО КАКО ЈЕ ЛИСТ „САМОУПРАВА” 1905. ГОДИНЕ ПИСАО О РАЗЛОЗИМА ТЕШКОГ И ПРЕСКУПОГ ЖИВОТА У ПРЕСТОНИЦИ

  • На говече које касапин плати, како кад, 60-100 динара, општина београдска му наплати аренде и других дажбина око 50 динара, и уз то му још одузме главу, џигерицу, ноге и др. Тим самим већ општина утиче на прекомерно повећавање цена месу
  • А треба имати на уму и да се стока коју ми кољемо и трошимо не извози, јер се за извоз тражи угојенија и тежа стока а ми трошимо мршавију и лакшу

         ГОДИНЕ и векови пролазе, а ствари се  у српској престоници не мењају много.

         Да свако београдско време има у много чему исте проблеме – а и свако свог Драгана Ђиласа, само што се некад звао „општинска управа“ - показује чланак из листа „Самоуправа“ који је био орган Радикалне странке.

         Текст је објављен под насловом „Скупоћа у Београду“ - број. 69, за среду 20. април 1905. године.

         „Факти” преносе тај текст о разлозима скупоће основних животних намирница. Са штампарским грешкама.

         ЖИВОТНЕ су намирнице у Београду јако и нагло поскупеле, те је то дало повода органима наше штампе да се позабаве о томе питању. И оправдано је и умесно је да се покажу узроци тој скупоћи па да се нађу средства и путеви да се ти узроци отклоне.

         Нема спора да су животне намирнице у великом граду и престоници, као што је Београд, скупље већ тиме што им је већа тражња, као што је несумњиво да је на овогодишње цене животним намирницама утицала и лањска неродна година. Али је несумњиво и то да овогодишње претеране цене животним намирницама не стоје ни у каквој сразмери с оним фактима који на њих утичу. Ето, на пример, због оскудице у сточној храни наш сељак продаје стоку у бесцење, па је ипак зато цена и говеђем и свињском месу прескупа, а каквоћа меса скоро никаква.

         Г. Милан Ђ. Димитријевић - Дуја, адвокат београдски, као заступник неколиких београдских месара, устао је у „Правди”, удбрану месара од прекора неких листова и доказао да узрок оволиким ценама месу лежи у огромним дажбинама, које општина наплаћује од месара за заклано грло. Онако је како је г. Дуја изнео. На говече које касапин плати, како кад, 60-100 динара, општина београдска му наплати аренде и других дажбина око 50 динара, и уз то му још одузме главу, џигерицу, ноге и др. Тим самим већ општина утиче на прекомерно повећавање цена месу.

         Као што је ово с месом, исто тако општина утиче на цене и свих осталих животних намирница својим киријама на трговима. Да би извукла што већи приход за себе, општина наплаћује како од касапа, тако и од осталих продаваца животних намирница скупе кирије за продајна места на њиховим трговима и уз то долази и мерина и др.

         А кад се још узме на ум да се у Београду ништа не може унети док се не плати општинска трошарина, онда ће свакоме бити јасно колико општина београдска јако утиче на прекомерно повећање цена животним намирницама. За то је и умесан и оправдан апел г. Дујин на одбор општине београдске да своје аренде и дажбине подеси тако, како би продавцима животних намирница омогућила да на своје артикле спусте цене и тиме се живот у Београду учини сносним.

         Ово је београдска општина дужна у толико пре учинити, што јој је за подмирење великих радова дат огроман финансијски извор у установи трошарине, због које су и иначе скочиле цене свима артиклима који се унесу у Београд. И нема сумње да ће општински одбор све ово узети у обзир и општинске дажбине подесити тако, да онемогући овакво нагло скакање цена животним намирницама.

         Али и ако стоје ови наводи г. Дујини о узроцима које утичу на велику скупоћу животних намирница, не може се порећи ни то, да се за ове претеране цене има благодарити и спекулацији месара и сточних трговаца. Да је тако најбољи нам је доказ то, што су те општинске дажбине и до сада постојале, па се све до скора цена говеђем месу одржавала на нормалној висини од 0,80-1 дин. Осим тога, а до сада је стока извожена и то у много јачој мери но ове године, па никад цена месу није била оволика колика је сада. А треба имати на уму да се стока коју ми кољемо и трошимо не извози, јер се за извоз тражи угојенија и тежа стока а ми трошимо мршавију и лакшу. Најзад, као што смо већ напоменули, ове се године стока продаје у нас невероватно јевтино због оскудице у сточној храни. Па ипак за то цене су овако претерано скупе!

         Општина је дужна да своје дажбине на животне намирнице спусти на најмању могућу меру, пошто јој трошарина даје велики извор за приходе којима ће извршити велике радове али је тако исто дужна и да стане на пут свакој несавесној спекулацији од стране продаваца животних намирница, те да се Београд, престоница Краљевине Србије, не мора расељавати. И ми верујемо да ће општински одбор без одлагања учинити и у једном и у другом правцу све што треба. Не учини ли или не хтедне ли учинити то он сам, надзорна је власт и дужна и законом позвана натерати га да то учини.

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари