Шта се све крије иза Николићеве московске критике владе?

ДА ЛИ ЈЕ НА ПОМОЛУ РАЗЈАШЊАВАЊЕ У ДРЖАВНОМ ВРХУ

ОКО ДАЉИХ СТРАТЕШКИХ ОДНОСА СА ЕУ И РУСИЈОМ?

         НЕОЧЕКИВАНО само за неупућене, Томислав Николић је већ у првим минутима свог петог сусрета са Владимиром Путином критиковао владу и неке министре Ивице Дачића и свог „политичког сина“ Александра Вучића.

         Без формалног помињања имена и функција, оптужио је део владе за својеврсну опструкцију изградње Јужног тока и даљег отварања према Руској Федерацији. Овај његов „московски демарш“ већ је наишао и на одобравања и на критике, а он сам се више на ту тему није оглашавао.

         Шта се све крије иза Николићеве московске критике владе?

         Да ли се иза његове критике „неких министара“ крије и критика самог курса владе, па и премијера и вицепремијера?

         Да ли је Николићев демарш најава трвења и разјашњавања у државном врху око даљих односа са ЕУ и Русијом?

         Неће ли се све свести на маргинализовање министарке енергетике Зоране Михајловић и њено евентуално смењивање?

         Уосталом, да ли је смена Михајловићеве уопште у власти Ивице Дачића и Александра Вучића?

Ђорђе ВУКАДИНОВИЋ, политички аналитичар, главни уредник НСПМ

Јужни ток опструира онај ко Михајловићеву држи у влади

  • Треба видети ко је њу поставио и ко је на том месту држи. Да ли је то Вучић? Да ли је она и њему наметнута?   
  • Без бављења питањем ко је њу довењо и ко је држи, драма око лика и дела Михајловићеве није важна ствар, као ни њен лични однос са Бајатовићем. То је забава за народ и таблоиде. Изградња Јужног тока ће кренути врло брзо, у договореном року,  можда и пре. А после ћемо да видимо

         СИГУРАН сам да министарка Михајловић није невина у тој ствари, али не и да је главни и једини критичар Јужног тока. Није јој таква позиција да сама може да га блокира нити да два пута буде тема дневног реда састанака Путина и Николића.

         Несумњиво је да је уплетена. Још кад је изабрана, говорило се да је она неко ко би на различите начине могао да кочи Јужни ток. Међутим, то не би могла без шире подршке у Влади.

         Ономе ко је фактички на челу Владе и ко је на челу њене странке треба се обратити кад је реч о евентуалним опструкцијама Јужног тока.

         Треба видети ко је њу поставио и ко је на том месту држи.

         Да ли је то Вучић? Да ли је она и њему наметнута?

         Драма око лика и дела Михајловићеве није важна ствар, као ни њен лични однос са Бајатовићем. То је забава за народ и таблоиде ако нећемо да се бавимо оним ко ју је довео и ко је држи.

         У сваком случају, мислим да ће изградња Јужног тока кренути врло брзо, у договореном року,  можда и пре. А после ћемо да видимо.  

Жељко ЦВИЈАНОВИЋ, главни уредник Новог стандарда

Путин смањио Николићев простор и повећао шансе Јужног тока

  • Током разговора са Путином, Николић се представио као пасивни присталица Јужног тока, који не жели да због њега дође у проблем са било ким - за разлику од Михајловићке која нема проблем да се због Јужног тока отворено сукобљава
  • Николићу ће се одсад у Москви веровати једино ако стварно буде радио за изградњу Јужног тока, а не ако само настави да даје изјаве да жели тај пројекат

         НИЈЕДАН политичар у Србији, укључијући министарку Михајловић која лобира, не може јавно да каже да је против Јужног тока.

         Већ тиме су неке опасности отклоњене.

         Острукције неће престати, али већ то - да српски политичари не смеју да се изјасне против - даје руској страни већу контролу.

         Зашто је то важно? Зато што је Јужни ток међу грађанима већ доживљен као вредност, нешто у шта је потребно да се иде и нешто што се не доводи у сумњу.

         То даје Русима могућност притиска. Чим је Леонид Решетњиков прозвао Михајловићку - она је морала да реагује и да се правда. Сад замислите ситуацију да Путин изађе на сцену или неко ко је познатији од Решетњикова и да каже: тај и тај опструира Јужни ток. Тај неко би имао велике проблеме пред својим бирачима, јер не би могао да се оправда ни на који начин.

         Током претходних разговора са Путином, Николић се представио као пасивни присталица Јужног тока, који не жели да због њега дође у проблем са било ким - за разлику од Михајловићке која нема проблем да се због Јужног тока отворено сукобљава.

         После последњег састанка, рекао бих да је Путин смањио Николићев простор. Николићу се може веровати само ако стварно буде радио за изградњу Јужног тока, а не ако само настави да даје изјаве да жели тај пројекат.

         Због тог сужавања Николићевог простора, мислим да су шансе за Јужни ток много порасле у последњих недељу дана, односно од посете Николића Москви.

Љубомир КЉАКИЋ, политиколог и публициста

Николићу, Дачићу, Вучићу и Михајловићевој не прети опасност да буду заборављени

  • Саботирање Јужног тока одвија се пред нашим очима као демонстрација политичке воље чији се главни протагонисти, као припадници исте корпоративно-политичке фракције, налазе, такође сасвим очигледно, и у самим врховима овдашње власти
  • Министарка Михајловић припада оној истој корпоративно-политичкој фракцији која из дана у дан демонстрира своју потпуну нелојалност према Србији. То је нелојалност коју у идеалном облику главни припадници ове фракције данас демонстрирају у случају Косметске кризе. И то са места на самом врху пирамиде власти

         СВЕТСКИ енергетски рат - рат за угаљ, нафту и гас, за коридоре њиховог транспорта, за њихова тржишта и профите - у различитим облицима траје безмало 200 година. Данас је тај рат, као рат за нафту и гас, интензивиран широм света, нарочито на простору тзв. проширеног Блиског истока, од Србије до Централне Азије.

         Очигледан изостанак тзв. политичке воље актуелне српске владе да испуни свој део обавеза из стратешког енергетског уговора са Русијом о изградњи Јужног тока, говори да се овде, код нас, светски енергетски рат води са циљем да се пројекат Јужни ток трајно или за дужи временски период онемогући.

         Саботирање Јужног тока одвија се пред нашим очима као демонстрација политичке воље чији се главни протагонисти, као припадници исте корпоративно-политичке фракције, налазе, такође сасвим очигледно, и у самим врховима овдашње власти.

         У области енергетике, енергетске политике и енергетске безбедности, актуелна министарка Михајловић препозната је и у нашој и у међународној јавности, као највидљивији, а у сваком случају као највише позиционирани представник ове корпоративно-политичке фракције.

         Реч је о оној истој корпоративно-политичкој фракцији која из дана у дан демонстрира своју потпуну нелојалност према Србији. То је нелојалност коју у идеалном облику главни припадници ове фракције данас демонстрирају у случају Косметске кризе. И то са места на самом врху пирамиде власти.

         Због размера и последица исказане нелојалности према Републици и њеном Уставу, према њеном територијалном интегритету и целовитости, према грађанима Републике уопште и према Србима посебно, такође и према свему другом на чему у данашњем свету почива свака суверена земља као уређена заједница слободних људи, укључујући овде и безбедност Републике и њену енергетску безбедност - господи Николићу, Дачићу и Вучићу свакако не прети опасност да буду заборављени.

         А будући да је програм саботаже пројекта Јужни ток један од облика политике опште нелојалности према Србији коју заступа ова корпоративно-политичка фракција, извесно је да ни актуелној министарки Михајловић не прети опасност од заборава.

Чеда АНТИЋ, историчар, председник Напредног клуба

Ми смо од 1999. окупирани и окупациона структура је ушла дубоко у систем

  • Николићева реакција је селективна и усмерена на оно што доживљава као сметњу енергетским интересима, а не против челних људи Владе
  • И у руском менаџменту у НИС постоје људи који не гледају руски него лични интерес и уносе пометњу у енергетске односе
  • Било шта радити што угрожава Јужни ток - за Србију је јако лоше, јер нам таква сарадња диже геополитички и економски значај. И да Николић то није рекао - Русија је толико велика да би нашла начина да заштити своје енергетске интересе

         НИКОЛИЋЕВЕ критике нису усмерене против Дачића и Вучића, већ пре против оних чланова Владе који се доживљавају као противници и препреке за рад НИС-а.

         Николићева реакција је селективна и усмерена на оно што доживљава као сметњу енергетским интересима, а не против челних људи Владе.

         У свим институцијама Србије постоје западни лобисти. Ми смо од 1999. окупирани и та окупациона структура је сигурно ушла дубоко у систем. Питање је колико људи у врху власти слушају Дачића и Вучића, а колико своје западне менторе. Ако и власт у некој мери колаборира, то је вероватно изнуђено.

         Од 1999. нема власти која је дошла без бриселског и вашингтонског амина.

         Сигурно да је велики део администрације дубоко повезан са западним менторима. То је толико замршено да нико не може да то разлучи и прелама се и на односе са Русијом.

         С друге стране, и у руском менаџменту у НИС постоје људи који не гледају руски него лични интерес и уносе пометњу у енергетске односе.

         Било шта радити што угрожава Јужни ток - за Србију је јако лоше, јер нам таква сарадња диже геополитички и економски значај, а други проблем је кад се свака критика неког из НИС доживљава као критика Русије.

         И да Николић то није рекао, Русија је толико велика да би нашла начина да заштити своје енергетске интересе.

 

         Диана Милошевић

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари