Тачи врата КиМ може затворити и Амфилохију и Атанасију

ПРИШТИНА СПРЕМА НИЗ РЕПРЕСИВНИХ МЕРА

ЗА НЕПОСЛУШНИ СЕВЕР И ПО ДУБИНИ ПОКРАЈИНЕ

• Српска православна црква ћe на Косову и Метохији бити у некој врсти блокаде, а монаштво и свештенство у својеврсном „апартхејду“ и под великим притиском, без обзира на епископа рашко-призренског Теодосија који је тамо
• Већ се врши активни притисак на монаштво и свештенство Српске православне цркве на Косову и Метохији да узимају документа „Републике Косово“ чиме се Црква постепено али сигурно премешта у категорију помесних цркава, све до притиска за стварање „Православне цркве Косова“
• Синод Српске православне цркве мора пред народ и власт да изађе са јасним ставовима ради заштите светиње на Косову и Метохији и слободе кретања црквених лица, која ће бити редукована и са пуно опасности

Томислав  КРЕСОВИЋ, публициста

Вељко ЂУРИЋ МИШИНА, др историјских наука

        ПРЕМА писању готово свих медија у Приштини, припрема се низ репресивних мера за непослушни север, али и по дубини Косова и Метохије, где још увек постоји јачи српски отпор такозваним косовским властима.

       На удару ће се наћи првенствено председници четири општине и начелници округа.

       Хашим Тачи је свестан да неће бити више дијалога са Београдом под паском Европске уније и да ће морати да покуша са тактиком притиска на „граничним“ прелазима (Боркови и Ивичини „интегрисани прелази“). То практично значи да ће Тачи ових дана почети да примењује споразум Борислав Стефановић - Едита Тахири о „интегрисаним прелазима“, а то је почетак ригорозних контрола путника и робе.

       Нова контрола ће погодити многе из централне Србије, пре свега из државних и других институција, као и оне које ће прогласити за „сумњиве“ па ће их враћати на другу страну. При том се неће водити рачуна о коме се ради, Шиптари ће враћати и државне чиновнике свих нивоа и високе званичнике Српске православне цркве. За спровођење такве одлуке Тачи и његови имаће сваке врсте подршку Еулекса и Кфора.

       Тек сада се добро види колико су влада Мирка Цветковића - Демократска странка и Социјалистичка партија Србије - погрешно радиле. Чему су отворена врата кад се пристало да се на административним прелазима - поред контроле робе -  контролишу и људи.

       Сада се боље види и штета коју је направила сулуда политика Бориса Тадића на Косову и Метохији, политика удворништва Европској унији, која се показала погрешном у последњим разговорима Србије и „Косова“ под контролом ЕУ.

       Нажалост, о тим кључним питањима није било јаснијег става ни притиска Српске православне цркве на владу Србије, нити је Црква видела опасност да може да буде ограничена и делом суспендована на Косову и Метохији, и сведена само на постојећи капацитет монашког реда и свештеничке организације на тој територији.

       А то може бити и опасност за слободу Цркве и верног народа.

       Подаци до којих смо дошли указују и на могућност да и високи званичници Српске православне цркве буду враћани са административне границе.

       На листи „непожељних“ - по неким изворима - су и митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић као и умировљени епископ Атанасије Јефтић, као и још један број лица из Патријаршије.

       Уколико се ове информације покажу као истините, онда ће Српска православна црква на Косову и Метохији бити у некој врсти блокаде, а монаштво и свештенство у својеврсном „апартхејду“ и под великим притиском, без обзира на епископа рашко-призренског Теодосија који је тамо.

       Већина манастира није нa северу, па ће бити онемогућен стабилан пролазак високих званичника Српске православне цркве у тамошње светиње, пре свега у Пећку патријаршију, Грачаницу и Високе Дечане.

       Српска православна црква у својим светињама, храмовима и манастирима, као и у манастирској имовини и обрадивој земљи, има капитал од око 200 милиона евра, а део културно-историјског наслеђа је од непорцењивог значаја и вредности.

       Сада се већ врши активни притисак на монаштво и свештенство Српске православне цркве на Косову и Метохији да узимају документа „Републике Косово“ чиме се Црква постепено али сигурно  премешта у категорију помесних цркава све до притиска за стварање „Православне цркве Косова“.

       Очекује се притисак Приштине и на грађанске и верске слободе Срба и православних хришћана и на државу Србију да прихвате у наредним месецима до 28. јуна неки од модифкованих предлога Европске уније, који ће видно ослабити Србију и ојачати „недовршену државу“ Косово.

       Синод Српске православне цркве мора пред народ и власт да изађе са јасним ставовима ради заштите светиње на Косову и Метохији и слободе кретања црквених лица, која ће бити редукована и са пуно опасности.

       Без препорука Цркве државна власт нема права ишта да преговара и разговара о Косову и Метохији кад је реч о православној хришћанској вери.

       А Црква треба да на све начине помогне властима у Србији. Користећи сав свој утицај и канале према хришћанским црквама и утицајним личностима.

       Време је да се јави и дипломатија Српске православне цркве, која није била слаба. То је, на пример, једно време радио с добрим успехом блаженопочивши патријарх Павле.