За меку окупацију Западног Балкана САД и ЕУ на власти држе локалне „корисне идиоте“

СВЕТСКИ РАТ ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКО НАСЛЕЂЕ - ДЕМОНСТРАЦИЈА МОЋИ

И СТРАТЕШКИХ ЦИЉЕВА ИМПЕРИЈАЛНОГ САВЕЗА САД-ЕУ (КРАЈ) 

Мајкл Манделбаум

• Фрагментизовани, потчињени и преименовани југословенски простор са својим заједницама, заробљен је унутар чврстих координата режима спољашње империјалне доминације САД-ЕУ, надзора, управљања и експлоатације
• Захваљујући „корисним идиотима“ као локалним агентима савеза „новог“, тзв. „либералног империјализма“ САД-ЕУ и његове „светске владе“, светски поредак корпоративне дистопије успостављен је унутар југословенског простора као „унутрашњи“ поредак „меке окупације“, масовне „идентификације са агресором“ и масовног „добровољног ропства“
• Следствено, „фактичко стање“ структурирано је као „вечна“ немоћ потчињених локалних заједница, данас тзв. независних држава, као основно антрополошко, морално, културно, политичко и економско својство „вечне“ кризе и немоћи сваке од њих, свих њих узетих заједно, али и сваког од њихових појединачних припадника
• Владе САД су - у својој земљи и широм света - од 1783. и краја рата за независност до данас, дакле за 229 година, водиле и воде 482 војне операције (ратови, војне интервенције, употреба војске против цивила у унутрашњим сукобима...)

       Пише Љубомир Кљакић

        КАО што је то лепо објаснио Мајкл Манделбаум, један од идеолога андрогиног светског поретка корпоративне дистопије, моћ савеза „новог“ тзв. „либералног империјализма“ САД-ЕУ заснива се на доктрини по којој САД данас представљају једину силу, тзв. супер-силу, која може да свој поредак истовремено успоставља и одржава и као унутрашњи, и као спољашњи, светски поредак.

       У складу са овим ексклузивним својством идеалног андрогина, „Америка делује као светска влада“, како то на истом месту истиче Манделбаум.

       Улога „светске владе“ коју је на себе преузела „Америка“ па следствено и „делује као светска влада“, последица је „чињенице“ да у овом „тренутку“ историје, према истом Манделбауму, управо САД представљају једину људску творевину на планети која поседује „ordungmacht, моћ да твори поредак“, и унутар, и изван својих граница.

       Следе ли се импликације овог Манделбаумовог „налаза“, а има ли се у виду тврда чињеница да је „ordungmacht, моћ да (се) твори поредак“ заправо у рукама оне корпоративне фракције „новог“, тзв. „либералног империјализма“ која ефективно доминира и суверено управља самим Сједињеним државама, онда следи да је заправо ова иста корпоративна фракција такође и она структура моћи у савременом свету која суверено може деловати и која, следствено, заиста суверено и „делује као светска влада“ – иста корпоративна фракција свој поредак истовремено успоставља и одржава као унутрашњи поредак САД, и као спољашњи, светски поредак. 

       Конвертован у ново-феудалну ничију ствар, res nullis, данашњи југословенски простор потчињен је, дакле, савезу „новог“, тзв. „либералног империјализма“ САД-ЕУ, његовој „светској влади“ и његовом светском поретку корпоративне дистопије. Последично, фрагментизовани, потчињени и преименовани југословенски простор са својим заједницама, заробљен је унутар чврстих координата режима спољашње империјалне доминације, надзора, управљања и експлоатације. Наиме, захваљујући „корисним идиотима“ као локалним агентима савеза „новог“, тзв. „либералног империјализма“ САД-ЕУ и његове „светске владе“, светски поредак корпоративне дистопије успостављен је унутар југословенског простора као „унутрашњи“ поредак „меке окупације“, масовне „идентификације са агресором“ и масовног „добровољног ропства“.

       Систематским коришћењем појмова „Југоисточна Европа“ и „Западни Балкан“, као битних инструмената за спровођење тзв. „меке моћи“ којима располаже, савез „новог“, тзв. „либералног империјализма“ САД-ЕУ успоставља, организује и одржава тај и такав пордак „меке окупације“, „идентификације са агресором“ и „добровољног ропства“ као чврст „унутрашњи“ оквир и образац целокупног социјалног и приватног живота потчињених заједница.

       Следствено, „фактичко стање“ структурирано је као „вечна“ немоћ потчињених локалних заједница, данас тзв. независних држава, као основно антрополошко, морално, културно, политичко и економско својство „вечне“ кризе и немоћи сваке од њих, свих њих узетих заједно, али и сваког од њихових појединачних припадника.

       Појмови „Југоисточна Европа“ и „Западни Балкан“ представљају, дакле, битне инструменте тзв. „меке моћи“ коју САД-ЕУ користи за одржавање и репродукцију тзв. „фактичког стања“ на југословенском простору као локалног деривата андрогиног светског поретка, односно као локалног андрогиног поретка „корисних идиота“, „идентификације са агресором“, „меке окупације“ и „добровољног ропства“. Са становишта идеолога, оперативаца и администратора андрогиног поретка, он нити има, нити може имати алтернативу.

       Али, чак се и савез „новог“, тзв. „либералног империјализма“ САД-ЕУ упиње да своје постојање, своје деловање и свој андрогини поредак представи као легитиман и легалан. Отуда и тај савез, и његова „светска влада“ и његов светски поредак корпоративне дистопије, раде више него ико пре њих у познатој историји на стварању глобалне представе о легалности и легитимности свог постојања и свог деловања.

