Референдумом против „државног удара одозго“

ВЛАСТ ДУЖНА ДА ОДГОВОРНИМ ПОНАШАЊЕМ СПРЕЧИ

ПОЛИТИЧКЕ И ГРАЂАНСКЕ СУКОБЕ У СРБИЈИ

• Поједине владе у региону и ЕУ, као и тајне службе, раде на анализи сценарија дестабилизације Србије грађанским бунтом који би кренуо од Београда, а проширио би се на читаву Србију, све до КиМ
• Да би се избегла опасност радикализације и урушавања правног и политичког поретка и безбедности Србије, потребно је након изјашњавања  парламента о „Дачићевом парафу“ да се распише референдум јер се ради о документу од стратешког, државног и националног интереса
• Ако референдум успе, онда је влада деловала одговорно и опстаје, ако пропадне - потпис на такозваном бриселском документу је ништаван - па влада пада и расписују се нови избори
• Србији је много значајнија унутрашња стабилност и јасан став Срба на северу Косова као политичког народа, него извештај баронесе Кетрин Ештон, који може бити повод за грађански отпор

​

Томислав КРЕСОВИЋ, публициста

Вељко ЂУРИЋ МИШИНА, доктор историјских наука

         РЕФЕРЕНДУМ је најбоље решење за Србију и Србе на Косову и Метохији после позитивног става владе Србије на стављање парафа на споразум Београда и Приштине.

         Најбоље, иако владајућа коалиција рачуна да у Народној скупштини Србије већ има већину за одобравање онога што су о северу Косова потписали Ивица Дачић и Хашим Тачи под паском Европске уније.

         Референдумом би владајућа коалиција скинула са себе одговорност и спречила опасност од грађанског бунта који може да прерасте у сукоб са непожељним сценаријима много штетнијих од самог парафа на односе Србије са Европском унијом.

Устав или реалполитика

         Поједине владе у региону, али и ЕУ, као и тајне службе, раде на анализи сценарија дестабилизације Србије грађанским бунтом који би кренуо од Београда, а проширио би се на читаву Србију, све до Косова и Метохије.

         Синод Српске православне цркве је рекао своје и одбацио споразум владе Србије са такозваном Републиком Косово, и позвао на моралне и политичке аспекте одговорности садашње власти према Косову и Метохији. Извесно је да ће доћи до поларизације ставова и интереса око потписа владе Србије и њене жеље да реалполитички  реагује без обзира на тежину и озбиљност самог чина прихватања споразума са Приштином.

Државни удар - одозго

         Влада Србије је показала степен политичке храбрости, али се није довољно и озбиљно консулатовала са руководством севера Косова, са Српском православном црквом нити је предлог ставила пре потписа на изјашајавање на владу и парламент Србије.

         Изабрана је обрнута политичка процедура која није усклађена са законима и Уставом Србије, већ са намером да се потпише кроз концепт  „свршеног чина“. На тај начин дошло је до урушавања демократске и правне процедуре, и влада је преузела улогу и одговорност Скупштине Србије, што је повреда Устава Србије и принципа парламентарне демократије. Влада Србије је на тај начин, желећи себи најбоље, учинила штету парламентаризму и наметнула се са позиције силе што отвара питање усиљене улоге владе и форме такозваног „државног удара одозго“.

Да ли је Николић прекршио Устав Србије?

         Председник Србије Томислав Николић би морао да се о споразуму изјасни после става парламента, како би био заштитник народних и грађанских интереса, а не једносмерене подршке одлуци владе Србије, која би пре свега морала да предлог стави на парламентарну расправу, па на потпис у Бриселу.

         Николић је подржао владу без изјашњавања парламента чиме је посредно утицао на ауторитет доношења одлуке о стављању парафа на документ од националног значаја.

         A као шеф државе, био је обавезан да се изјасни после парламента Србије.

         С обзиром да је урадио супротно, председник Србије је несмотрено или свесно ушао у авантуру подршке влади без става парламента што води у легализацију одлуке владе о пузећем „државном удару одозго“.

Народна воља изнад политичке воље

         Да би се избегла опасност радикализације и урушавања правног и политичког поретка и безбедности Србије, потребно је након става парламента да се распише у законском и уставном термину референдум поводом одлуке владе и парламента да парафира један међународни документ од стратешког, државног и националног интереса, који је дефинисан и Уставом Србије.

         Србија се налази у великој опасности да се безбедносна и политичка ситуација отргне контроли како у централној  Србији, тако и на северу Косова са неизвесним исходима.

         Читаву ствар треба примирити и одлуку владе и парламента ставити на тест-пробу грађанског референдума.

         Ако референдум успе, онда је влада деловала одговорно и опстаје, ако пропадне - потпис владе на такозвани бриселски документ је ништаван - па пада влада и расписују се нови избори.

         Србији је много значајнија унутрашња стабилност и јасан став Срба на северу Косова као политичког народа, него извештај баронесе Кетрин Ештон, који може бити повод за грађански отпор.

         Уосталом, и сам први потпредседник владе Србије Александар Вучић најавио је могућност референдума, па је најбоље да он буде и реализован у интересу и саме владе и Србије у целини.