Србија угурана у оквир немоћи
Први поглед
„ИСТОРИЈСКИ ЈАНУАРСКИ ПРЕГОВОРИ“ СРБИЈЕ И ЕУ ДОНОСЕ И
- ИСТОРИЈСКИ ГУБИТАК КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
- За власт у Београду скори преговори о приступању ЕУ јесу историјски успех, али је од тог историјског успеха много већи - историјски пораз Србије! Можда и већи од неких из историје, упућиваних Србији (и Црној Гори) из Берлина...
- Садржај преговарачког оквира прецизира обавезу Србије да са Косовом потпише правно обавезујући документ о свеобухватној нормализацији односа, што јасно значи - признавње независности албанске државе на териорији српске аутономне покрајине
Пише: Раде БРАЈОВИЋ
СРБИЈА је остварила историјски успех - право да у јануару започне преговоре о чланству у Европској унији. Одлучио је то, синоћ у Бриселу, Савет министара ЕУ, истина у форми препоруке, јер им је таква пракса, а датум почетка вишегодишњег међувладиног договарања, 21. јануара идуће године, формализоваће онај главни Савет највиших државних лидера, највероватније у петак.
Терминолошка нијанса није, срећом, разлог било какве неверице - Србија коначно добија датум међувладиних преговора са ЕУ, Србија зато и отвара вентиле радости - тако и толико да се њени лидери понашају као да је све стимулативно и као да не виде да их преговарачки оквир, такође синоћ усвојен, најдиректније досад, тера на признавање независности Косова.
Као да су у том оквиру немоћни да виде и оно што је видљиво и кратковидим политичарима...
Премијер Ивица Дачић бриселску министарску одлуку назвао је - историјском. Иако је Србија, о односима са ЕУ, чула више оцена, истина разним поводима, о историјском значају, овај датум је досад од свих највећи, па је Дачић овако изразио своје суперлативне оцене:
- Овај дан чекале су многе генерације. Ово је био политички циљ многих политичких гарнитура и многих влада. Поносан сам што је баш ова влада Србије успела да оствари тај историјски циљ...
Осим што је истакао да ће се преговарачи бавити Косметом само у тачки 35, истина уз могућност одступања у неким изузетним околностима, Дачић је у том првом „врућем“ реаговању, оставио недодирнуте друге садржаје који не могу да изазову баш никаква задовољства. Напротив, од историјског успеха много је већи - историјски пораз Србије! Можда и већи од неких из историје, упућиваних Србији (и Црној Гори) из Берлина...
Уцењивачки садржаји, да гори не могу бити, пре више месеци стизали су управо из Берлина, наравно и из Лондона, а и Хаг се трудио да не заостане за великим. Све што су они отворено и упорно тражили, одобрили су дословце синоћ министри ЕУ.
Једино су реч „пуна“ заменили речју „свеобухватна“, из чега су неки, језички и на друге начине неспретни и превејани политичари и њима наклоњени, још површнији послушнички новинари извукли један сасвим дилетантски закључак. Оценили су да је текст значајно, и то смисаоно унапређен - успостављањем разлика измдју тврђе и њене стриктније ознаке, „пуни“, са онм другим смислом речи „свеобухватни“ који је, наводно, нешто блажи...
Остала је, ипак, неокрњена целина поруке и одлуке, која недвосмислено значи легализацију независне албанске државе Косово. Целина је потпуна тек кад се, из текста сазна, да је то формулација будућег споразума који правно обавезује на свеобухватну нормализавију односа Србије и Косова. Ето, тако - два суседа, да би постали чланови ЕУ, унапред морају да прихвате и очигледно прихватају налоге Брисела да та свеобухватна нормализација обухвата и признавање независне албанске државе -на територији Србије!
Нема ту више ништа нејасно. Није то, рекло би се, на први поглед, уопште нимало изненадно, јер такви ставови ових земаља су поодавно познати политички факти. Ново је само то што, притисцима Берлина и немачких пратилаца, више није била у стању да одоли Шпанија, која је предводила петочлану групу земаља које нису признале независност Косова.
Та група земаља значила је Србији ослонац у, макар најављиваним покушајима да спречи масовније официјелно признавање независности Косова, а да то не утиче на чланство Србије у ЕУ - да не буде услова. Сада је, ево, пала Шпанија, с њом и други...
Иако је сада све јасно, не значи да ће престати дугогодишња упорна пракса политике обмане и нешто скривенијег тактичког метода навикавања јавности и оних који њоме управљају - на независност Косова.
У том контексту, карактеристична је, после свега, синоћна изјава комесара Штефана Филеа да - нико није поменуо да Србија мора да призна Косово!!!
Ову, последњу обману у дугачком низу - од УН, преко Вашингтона и Брисела, до Београда - а биће их, видећете, још много, једино, можда, не разуме лидер ЛДП, Чеда Јовановић, који је јутрос изјавио да је Србија, коначно сада, после петнаест година, скинула терет Косова... Посебно је Србији тежак терет, и то много дуже од петнаест година, што Чеда није усамљен - показују се и тек ће се показати, још јасније и они други - из опозиције, али и власти...
Очигледно, има још оних који су свесрдно помагали еу-политичарима да се Србија угура у - оквир немоћи!