       Томе служи веома разуђени, веома софистицирани, научно утемељени и технолошки апсолутно подржани пропагандни систем за оправдавање „либералног империјализма“.

       Занимљиво је то што се и данас читав овај веома комплексни систем контроле перцепције и производње сагласности, односно пропаганде, заснива на вредносним представама које су се искристалисале током тридесетих и четрдесетих година 19. века у амбијенту америчког национализма, романтизма, раног империјализма и расправа унутар Демократске странке САД (тзв. Џексонови демократи).

       У самом језгру ових вредносних представа налазе се две које су стекле статус религиозних догми. Обе догме иницијално су формулисане 1839. и 1846. у три надахнута пропагандно-активистичка новинска чланка извесног Џона Л. О'Саливена, тадашњег горљивог активисте Демократске странке, који је, пун полета, прогласио да сам Бог интервенише на страни САД у три крупна догађаја од интереса за ту земљу.

       Реч је о рату САД против Мексика, о једностраном преузимању британске Територије Орегон од стране САД, као и о случају анексије независне Републике Тексас од стране САД. Тумачећи позицију САД у ова три случаја, О'Саливен је формулисао своје две представе о САД које ће ускоро постати догме. То су догма о „америчкој изузетности“, „American exceptionalism“ и, нарочито, догма „објављене судбине“, „manifest destiny“.

       По изворној О'Саливеновој интерпретацији, сам Бог доделио је Сједињеним државама нарочиту „мисију да искупе стари свет (својим) високим примером... генеришући потенцијале нове земље за изградњу новог неба“ и да, као земља „великог експеримента слободе“, „the great experiment of liberty“, испуне своју „објављену судбину“ и прошире идеале америчке републике и њене демократије прво широм континента, а потом и широм света... итд.

       Разуме се, поред тада још живог патоса америчке револуције и рата за независност, у О'Саливеновој интерпретацији „објављене судбине“, препознајемо и утицај оне миленаристичке и месијанске самоиндентификације Кристифора Колумба са Божјим изаслаником и Откровењем св. Јована.

       Своју миленаристичку и месијанску самоидентификацију Колумбо је документовао 1500. године, у једном писму које је написао током своје треће пловидбе у „Хиспану“, „Хиспаниолу“ (лат., Hispana, Hispaniola, шпан., La Isla Española, Шпанско острво, La Española, креол. Ispayola, изворно, на језику аутохтоног народа Arawak Taino, Haití, Планинска земља, највеће острво у Карипском мору, на коме се данас налазе републике Санто Доминго и Хаити), прву савремену европску колонију у Америкама: „Мене је Бог изабрао за свог поклисара, показавши ми на коју се страну налази ново небо и нова земља о којима је Господ говорио кроз уста Светог Јована у његовој Апокалипси, а које је Исаија пре тога спомињао.“

       Као манифестације Божје промисли, догме „америчка изузетност“ и „објављена судбина“ не подлежу никаквом доказивању и никаквој дискусији, оне су неупитне јер као „чуда“ припадају класи трансприродних, трансисторијских и трансљудских манифестација. Следствено, оне су ствар веровања и вере, па је на људима да их се доследно придржавају, да их следе и да их као Божју вољу увек изнова, и увек дословно спроводе. Испуни ли се тај услов, све је могуће, све је дозвољено и све је опроштено. Чак и сваки рат, чак и највећи злочини почињени у име испуњења „објављене судбине“ и „америчке изузетности“.

       Ово стање чињеница веома добро документује импресивни, статистички преглед од укупно 482 војне операције (ратови, војне интервенције, употреба војске против цивила у унутрашњим сукобима, друго) које су за протеклих 229 година, од 1783. и краја рата за независност до данас, водиле и воде све владе САД, како у земљи, тако и широм света. Иако непотпун – наиме из њега су изостављене све војне операције које су планирале, организовале и спроводиле владе САД не користећи властите војне ефективе, као и све војне операције које су планирале, организовале и спроводиле или специјализоване обавештајне агенције те земље, или њене корпорације – овај статистички преглед помаже нам да историју испуњења „објављене саудбине“ и „америчке изузетности“ препознамо и као „стање“ перманетног рата и ратне привреде у коме се САД налезе већ 229 година и у коме ће се, сва је прилика, налазити још дуго. У познатој историји не постоји сличан пример. 

       Следствено, и сви амерички председници и њихове владе за протеклу тридесет и једну годину (Роналд Вилсон Реган, 40. председник, 1981 - 1989; Џорџ Херберт Вокер Буш, 41. председник, 1989 - 1993;  Вилијем Џеферсон Бил Клинтон, 42. председник, 1993 - 2001;  Џорџ Вокер Буш, 43. председник, 2001 - 2009; Барак Хусеин Обама II, 44. председник, 2009 - 2013), 2013  - 2017) од када човечанство има посла са офанзивом савеза „либералног империјализма“ САД-ЕУ и успостављањем светског андрогиног поретка корпоративне дистопије, а основано можемо претпоставити да ће тако бити и за наредне четири године (Барак Хусеин Обама II, 44. председник, други мандат, 2013  - 2017), али и дуже, дали су изванредан лични и институционални допринос испуњењу „објављене судбине“ и „америчке изузетности“ одржавајући и стално унапређујући „стање“ перманетног рата и ратне привреде.

       Конверзија идентитета простора и становништва који су између 1918. и 2003. били међународно-правно признати, познати и препознавани под именом „Југославија“ из идентитета активног субјекта на сцени светских послова у идентитет потчињеног и споља администрираног објекта под именом „Југоисточна Европа“, односно „Западни Балкан“, припада класи феномена овог перманетног рата и ове ратне привреде.

       (Београд, септембар, децембар 2012.)