Реализује се монструозни план уништавања српске државе

СРБИЈА НА ЛОШЕМ ПУТУ (1)

Проф. Др Мирко ЗУРОВАЦ: Искуство стварања Југославије -  Искуство рушења Југославије

     * Остатак је разочаравајући. То је очигледно. Никоме неће поћи за руком да огроман губитак, који се из дана у дан повећава, прикаже као неку врсту добити

     * Има добрих идеја које стварност неће да прихвати, пре свега због дефеката саме стварности, а не због рђавости самих идеја. Такве идеје се увек на крају покажу као велике илузије. Идеја југословенске државе показала се као „велика илузија“ за српски народ

     * Све резолуције Уједињених Нација против српског народа донесене су на основу лажних и исконструисаних оптужби. Најдрастичнији пример за то су санкције, које су, како по својој намени тако и по начину спровођења, имале геноцидни карактер

     *  Никада у својој историји српски народ није био у политички тежој ситуацији

Да се нисмо одупрли злу, вероватно бисмо имали још више избеглица и још раније бисмо се нашли у колонијалном положају

           ДВАДЕСЕТ година је довољно дуг временски период за мисаоно прибирање да би се сагледао пређени пут и одредио смер будућег кретања. Време је да се подвуче црта и сабере оно што се добило и одузме оно што се изгубило.

           Шта нуди збир, а шта говори остатак? Остатак је разочаравајући. То је очигледно.

           Никоме неће поћи за руком да огроман губитак, који се из дана у дан повећава, прикаже као неку врсту добити.

           То је очигледан резултат свега што се догађало на овим просторима последњих двадесет година.

           Зашто је то тако? Зашто је резултат толико негативан?

           Морамо имати у виду и озбиљно промислити све што се догађало последњих двадесет година да бисмо уопште дошли до истине нашег данашњег националног положаја и нашег најновијег колективног страдања које нам је дуго припремано. А без тога, опет, није могућа никаква спасоносна оријентација, већ само даље посртање на странпутици којом нас упорно води марионетска власт по савету и под будним оком својих налогодаваца и заклетих непријатеља наше државе и нашег народа. И то треба отворено рећи да не бисмо гајили никакве илузије које су нас и тако сувише скупо коштале.

__________________________________________________________________________

„Други народи и њихови политички лидери гледали у тој држави само пролазну станицу за формирање својих националних држава, али искључиво на штету српског народа и његових легитимних интереса.

__________________________________________________________________________

           У прилог томе говори ама баш све што се догађало последњих деценија и што се још догађа на овим просторима:  1. Искуство стварања Југославије; 2 . Искуство рушења Југославије;  3. Крај политике отпора и пораз Србије 2000. Године;  4. Европска унија као још једна велика илузија;  5. Снисходљива политика српског руководства и  6. Потреба и могућност преокрета политике у Србији. О свему томе треба рећи бар оно најосновније да би се стекла слика данашњег стања у Србији.

 

  1. ИСКУСТВО СТВАРАЊА  ЈУГОСЛАВИЈЕ

Донели Крфску декларацију

        Српски народ је имао дугу и тешку историју. Никада у својој историји није водио агресивне и освајачке ратове, али је био мета многих агресија против којих се морао борити да би уопште опстао. Своју скупо плаћену слободу, стечену након пет стотина година ропста, овенчао је великом илузијом која га је скупо коштала: илузијом да заједно са другим југословенским народима, за чију се слободу једнако борио, може да гради срећну државну заједницу равноправних народа и народности.

         Идеја југословенске државе, у време кад су је прихватали југословенски народи, није била без истинске снаге и озбиљних историјских разлога, јер није ништа непознато да је политичко и државно јединство југословенских народа било услов ослобођења бар неких од њих, на пример Хрвата и Словенаца, па је веома разложно уверење да једино оно може уважавати достојанство и бити гарант и успешан заштитник слободе и националног бића свих југословенских народа и националних мањина који живе на овим просторима.     

        Слобода и интегритет овде су толико повезани да се никако не сме забашурити да је интегритет заправо јединство чија је основа слобода, да је интегритет не само резултат слободне интеграције, него да је он нешто више од тога:  да је он резултат слободне интеграције ради слободе, да је он слободна интеграција чији је резултат слобода, слобода као резултат борби за слободу.

         Заједница људи који живе на овим просторима је конкретан, живи историјски лик слободе. То је онај велики историјски улог, она капитална „историјска инвестиција“, оно што за људе који живе на овим просторима нема нити може имати цену.  

         На том и таквом историјском искуству почива идеја Југославије. Али има добрих идеја које стварност неће да прихвати, пре свега због дефеката саме стварности, а не због рђавости самих идеја. Такве идеје се увек на крају покажу као велике илузије. Идеја југословенске државе показала се као „велика илузија“ за српски народ, који је једини искрено прихватио југословенску државу, често на своју штету и уштрб својих државотворних права, док су други народи и њихови политички лидери гледали у тој држави само пролазну станицу за формирање својих националних држава, али искључиво на штету српског народа и његових легитимних интереса.

__________________________________________________________________________

Српском народу може да служи на част што његови политички представници нису повукли ниједан једини потез на штету било ког југословенског народа у току читавог трајања њихове заједничке државе, иако се управо они покушавају оптужити за њено разбијање од стране оних који су тако упорно радили на њеном уништењу.

__________________________________________________________________________

         Српски народ је гајио велику наду у могућност трајног мира и сарадње међу братским народима, а његови политички представници нису учинили скоро ништа да заштите државну творевину у чије темеље су положене огромне српске жртве. Такво држање, прожето великим поверењем и потпуном отвореношћу, убрзо се показало као велика небрига и потпуна политичка наивност. Оно је омогућило антисрпској коалицији да наметне принцип „слаба Србија јака Југославија“, који је добро функционисао, а нарочито након Другог светског рата.

          Антисрпска коалиција је држала све конце у својим рукама и марљиво припремала разбијање сада већ бивше Југославије, док се једино српски народ, заједно са својим политичким представницима, уљуљкивао у уверењу да су решена сва национална питања свих југословенских народа.

        Убрзо се показало да на овим просторима ништа није једанпут за свагда изборено и заувек осигурано. На овим просторима коров се вековима веома упорно и методички промишљено залива да би биљка увела. Биљка овде, као и другде, значи култура, па увела култура све више постаје синоним проклетих балканских простора.

Проглашење Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца

         Нису, наравно, проклете реке, равнице и планине већ људи који на њима живе, а које карактерише посебна деструктивност која је поново дошла до свог пуног израза у разбијању сада већ бивше Југославије.

        Од самог њеног конституисања, непрекидно од уједињења па све до њеног трагичног распада, било је присутно разорно дејство плиткоумних национализама, верске нетрпељивости и доказивања смисла и циља разједињења, али увек веома кобно за све, да би се на крају тријумф показао промашеним и бесмисленим.

        И што је најинтересантније, ове регресивне тенденције увек наилазе на разумевање и подршку заједничких непријатеља југословенских народа, који, упркос огромном историјском искуству и толико пута поновљеним историјским лекцијама, никако да науче ко су им стварни пријатељи а ко непријатељи.                 

          Српском народу може да служи на част што његови политички представници нису повукли ниједан једини потез на штету било ког југословенског народа у току читавог трајања њихове заједничке државе, иако се управо они покушавају оптужити за њено разбијање од стране оних који су тако упорно радили на њеном уништењу.

 

  1. ИСКУСТВО РУШЕЊА ЈУГОСЛАВИЈЕ

        Југославија је била једини субјект међународног права, па званични представници српског народа, који су заједничку државу сматрали најбољим решењем за све, нису хтели учинити ништа што би угрозило њен опстанак. То их је држало у једној врсти пасивности, па су њихови одговори на потезе милитантног сепаратизма увек долазили некако са закашњењем и деловали сувише благо. Такво њихово држање није, можда, било адекватно озбиљности ситуације, али им се не може приписати кривица за разбијање Југославије.

__________________________________________________________________________

Југославија је била европска творевина по свим битним одређењима које данас модерна Европа тражи ради свог идентитета: по верској и културној плуралности, по националној и регионалној различитости, по начину живота на границама и са више средишта у односу са другима.

__________________________________________________________________________

         Српски народ је омогућио државну заједницу југословенских народа, која је била позната у целом свету и истицана као пример вишенационалне и мултикултуралне заједнице. Југославија је била европска творевина по свим битним одређењима које данас модерна Европа тражи ради свог идентитета: по верској и културној плуралности, по националној и регионалној различитости, по начину живота на границама и са више средишта у односу са другима. Управо ово  „јединство у мноштву“, које је било постигнуто у заједници југословенских народа, остаје не само повесна форма европске егзистенције већ и регулативна идеја коју Европа тек треба да оствари.

         Зато ни најцрњи песимисти нису слутили величину безумља које је покуљало из утробе модерне Европе да би се сручило на југословенску државну заједницу као модерну европску творевину.

          Упућени знају да ништа није било неприпремљено и неочекивано: они лако могу идентификовати циљеве и методе нових режисера зла, који су потицали етничке сукобе, верску мржњу, политичке страсти, економску зависност и нетолеранцију, да би, тако, обликовали овај простор према својим интересима који се намећу у виду добро камуфлираних идеја политичке доминације, војне хегемоније и нескривене ароганције према свима који нису вољни да беспоговорно спроводе њихове пљачкашке диктате.

        Ни овај пут, као ни много пута раније, сада опчињени погубном моћи симулације, саткане од медијске лажи и подвала, југословенски народи нису схватили да сејачи мржње, заштичени у својим удаљеним склоништима, учвршћују конструкцију западног потрошачког друштва и проширују границе света неправде којег уопште не занима истина, већ само економска и политичка моћ, па су кренули за својим плиткоумним лидерима, потпуно недораслим улоге коју им је историја доделила, у крвави грађански рат и међусобно сатирање, а све у корист заједничких непријатеља.

__________________________________________________________________________

Запад има и да примењује различита мерила у спољној и унутрашњој политици. А код нас и у неким другим земљама западни центри моћи подржавају све оно што би код своје куће морали директно послати у пакао.

     __________________________________________________________________________

          На делу је добро позната стара политика чија девиза гласи:  “Завади па владај!“ Без заваде народа, како би иначе успели да окупирају ово подручје, и то без борбе. Ушли су без борбе као мировне снаге, а понашају се горе него окупатори, као, на пример, данас на Косову и Метохији.

         Већ је одавно примећено и више пута истицано да Запад има и да примењује различита мерила у спољној и унутрашњој политици. А код нас и у неким другим земљама западни центри моћи подржавају све оно што би код своје куће морали директно послати у пакао.

        Тако, на пример, на овим просторима, а нарочито оним где живи српски народ, подстичу се и помажу свим средствима, јавно и тајно, регресивне снаге дезинтграције, истовремено док у Европи јачају процеси интеграције. Гледајући из европске перспективе, разбијање Југославије је антиевропски, а то значи варварски чин, који је изазвао последице исте врсте.

        Уместо једне у свету познате и перспективне државе за све њене народе, добили смо шест квази-држава, правих банана република, немоћне да се одупру страном мешању у њихове унутрашње послове и да осигурају просперитетан и слободан живот својих грађана.

         Разбијањем Југославије пуно су изгубили сви југословенски народи: овим варварским чином заувек је уништена њихова нада да ће више икада живети у истински слободној, просперитетној и у свету поштованој држави.

         Југославија је насилно разбијена у сарадњи и потпуној координацији југословенских сецесиониста и њихових страних подстрекача и заштитника. Разбијачи Југославије су знали да њихови злочиначки планови немају никаквог основа у међународном праву, па су своје планове морали увити у обланду лажи да их светска јавност не би препознала у њиховој правој суштини.          

      __________________________________________________________________________

Цео српски народ је сатанизован. Свет би био изненађен кад би којим случајем могао спознати врсте и количину лажи која је последњих година изручена на српски народ.

      __________________________________________________________________________

         У том циљу су покренули читаве  “погоне лажи“, који годинама раде само по принципу фабриковања и извртања чињеница и тако безочно обмањују светско јавно мњење. Српски народ је проглашен јединим кривцем за све и пре избијања грађанског рата, да би му затим била наметнута информативна блокада путем средстава јавног информисања из светских центара моћи.

         Цео српски народ је сатанизован. Свет би био изненађен кад би којим случајем могао спознати врсте и количину лажи која је последњих година изручена на српски народ.

          Гебелсова пропагандна машина, која је радила против највећег дела човечанства, данас би могла изгледати као мала дечија играчка у поређењу са огромним погонима лажи који годинама раде против једног малог народа и који се уопште не устручавају да злочинце представе као жртве а жртву цинично прикажу као извршиоца злочина.

          Овај сулуди подухват личи на велики  „експеримент лажи“ који је добро инвестиран и од кога његови инвеститори очекују да им донесе добит у крви једног праведног и слободољубивог народа.

         Није тешко препознати интересе и мотиве који су стајали иза ове монструозне сатанизације српског народа, иза производње лажи која је по много чему надмашивала пропагандну машинерију Трећег рајха.

          Информативна блокада, с једне стране, те огромна производња лажи, с друге стране, уз све друге облике најбезочнијег притиска, омогућили су разбијачима Југославије да инструментализују Организацију Уједињених Нација и да је претворе у инструмент постизавања њихових империјалних политичких циљева.

          Све резолуције Уједињених Нација против српског народа донесене су на основу лажних и исконструисаних оптужби. Најдрастичнији пример за то су санкције, које су, како по својој намени тако и по начину спровођења, имале геноцидни карактер.

          Начин на који се води геноцидни рат против српског народа граничи се са правим лудилом и потпуним помрачењем ума.

         Лаж и обмана су најомиљенији методи његових протагониста.

         Помоћу лажи и обмане, они су успели да изолују српски народ од осталог дела света и да започну његово систематско уништавање.

       __________________________________________________________________________

          По природи ствари и према старом распореду мржње, и овај пут, као и много пута раније, на удару се нашао цео српски народ са његовим природним правима која се признају свим другим народима.

__________________________________________________________________________

Први пуцањ у Југославију: атентат у Марсеју

        Уз помоћ њихових мировних снага, Снага за брзу интервенцију и моћне авијације НАТО-а, сецесионистичка хрватска и муслиманска војска су успеле да побију или прогнају  (у сваком случају етнички очисте) српски народ са једне трећине његових етничких простора, што није успело ни Аустро-угарској у току Првог н нацистичкој Немачкој и њеном сателиту тзв. Независној Држави Хрватској у току Другог светског рата. Преко милион Срба је прогнано са њихових вековних огњишта, а да светска јавност, успавана западним лажима, није дигла свој глас против овог сувише великог и тешког злочина. 

           По природи ствари и према старом распореду мржње, и овај пут, као и много пута раније, на удару се нашао цео српски народ са његовим природним правима која се признају свим другим народима.

           При том су желели и још увек желе да осуде и заувек стигматизују као геноцидну српску државну идеју и природне и легитимне тежње српског народа да очува своје национално и државно јединство, па су давали тако ужасне изјаве да језик који су употребљавали далеко превазилази језик мржње: то је језик подстрекавања на геноцид према српском народу.

           Ни на једном педљу сада већ бивше Југославије српски народ није започео рат, већ се само бранио, пошто је претходно био подмукло нападнут, а они су његове одбрамбене акције редовно упоређивали са нацистичким злочинима. Српски народ се оптужује за етничко чишћење, иако је управо тај народ највећа жртва етничког чишћења, и то по трећи пут само у XX веку. И то се може доказати веома прецизно, бројем убијених и прогнаних, бројем порушених домова и светиња, бројем опљачканих и још и данас запоседнутих имања.

         Али, српске жртве нису важне онима који су покренули и водили рат против српског народа. Није им било довољно што су преко милион Срба побили или прогнали са једне трећине њихових етничких простора у Хрватској и Босни и Херцеговини, па су кренули у отворену агресију на Србију и СРЈ, да би нам отели наше Косово и Метохију.

          На делу је реализација монструозног плана чији је циљ уништавањe наше државе као јединог гаранта опстанка нашег народа на овим просторима.

          Такав паклени план могли су направити и кренути у његову реализацију само болесни умови попут оних који су измислили фабрике смрти и холокаусте. Да би, бар привидно, преусмерили одговорност за своје злочине и злочиначке планове, они су основали свој властити суд који треба да суди њиховим жртвама.

      __________________________________________________________________________

„Циљ Хашког трибунала је да докаже да су сви злочини на српској страни, иако су сви други своје државотворне циљеве остварили управо ратним средствима.

__________________________________________________________________________

Запад прво стварао, па избомбардовао

         То је био и остао циљ оснивања тзв. Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију чије је седиште у Хагу. Овај суд треба да суди само Србима зато што су се дрзнули да бране свој опстанак и своју скупо плаћену слободу. Истинским кривцима, правим злочинцима, југословенским сецесионистима и њиховим страним подстрекачима и заштитницима, који су започели рат и починили стварне злочине над српским народом, неће бити суђено.

          Свима који су бар донекле упознати са циљем оснивања и начином рада овог трибунала мора бити јасно да то није никаква правна институција, већ монструозна политичка творевина која стоји у функцији силе и неправде и извргава руглу људску потребу за правдом и очувањем људског достојанства. Његов циљ је да докаже да су сви злочини на српској страни, иако су сви други своје државотворне циљеве остварили управо ратним средствима.

         Ова монструозна политичка творевина посебно се устремила на српску националну и државну идеју: њен циљ је наметање колективне кривице и одговорности српском народу, уз безочно прекрајање његове историје, што може да утиче и на његову судбину у будућности.

         Ето у каквом свету и времену живимо. Никада у својој историји српски народ није био у политички тежој ситуацији.

          Разлози за то су вишеструки и не могу се приписати некој партији или групи људи на власти или изван власти. Пре би се могло рећи да је то наша историјска судбина која се није могла избећи.

          Ми смо народ из средине Балкана, богат непријатељима и веома угрожен. Изненада смо се нашли уклештени између паклене машине која се скоро без отпора шири према Истоку и чудне равнодушности осталог дела света који није био у стању да се заинтересује за судбину једног малог и угроженог народа, па нам није преостало ништа друго него да се по трећи пут саму у XX веку одупремо највећој војној сили на свету.

         Није то било никакво јуначење, нити пркошење моћнима, већ једноставно другог избора није било, као ни много пута у ранијој историји.

         Херојски отпор српског народа присилио је агресоре да скину маске и да целом свету покажу своја убилачка лица. Српска војска је храбро бранила своју земљу од агресије и својом храброшћу задивила читав свет.

__________________________________________________________________________

„Са потпуном свешћу да је свака положена жртва ненадокнадива, усудио сам се једном рећи непосредно након престанка варварског бомбардовања наше земље: „Отпор се исплатио.“

__________________________________________________________________________

          Не може се, наравно, говорити ни о каквој победи која ни теоријски није била могућа, већ само о успешној одбрани од далеко надмоћнијег агресора која је спречила окупацију целе земље и омогућила да се питање Косова и Метохије пренесе у надлежност Уједињених Нација.

          Косово и Метохија су де факто отети, а де јуре су још саставни део Србије. То су очигледни резултати отпора агресији који се ни у ком случају не би смели потцењивати.

          На основу тога, са потпуном свешћу да је свака положена жртва ненадокнадива, усудио сам се једном рећи непосредно након престанка варварског бомбардовања наше земље: „Отпор се исплатио.“ Нисам се изненадио кад сам убрзо прочитао исте речи код француског генерала Пјера Галоа у његовом експозеу у вези са догађајима у Југославији: „Српски отпор се исплатио, јер је алијанса била приморана да се одрекне свих захтева које је била формулисала.“

          Да се нисмо одупрли злу, вероватно бисмо имали још више избеглица и још раније бисмо се нашли у колонијалном положају.

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари