Русија ће војно помоћи Србији, а Кина враћа КиМ у СБ УН

                                                        Србија и свет

НЕ ПОНОВИЛА НАМ СЕ НЕДАВНА ИСТОРИЈА, А МОЖЕ ЛИ СЕ ПОНОВИТИ – МОЖЕ, НА ЖАЛОСТ

* У јеку најжешћих притисака на Србију, у Москву је, за многе изненада, у радну посету, отишао Вучић. У правом тренутку, с Путином је разговарао, неки кажу један сат, неки два, о свим битним пословима Србије. Српским потребама. Ту је и војна сарадња која подразумева – помоћ Русије Србији, да би се очувала наша безбедност, суверенитет, независност… Проходније је Путиновим путем     

* Кина ће косметску тему вратити у Савет безбедности УН, одакле ју је Британија искључила, као што је радила у време колонијалног управљања светом. Србији би добро било да се у одлучивање укључи и ојачала Индија, јер је прошла сличне тешке проблеме, а данас купује руске С-400 упркос америчким претњама санкцијама

* И Вучић се неполитичким методама супротставио притисцима да призна независност Косова – неће, рекао је, макар га батинали! А, срећом, неће бити ни једног ни другогни признавања независности, ни батинања. За батине су нападачи и на Србију и на њеног председника!

   ______________________________________________________________   

          Пише: Раде БРАЈОВИЋ

          СУДЕЋИ по збивањима на Косову и Метохији и готово свим околним државама, суседима Србије, историја може да се понови. Зна се каква је била – далеко било! Не поновила се, а може ли - може…

           Да погледамо данас ЈУ правац – од Триглава до Ђевђелије:

          - Словенија – увучена у себе. Највидљивија је Меланија Трамп, оде она, специјалним авионом, у неку социјално-политичку акцију у Африци…Срећно било!

          - Хрватска – сва под једном U-капом. Нападоше Пуповца, у центру Загреба, а свим Хрватима који живе близу Срба би да помажу - додељивањем оружја!

          - БиХ, Босна и Херцеговина - више је МиС, Муслимани и Срби, свако са својим председиком, а једино је, народном вољом, на власт доспео Додик!

          - Црна Гора – црно је Србима и ћирилици у њој. Облепљена је плактима, на којима пише, латиницом, да су убице Црногораца они који су их славне л918. ослободили – браћа Срби! Залуду су браћа кад су гласали да је наше Косово -шиптарско!

          - Македонија – ни Северна, неће је народ, ни она из Југе, нема је на пола земље, покрили Албанци, чију државу признају и на Космету а Србе нигде не виде, ни на свом северу, а древним Грцима не признају сву територију, и ону славног освајача - Александра Македонског, кога ни референдумом не могу избрисати, а ни Србе, и оне на српском Косову и Метохији!

           И, тако је то – из свих бивших република заједничке југо-државе, избечили се на Србију – противници! Зовемо их домаћим протвницима, иако нам њихов политички став о Косову и Метохији теже пада од оних страних. Не зато што нас из њих мотре НАТО насилници, са ракетама и уранијумским бомбама, већ што би неки посматрачи могли, наизглед логички, помислити да се мора највише веровати суседима, Црногорцима и Македонцима, пре свих, него Румунима и Грцима или оним далеким, Британцима и Американцима…

          У сваком случају, наши југо-суседи, осим БиХ (због РС, наравно), знатно отежавају српске напоре, у овој критичкој, неки кажу и завршној фази битке за Косово и Метохију, да врате матици јужну покрајину, тамо где је од постанка живела. Види се то и по новим појачаним албанским политичко-вербалним и физичким ударима на глобалну српску политику и на свакодневни положај Срба на Косову и Метохији. Од бројних, ево само неких очевиднних примера:

          Злочинцу Харадинају, који прети војском и укидањем границе према Албанији, али и померањем косовске (административне) линије до иза Прешевске долине, ових дана се примакао Тачи – да би му парирао. Извео је праву егзибицију на Газиводама, уз пратњу стотинак спец-полицајаца с дугим цевима, што се одавно није десило – тако близу мсовног сукоба, уз алертовања српске војске. Још претња није откачена, а Тачи је изрекао грдну претњу те врсте – да је сан свих Албанца да се уиедине Косово и Албанија, што је раније говорио и Харадинај више пута, а сада се шири екипа албанских политичара која се залаже за “велику Албанију”, сада, без одлагања.

          Неколико дана раније, у јеку најжешћих притисака на Србију, у Москву је, за многе изненада, у радну посету, отишао Вучић.

          У правом тренутку, с Путином је разговарао, неки кажу један сат, неки два, о свим битним пословима Србије. Српским потребама. Ту је и војна сарадња која подразумева – помоћ Русије Србији, да би се очувала наша безбедност, суверенитет, независност…

          Проходније је Путиновим путем.

          Споразумели су се о свему – укупним односима, економији, инвестицијама и другим пословима. Поменута је сада најважнија тема – открио је Вучић новинарима, али је нагласио да о томе не може да говори.

          Нимало изненађујуће, сасвим уобичајено. Околности довољне за сигурније претпоставке – да ће Русија војно помоћи Србији, особито ако јој буде угрожена безбедност. Мање је важно – кад и како, можда никада, што бу било – најбоље. Јер, не би било потребе.

          Притисци су оживели, највише према Србији. Одговори се и подразумевају и чују. Посебно је Запад отворио очи, мање политичари, више медији.

          Србија не сме да ћути, не може дозволити да се стабилизују навике – тешко би се касније савладале. Нема, уосталом, Србија разлога за застој у напорима да се реши косметски проблем. Нуди компромис, нове разговоре, укључивање великих сила. Кина ће косметску тему вратити у Савет безбедности УН, одакле је Британија искључила, као што је радила у време колонијалног управљања светом.   

          Србији би добро било да се у одлучивање укључи и Индија, јер је прошла сличне тешке проблеме, а неки још отежавају њену свакодневицу.

          Колико је Гандијева земља ојачала показује и Путинова посета Делхију, где је потписао је с премијером Модијем уговор о испоруци Индији руског С-400, вредности пет милијарди долара. Амерички председник Трамп упозорио је Индију да не потписује тај уговор, запретио санкцијама, али Индија није сагнула главу.

          Некад Британији, сада Америци.

          И, Вучић се неполитичким методама супротставио притисцима да призна независност Косова – неће, рекао је, макар га батинали! А, срећом, неће бити ни једног ни другог – ни признавања независности, ни батинања.

          За батине су нападачи и на Србију и на њеног председника!

 

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари