За инциденте повезане са Рамином посетом није одговорна само албанска страна

С Р Б И Ј А  И  С В Е Т
ДОМАЋИН СРБИЈА, ДОБИЛА ЈЕ УЛОГУ ДОБРОЧИНИТЕЉА-НАИВЦА И ОДИГРАЛА ЈЕ ТУ УЛОГУ БЕСПРЕКОРНО, ОД САМОГ ПОЧЕТКА

• Прво је била зачуђена: како то да неко, неки политичар, злоупотреби фудбалску утакницу, и то у гостима. Чудо до чуда, наравно за наивне
• Увезли су дрон из Италије, да нико од домаћина не сазна, ни они који се баве специјалним пословима. За ту летећу справу закачили су великоалбанску заставу, па целу ту скаламерију, неколико чак дана пре утакмице, сакрили на крову оближње цркве, наравно православне, српске, на коју су се успентрали, а да скриваче и помагаче нико није видео
• О најважнијој, теми, о Косову и Метохији, Вучић и Рама нису ни прозборили, што је била грешка која се брзо преобратила у боомеранг. А још је гост имао унпред припремљену подвалу

         Пише: Раде БРАЈОВИЋ

         ДИПЛОМАТСКА представа, као да је стигла из неких давних времена, почела је и завршила се истом сликом – велике Албаније.

         Прво се, пре посете албанског премијера Србији, великоалбанска застава, вучена дроном, залепршала изнад Стадиона ЈНА, а на крају посете Еди Раме, 11. новембра, у рукама косметских Албанаца, пресрела је и испратила албанског премијера на путу иза административног прелаза Кончуљ, на Космету.

         Све што се збивало измђу ове две сцене, иако на територији Србије, сачињава збирку догађаја који су користили Албанији, онолико и онако како је поставио режију, бесумње, неки од мајстора западног, добро и одавно увежбаног експанзионизма…

         Домаћин Србија, добила је улогу доброчинитеља-наивца. Одиграла је ту улогу беспрекорно, од самог почетка. И, чудила се – бескрајно.

         Прво је била зачуђена: како то да неко, неки политичар, злоупотреби фудбалску утакницу, и то у гостима. Чудо до чуда, наравно за наивне. Увезли су дрон из Италије, да нико од домаћина не сазна, ни они који се баве специјалним пословима. За ту летећу справу закачили су великоалбанску заставу, па целу ту скаламерију, неколико чак дана пре утакмице, сакрили на крову оближње цркве, наравно православне, српске, на коју су се успентрали, а да скриваче и помагаче нико није видео. Тек кад се, вучена електрик-справом, велезастава залепршала изнад источне трибине, па кренула ка небу, тек тада је почела да се схвата њена моћ и тамоњихова намера…

         Таман кад су, више дана касније, очекујући да се заставаши макар спортски казне, због прекида утакмице и одбијања да је наставе, опет су се српски наивци изненадили, сада подједнаком казном – светски спортски шефови, којима, наравно, управљају политичке газде, изједначили су насилнике и жртве!

         Опет је активиран наивизам којим су маскирани проблеми – најављиване су исправке, заказана одложена посета албанског премијера, која је проглашена – историјском. И, могла би да буде да актери нису Срби, с једне, и Албанци, с више страна, јер их беспоговорно подржавају америчке и западноевропске газде, које још настављају политику подјармљивања Србије.

         И, кад је неким наивчинама изгледало да се деценије нарогушености суседа настављају, умешала се најмоћнија светска политичарка – захваљјући и Ангели Меркел, отказани сусрет првих министара албанске и српске владе је прецизиран.

         Историјски дан, 1о. новембар, није, ипак, донео – историјски резултат. Запретило је чак да се пораз мери ванвременим епитетима.

         То што је, пред новинарима, урадио високи гост из Албаније – више је од провокације, па је и укупни резултат дијалога био мањи од очекиваног.

         После свечаног дочека пред „СИВ-ом”, уз Гарду, почасни тепих и друге цремонијалне детаљчиће, које, наравно, гост из Албаније ничим није заслужио, двојица премијера су разговарали о њважнијим темама, како се то уобичајено ради. О најважнијој, теми, о Косову и Метохији, у том дијалогу – нису ни прозборили, што је, наравно, била грешка која се брзо преобратила у бумеранг. А, како и не би, кад је Албанија и инспиратор, и организатор антисрпске сепаратистичке побуне и отмице Косова и Метохије, наравно уз одлучујућу помоћ Америке и Западне Европе, њихових ракета, бомбардера и бомби с „осиромашеним”, у стварности богатим нуклеарно и на друге начине отроване уранијумске природе.

         Рама и Вучић су прескочили Космет кад није требало, али је гост имао унапред припремљену подвалу кад је њему било потребније – пред новинарима. Да се даље чује!

         Ни мање, а више, затражио је да Србија схвати реалност и призна „независно Косово”. Причао је још свашта, на албанском – да више изговори – али га је Вучић, наравно изненђен бедном подвалом, добро разумео. Не одричући се природног и културног гостопримства, оценио је Рамин гест провокацијом, наглашавајући најзначајнији став - Косово је и сада и увек ће бити део Србије…

         Свако је, ето, остао на своме, нека емотивна равнотежа је успостављена, мада у оваквим ексцесним околностима она и није много битна. Било би, вероватно, и боље да је неко од наших новинара, који су имали симултани превод, иначе дугачке и припремљене Рамине изјаве, улетели у провидну прес-игру и неким питањем дешифровали замку, у којој су учествовали алабански новинари, који су очигледно знали сценарио подвале. Вучић је, ето, остао сам и храбар и успео је да умањи последице Рамине злоупотребе српског гостопримства.

         Вучићеви противници нису били само они који су се видели - албански премјер и новинар - већ и они скривени сценаристи чији се рукопис одавно препознаје и у детаљима и у укупној њиховј насилничкој политици отмице српског Космета.

         Видело се то и по Рамином ћутању, макар за јавност, после конференције за новинаре, иако је учествовао И на једаном округлом столу, са кога се обично опширније извештава. А, кад је проговорио, тек сутрадан поподне у Прешеву, малте не се одрекао „велике Акбаније” и заложио се за „велику Европу”, коју би – проширио!

         Мало касније, међутим, кад је код Кончуља срео албанске носаче плаката са „великом Акбанијом” био је опет онај Рама кој би да отме Космет.

         И, тако – како му се укаже и каже – кад је стигао у Тирану, опет се вратио оцени о историјској посети коју је оценио као да је пробијен лед у односима Албаније и Србије. Исто, али без леда, и у исто време стигле су привржености Вашингтона и Брисела - историјској вредности историјске посте албанског премијера Србији…

         Вруће – хладно, овако - онако, може - не може, мора – јок, море…

         Као да је Рамина посета Србији текла и протекла у складу оваквих олаких народских протривуречности. Или, још прецизније – Рама се понашао баш онако како - газда каже. Једино није био приготовљен за потез председника Николића, који је, једноставно, отказао да га прими…

         То је, вероватно - одговарало госту!