СЛОЖНО: Између Русије и ЕУ – бирамо Русију

ТРИБИНА ЛЕТЊИХ ДУХОВНИХ ВЕЧЕРИ У ЧАЧКУ: „ЗАПАД ИЛИ РУСИЈА - ПИТАЊЕ ЈЕ САД”

• РАДОВАН КАЛАБИЋ: Почевши од Првог и Другог српског устанка па до Првог светског рата, Русија је на страни Срба, док је Запад на страни српских непријатеља
• СЛОБОДАН АНТОНИЋ: Досадашњи аргументи за улазак Србије у ЕУ посебно су се позивали на економску рачуницу и логику интереса, која се сада напрасно не користи када исту такву економску рачуницу и материјални интерес Србија има у сарадњи са Русијом
• ДЕЈАН МИРОВИЋ: Био сам у Новорусији и осетио љубави тамошњег руског народа према Србима. Исту љубав осећају и Срби према руском народу у источним крајевима Украјине који страда од западних сила на сличан начин како су то Срби страдали 90-их година прошлог века
• ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ: Неко је можда могао пре 4, 5, 6 или 7 година да има дилеме око уласка Србије у ЕУ, али у данашње време таквих дилема нема, јер је ЕУ у потпуности показала своје право лице и однос према српском народу
• БОШКО ОБРАДОВИЋ: У питању је вековни избор српског народа: да ли ћемо се определити за нову православну цивилизацију која се ствара у Русији или за евроатланску цивилизацију бездуховности која је на умору

         У ПРЕПУНОМ дворишту КУД „Абрашевић” у Чачку одржан је четврти програм у оквиру овогодишњих, 9. Летњих духовних вечери у Чачку, у организацији Двери и издавачке куће „Catena mundi”. Тема је била геополитичка позиција Србије између ЕУ и Русије у светлу актуелне украјинске кризе, под насловом „Запад или Русија – питање је САД”.

         На трибини су говорили: проф. др Слободан Антонић, политички аналитичар, мр Ђорђе Вукадиновић, један од уредника НСПМ и политички аналитичар, мр Радован Калабић, историчар и публициста, и проф. др Дејан Мировић, аутор књиге „Аргументи против ЕУ”. Програм је у име организатора водио Бошко Обрадовић.

         На почетку програма први се обратио мр Владимир Димитријевић, члан Уређивачког колегијума издавачке куће „Catena mundi”, који је публици представио ново, друго издање култне духовне енциклопедије српског народа „Catena mundi” коју је 1992. приредио Предраг Драгић Кијук, а коју ова издавачка кућа истог имена управо штампа као свој издавачки подухват године за предстојећи београдски Сајам књига.

         Истичући да се ради о јединственом зборнику најважнијих текстова страних и домаћих аутора о непознатом пореклу Срба, српској историји, култури и књижевности, закључно са страдањем српског народа у 20. веку, и посебној улози Ватикана и НДХ у геноциду над Србима, Димитријевић је позвао присутне да искористе попуст до 15. септембра и по повољној цени претплате се на ово јединствено издање које ће после 22 године поново бити доступно читаоцима. Комплетно обраћање Владимира Димитријевића можете погледати овде.

          Уводну реч на трибини дао је Радован Калабић, чинећи осврт на 200 година историје Срба из угла односа Запада и Русије према Српском питању на Балкану.

         Почевши од Првог и Другог српског устанка па до Првог светског рата, Русија је на страни Срба, док је Запад на страни српских непријатеља, са жељом да нова српска држава дође у позицију зависности од Запада. Против Русије Србија се определила једино под Краљем Миланом и тадашњом напредњачком Владом која је потписала тајну конвенцију са Аустроугарском.

         У свим другим историјским ситуацијама српски државници били су на страни Русије. Русија је увек помагала српском народу и држави, изузев у ситуацијама када је и сама била нападнута или није била у могућности да помогне, као што је био случај 1812. када је Наполеон напад Русију или у Јељциново време.

         Некадашња тајна конвенција са Бечом подразумевала је да Србија не може да преговара са трећим странама без присуства представника Аустроугарске, и та врсте уцене неодољиво подсећа на данашње време и нове бриселске притиске да и Србија стане у ред држава које ће увести санкције Русији. Комплетно обраћање Радована Калабића можете погледати овде.

         Слободан Антонић је навео више разлога зашто Србија не треба да улази у ЕУ, посебно наводећи најновији случај притисака из ЕУ да Србија не искористи могућност повећаног извоза на упражњено руско тржиште услед руских санкција западним извозницима. Досадашњи аргументи за улазак Србије у ЕУ посебно су се позивали на економску рачуницу и логику интереса, која се сада напрасно не користи када исту такву економску рачуницу и материјални интерес Србија има у сарадњи са Русијом. Комплетно обраћање Слободана Антонића можете погледати овде.

         Дејан Мировић је говорио о свом путовању у Новорусију и љубави тамошњег руског народа према Србима. Исту љубав осећају и Срби према руском народу у источним крајевима Украјине који страда од западних сила на сличан начин како су то Срби страдали 90-их година прошлог века. Мировић је указао и на бројне аргументе против уласка Србије у ЕУ који се очитавају у упоредним анализама како су прошле земље источне Европе након придруживања ЕУ: пораст спољног дуга, раст незапослености, смањење броја становника, уништавање домаће привреде, протекционизам приликом извоза у земље западне Европе - само су неки од параметара који то показују. Нова књига Дејана Мировића са новим аргументима протоив ЕУ треба да изађе до Сајма књига такође у издавачкој кући „Catena mundi”. Комплетно обраћање Дејана Мировића можете погледати овде.

         Ђорђе Вукадиновић је нагласио да је неко можда могао пре 4, 5, 6 или 7 година да има дилеме око уласка Србије у ЕУ, али да у данашње време таквих дилема нема, јер је ЕУ у потпуности показала своје право лице и однос према српском народу. Комплетно обраћање Ђорђа Вукадиновића можете погледати овде.

         У име организатора на крају се обратио Бошко Обрадовић који је истакао да је у питању вековни избор српског народа: да ли ћемо се определити за нову православну цивилизацију која се ствара у Русији или за евроатланску цивилизацију бездуховности која је на умору, као и да ли ћемо се окренути онима који су нас бомбардовали, отимају нам КиМ, економски нас уцењују и израбљују, или онима који нас никада нису бомбардовали, бране КиМ у саставу Србије и дају нам најповољније бесцаринске трговинске уговоре и нуде стратешку сарадњу у свим другим областима. Обраћање Бошка Обрадовића можете погледати овде.

         Из веома заинтересоване публике стигла су бројна питања.Сви присутни посебно су одговорили на питање о потенцијалној сарадњи интелектуалаца и политичких организација на патриотском крилу друштвене сцене, изразивши жељу и расположење да до те сарадње дође, као на примеру ове заједничке трибине. Комплетан одговор на ово питање свих учесника можете погледати овде.

         Завршни програм 9. Летњих духовних вечери у Чачку биће ауторско филмско вече младог српског редитеља Бориса Малагурског у недељу, 31. августа од 20 часова на истом месту - у дворишту КУД „Абрашевић” у Чачку или у сали скупштине града Чачка у случају кише.