ПЛАТФОРМА: Шта се не може кад се хоће...

ШТА МОЖЕ ОТВОРИТИ КОСМЕТСКУ БРАВУ - ИМА ЛИ СРПСКИХ РЕШЕЊА?

• Пошто би и Београд и Приштина хтели суверенитет над Косметом, онда је јасно шта не може и не мора да се оствари. Јер, Приштина, захваљујући подршци Вашингтона и Брисела, неће пристати на одрицање па ни редуковање већ стабилизованог статуса независности нелегалне државе
• Такву позицију, сада одлучујућу, Приштина неће померити, а неће ни Београд своју, јер извире из свих релевантних историјских, правних, културних, политичких и других разлога, подстакнутих и снажним народним људским и емотивним везама са својом постојбином. Уосталом, и Устав Србије неприкосновено дефинише неодвојивост јужне српске покрајине
• Сазнало се да би аутономија Севера, као ентитета, налик на Републику Српску, за власт могла да буде неки ослонац решавања проблема. Али, управо ту, у тој претпоставци, почињу бројне дилеме, а најважнија је да би било која аутономија или слично ипак била део независног Космета, а то је противуречно Уставу, расположењу народа, ставовима политичке Србије...

Пише: Раде Брајовић

        ИАКО је још једном, ваљда накратко, одложена њена домаћа и светска промоција, платформа за Космет, названа стратешким документом, већ увелико најдиректније делује на укупни амбијент српске, регионалне, па и међународне политике. Додир прижељкиваних очекивања и непромењене стварности продукује сијасет запетљаних загонетки и неизбежних питања, које прате одговори, али мало је реалних и поузданих. Цео тај збир виртуелног и стварног може да се подведе под општу претпоставку - шта платформа не може и не мора, или може и мора?

       Документ - који су неки брзоплето пожуривали, а други дипломатски вештије успоравали - може да добије шири међународни легалитет само ако обе супротстављене стране нађу у њему ослонац својих приоритета, а они се међусобно потпуно искључују. 

       Пошто би и Београд и Приштина хтели суверенитет над Косметом, онда је јасно шта не може и не мора да се оствари. Јер, Приштина, захваљујући подршци Вашингтона и Брисела, неће пристати на одрицање па ни редуковање већ стабилизованог статуса независности нелегалне државе.

       Такву позицију, сада одлучујућу, Приштина неће померити, а неће ни Београд своју, јер извире из свих релевантних историјских, правних, културних, политичких и других разлога, подстакнутих и снажним народним људским и емотивним везама са својом постојбином.
Уосталом, и Устав Србије неприкосновено дефинише неодвојивост јужне српске покрајине.

       Постоје ли, онда, излази, има ли политика шансу, где су могућа решења, могу ли да их прихвате и Срби и Албaнци?

       Да није могуће не би се преговарало, не би Дачић већ трипут разгховарао са Тачијем, а не би се, коначно, толико дуго и пажљиво градила и дотеривала та платформа, која би требало да окупи српску политичку већину, али и да не одбије Албанце да се, заједнички, ипак нађе решење прихватљиво и за једне и друге. Најтеже, наравно, тек долази...

       Колико су изгледи неизвесни, показује општа свакодневна атмосфера коју и најситнији гестови и тактичке противуречне изјаве доводе до представе безизлаза. Премијер Дачић је у уторак чак запретио да ће Србија суспендовати и споразуме с Албанцима, а он лично одустати од нове рунде преговора са Тачијем - ако се не поштује договорено. 

       Албанци, наиме, крше споразум о функционисању административних прелаза, па Србима на улазу Јариње према Северу Космета постављају разне препреке, хоће да им наплате царинске дажбине и све друго, као на свакој граници. Обмане албанских цариника делују драстичније у околностима још једне обмане, представника Еулекса који, као и у свему другом, подржавају албанску страну. Није, зато, искључео и реаговање српске владе која се јавно обавезала да че суспемдовати споразуме, ако се не поштују, после чега су Срби са Севера обуставили протесте на Јарињу...

       Да, међутим, српска власт не мисли да је садашње искуство изражено сазнањем да решење Космета не може и не мора да се преобрази у може и мора, не би се упорно и непрестано, малтене из часа у час, припремало лансирање платформе.

       Прво су је упознали лидери владајуће коалицијем у недељу увече, код председника Николића, али и важни абмбасадори, Русије, Кине и Велике Британије, а у уторак, док је Дачић сипао претње и огорчење понашањем на Јарињу, велика екипа 27 амбасадора ЕУ срела се са српским Председником у београдском „Хајату“ - није познато шта им је послужено за слатко, али је бесумње главно јело била -платформа. 

       Стратешки документ о решавању проблема Космета већ је, тако, добио и неизоставну међународну димензију.То, наравно, није изненађење, ни обична дипломатска представа, јер без света, и посебно тих земаља, ни косметски проблем не може бити решен. Једино је помало необично да се страни представници упознају са српском платформом пре представника српског народа, посланика у Скупштини, али и то кашњење биће надокнађено на начин који неће оставити неке велике штете...

       Следи упознавање с платформом и Срба с Космета, али и шефова посланичких група, а потом и свих посланика, што ће, можда, бити завршено гласањем пре Нове године... 

       Док се чека потпуно упознавање, можда и дотеривање текста платформе, што је уобичајено у парламентарном раду, расту и интересовање и нагађање о садржају и посебно главним ослонцима тог стратешког документа. Уз позивање на одредбе Устава о Космету, истицање неотуђивости јужне покрајине, суверенитета и територијалног интегритета, наведена је и флоскула да никада нећемо признати независност државе коју је прогласила Приштина. Уз ове и још неке познате одреднице готово свих докумената и изјава, основна преокупација јавности је - шта ће то отворити косметску браву?

       Сазнаје се, на пример, да би аутономија Севера, као ентитета, налик на Републику Српску, могла да буде неки ослонац решавања проблема. Али, управо ту, у тој претпоставци, почињу бројне дилеме, а најважнија је да би било која аутономија или слично ипак била део независног Космета, а то је противуречно Уставу, расположењу народа, ставовима политичке Србије...

       Питања и одговори, дилеме и путеви, све оно што мисли и жели Србија, видеће се тек кад се платформа покаже у целости. Неће моћи да се сакрије нико и ништа. Све се може кад се хоће, заједно!