Проблем КиМ решавати тек када се за Србију и Србе побољша однос снага у свету

СТАРА ИГРА: „АПЕЛ ЗА ОДБАНУ КОСОВА И МЕТОХИЈА” ВЕЋ СЕ ПРОГЛАШАВА ЗА „НОВИ МЕМОРАНДУМ”

  • Милош КОВИЋ: Апелом изражавамо уверење да се на Балкану не смеју мењати границе јер то може да буде погубно не само за српски и албански народ, већ и за Црну Гору, Македонију и Грчку. Управо видимо да је на делу стварање Велике Албаније и зашто да Република Србија буде прва која ће под притиском или без њега кренути у остварење тога циља
  • Мило ЛОМПАР: Криза са КиМ јако дуго траје. Садашњи покушаји да се она медијски и пропагандно сузи на садашњи тренутак служе да се јавност изманипулише и инструментализује… Питање КиМ треба поставити тек у времену које ће више одговарати укупној историјској ситуацији српског народа, а на нама је да чинимо да таква ситуација у будућности наступи
  • Часлав КОПРИВИЦА: Унутрашњи дијалог је фингиран. Исход се унапред зна и иде на штету српског народа. Зато је наш циљ да насупрот том дијалогу произведемо силу - не физичку него симболичку - која треба да спречи руку овлашћеног представника државе Србије да стави свој потпис испод нечега што је трајно одрицање од претензије на то да се оно што је силом отето на било који начин врати у састав државе Србије
  • За само три дана, Апел подржало 180 истакнутих личности међ у којима је 100 доктора наука, више од 60 универзитетских професора, 7 академика и 11 архијереја СПЦ, књижевници, редитељи, новинари и глумци
  • Од 6. јануара стартоваће сајт  www.neodustajemo.rs путем кога сви заинтересовани могу да се придруже Апелу

          АПЕЛ за одбрану Косова и Метохије данас је први пут званично представљен јавности конференцијом у Медија центру у Београду.

          О документу, који је настао у оквиру Политичког савета ДСС, говорили су чланови тог тела Милош Ковић, Часлав Копривица и Мило Ломпар.

          Они су упозорили да је пре ове званичне презентације, папир „процурео” на начин који су поједини медији искористили да покрену  хајку на иницијаторе, при чему „методологија узнемирујуће подсећа на начин како је у септембру 1986. процурео и један други документ -  Меморандум.”

          - Није ово, међутим, ни нови Меморандум, ни Начертаније, ни страначки документ већ позив свим грађанима да се слободно изјасне о питању Косова и Метохије као реалполитичком, економском и идентитетском питању и да се заустави процес који је почео признавањем Еулекса и наставио се измештањем дијалога о КиМ из УН под окриље ЕУ, „техничким” дијалогом и спровођењем неуставног Бриселског споразума. Јавно је речено да је наша власт спремна да Косову и Метохији да столицу у УН «под одређеним условима”. А ми не знамо који су то услови. Тај процес се мора зауставити! – изјавио је Милош Ковић.

          Он је указао да је тај циљ својим потписом, за само три дана прикупљања, подржало 180 истакнутих личности „које нису везане ни за једну посебну политичку партију”, а међу којима су 100 доктора наука, више од 60 универзитетских професора, 7 академика и 11 архијереја СПЦ, књижевници, редитељи и глумци.

           Ковић је рекао да је то тек почетак и најавио да ће од сутра, 6. јануара 2018, стартовати сајт  www.neodustajemo.rs путем кога сви заинтересовани суграђани могу да се придруже апелу. Указао је да Апел већ има свесрпски карактер и да су га потписали професори не само са универзитета у Београду, Нишу, Новом Саду, Косовској Митровици, него и у Никшићу, Бањалуци и Источном Сарајеву. 

          Документ је, према Ковићевим речима, намењен и властима Србије јер им се њиме поручује да треба да следе пример Миловановића, Гарашанина и Пашића.

          „Они су пажљиво пратили међународне односе. То и ми треба да урадимо и да решење овог конфликта одложимо до промене снага у међународним односима, која је већ започела, а која би одговарала и једној и другој страни”, оценио је Ковић.

          Свет је, према његовим речима, у конфликтима у Јерусалиму и на Кипру схватио да нема мира ако једна страна добије све, а друга све изгуби.

          „А ми се овим документом залажемо управо за мир. Мир у региону. Становништво Балкана је упућено једно на друго и на саживот. Апелом изражавамо уверење да се на Балкану не смеју мењати границе јер то може да буде погубно не само за српски и албански народ, већ и за Црну Гору, Македонију и Грчку. Управо видимо да је на делу стварање Велике Албаније и зашто да Република Србија буде прва која ће под притиском или без њега кренути у остварење овога циља?, поентирао је Ковић.

          И Мило Ломпар је критиковао настојање власти да косовско-метохијску кризу решава овако и сада:

          - Нисмо сагласни са курсом који актуелна власт заузима поводом централног питања наше државне политике – поводом КиМ. Носиоци ових ставова су медијски потиснути, али желимо да покажемо да их има веома много, да припадају различитим слојевима академске јавности и да наша академска јавност није равнодушна према судбинским питањима наших сународника у Србији, али и Црној Гори, Републици Српској, Хрватској и Македонији.

          Ломпар је оценио да криза са КиМ јако дуго траје, те да садашњи покушаји да се она медијски и пропагандно „сузи на садашњи тренутак” служе да се јавност „изманипулише и инструментализује, као што се она често уцењује различитим егзистенцијалним и социјалним условљавањима грађана”.

          Стога, како препоручио, питање КиМ треба поставити тек у времену које ће „више одговарати укупној историјској ситуацији српског народа, а на нама је да чинимо да таква ситуација у будућности наступи”.

          Потписници Апела, према његовим речима, не желе никакав посебан статус за себе већ само да подстакну друге да се прикључе „кретању које је морално исправно, политички целисходно и одговара историјским засадима нашега народа”.

          За крај, Ломпар је указао да би најавњени правно-обавезујући споразум, изместио наше манастире - као што су Грачаница и Дечани - из јурисдикције Србије, а то би, како је упозорио, повукло „цео низ догађаја у сагледивом времену”.

          Часлав Копривица је указао да се Апелом не може вратити КиМ у уставно-правни систем Републике Србије (што јесте оптимум на који нас обавезује Устав), али да може спречити намеру коју је власт прокламовала средином прошле године: да се једном за свагда скине са дневног реда судбина КиМ.

          - У ситуацији када побуњеници на КиМ, када одметнуте шиптарске самозване власти имају контролу над простором, правити коначни договор којим би се заувек решило питање КиМ значи да се ми заувек одрекнемо јединог озбиљног адута који имамо у руци: да је међуанродно-правно гледано КиМ саставни део Републике Србије, без обзира на то колико има земаља које су признале противправну сецесију.

          - Унутрашњи дијалог је „фингиран”. Исход се унапред зна и иде на штету српског народа. Зато је наш циљ да насупрот том дијалогу произведемо силу - не физичку него симболичку - која апелује на морал и свест, а која ће настати не на основу ових 180 потписника, већ хиљада људи који ће нас следити. Та сила треба да спречи руку овлашћеног представника државе Србије да стави свој потпис испод нечега што је трајно одрицање од претензије на то да се оно што је силом отето на било који начин врати у састав државе Србије”, рекао је Копривица.

          Ништа од онога што нам се обећава на европском путу, како је упозорио, није вредно трајнога одрицања од Косова и Метохије „као сржнога места нашег идентитета и места где не живи само 120000 наших суграђана, већ два милиона суграђана - који укључују и оне који су се побунили против наше државе, са којима наше власти воде дијалог, они на чијим рукама је српска крв и са којима се покушава решити питање КиМ”.

          Одговарајући на питања новинара, Милош Ковић је подвукао да овај документ није део дијалога који је власт отворила, јер су незадовољни начином на који се он води.

          Од самог почетка унутрашњег дијалога државни медији пласирају како се морамо одрећи митова, а свако друштво почива на митовима. Рецимо: америчко друштво које почива на миту о Мејфлауеру и Очевима нације. Ако се одрекнемо Косовског завета, упозорио је Ковић, нећемо ући у царставо разума и математичко доношење политичких одлука, већ из једног мита прећи у други: мит о ЕУ или на холивудски мит, поручио је Ковић и указао да нација која се одрекне својих оснивачких митова је осуђена на нестајање.

          Он је, на крају, открио да ни једна амбасада није била упозната са садржајем документа и оценио да је одбрана КиМ одговорност грађана Србије од које се не може побећи, али је изразио уверење да ће се са садржајем документа сигурно веома брзо упознати и стране амбасаде.

          Диана Милошевић

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари