Заштитници ћирилице позвали Вучића да јавно каже да је српско писмо само ћирилица

БРИНЕ ИХ И ШТО У ПИСАЊУ „ДЕКЛАРАЦИЈЕ О ОПСТАНКУ СРБА“ УЧЕСТВУЈУ

И ЛИНГВИСТИ КОЈИ СУ ЗА „ДВОПИСМО“

  • Тражимо измењено издање Правописа српског језика у том смислу што у њему не би писало да је и латиница стандардно српско писмо, него би - по узору на хрватски правопис - писало: „Српски језик се данас пише ћирилицом. И сва дела српских аутора која су раније писана латиницом спадају у српску културну баштину“
  • Хрватска латиница је политички и плански уведена у српски језичким договором са Хрватима из 1954. г. управо зато да би се ћирилици одузео карактер српског националног симбола, без кога она не може и не треба да опстане
  • У изборним кампањама Ви сте од стране Ваше странке означавани са АВ, а после тога са АV. Ми и по тим симболима препознајемо опасност по ћирилицу, односно да сте се определили за двописмо у Срба, што у коначном значи елиминацију ћирилице из јавног живота
  • Данас смо принуђени да њу бранимо од српских лингвиста, јер они дају политичарима „научну“ подлогу за превођење народа из ћириличког православног у латиничко-католички културни образац

        Поштовани господине Председниче,

        Јављамо се поводом катастрофалног положаја ћирилице (испод 10% у јавном животу) и најављивања законских мера које ће поводом тога предузети власт и језичка струка, а за које сматрамо да нису одговарајуће.

        Најављене законске мере су неопходне, али не и довољне. Њима треба да претходи интервенција државе у Српској академији наука и уметности (САНУ) и у Матици српској, како би било издато измењено издање Правописа српског језика у том смислу што у њему не би писало да је и латиница стандардно српско писмо, него би - по узору на хрватски правопис - писало: „Српски језик се данас пише ћирилицом. И сва дела српских аутора која су раније писана латиницом спадају у српску културну баштину.“

        Основни недостатак најављених мера је у томе што се латиници признаје оно што је окупирала у српским земљама, па би се ћирилица чувала у двојству са њоме. У таквим околностима ћирилици не би могао бити враћен карактер српског националног писма и симбола, односно - она не би могла опстати из следећих разлога:

        Прво, хрватска латиница је политички и плански уведена у српски језик језичким договором са Хрватима из 1954. г. управо зато да би се ћирилици одузео карактер српског националног симбола, без кога она не може и не треба да опстане. Тек кад је тако ћирилица престала да буде српска национална вредност било је могуће спровођење над њом државног и језичког насиља.

        Друго, ако је седмодеценијско експериментисање обогаћивања Срба хрватским писмом свело ћирилицу на једноцифрени постотак, онда је данашње настављање тог истог експеримента израз шизофрености и највеће глупости како језичке струке тако и државне политике.

        Треће, у целом осталом свету не постоји други случај да је неки народ добровољно увео конкуренцију свом писму да би оно било замењено туђим, него сваки језик има једно своје писмо. То је непорецива законитост по којој ни у српском језику не може опстати српска ћирилица поред хрватске латинице.

                Може остати само у неком понижавајућем постотку, као свакодневно сведочанство коначног српског пораза.

        Ми смо нарочито забринути Вашим ранијим иступањем у Скупштини Србије у својству председника Владе, када сте рекли да је ћирилица толико лепа да никога не треба терати да њоме пише. Тиме сте поручили народу да неће бити спровођена уставна одредба по којој је за српски језик везана само ћирилица, односно да ћирилица у јавном видокругу и није државно питање, него ствар воље појединаца.

        Пре тога иступања, у изборним кампањама Ви сте од стране Ваше странке означавани са АВ, а после тога са АV. Ми и по тим симболима препознајемо опасност по ћирилицу, односно да сте се определили за двописмо у Срба, што у коначном значи елиминацију ћирилице из јавног живота.

        По томе сте се поистоветили са досовском опозицијом, али је најопасније то што је за двописмо и „патриотска“ опозиција. Главни њен тумач у српској култури је проф. др Мило Ломпар, који је у својој култној књизи „Дух самопорицања“ такође за два српска писма, јер је написао да је ћирилица доминантно српско писмо, а латиница гранично. Хтео је да каже да је та латиница производ „контактне“ културе, да су се око границе Срби обогатили латиницом, а Хрвати ћирилицом . Односно да је латиница ушла спонтано у српски језик.

        Наравно да то није истина, него је он сакрио да је латиница ушла у српски језик политичком одлуком комуниста 1954. г., са циљем да временом замени ћирилицу у српском језику уз спровођење над њом државног насиља, све до повлачења ћириличких писаћих машина из државне управе и престанка производње нових машина.

        Истинско спасење ћирилице било би наговештено Вашом изјавом на ТВ да је српско писмо ћирилица, те да ће се у том смислу спроводити уставна норма о језику и писму, а што подразумева и усклађивање по питању писма српског правописа са српским Уставом.

        Тек после тог првог корака моћи ће народни посланици разумети да је српско писмо само ћирилица, па би у Скупштини Србије могао бити изгласан закон о службеној употреби језика и писма, и то у сагласју са уставном нормом. Под службеном употребом ће се сматрати и свака употреба ћирилице у јавном животу .

        Раније је ова латиница била изван српских земаља и појављивала се само онда кад ју је донела непријатељска сила, да би заменила забрањену ћирилицу. Срби би протерали непријатеља и његово писмо, па би ћирилица опет процветала. Али данас је ситуација много опаснија по њу, јер је глава домаће латиничке змије у САНУ и Матици српској, којима народ верује на основу њихових ранијих заслуга из преткомунистичког времена.

        Узалудна су била сва наша досадашња тражења да се оне призову памети и реше питање писма на један једини могући начин који би омогућио трајање ћирилице заједно са српским народом - само ћирилица у српском правопису, како је и било одувек, све до уласка Срба у комунистичко језичко заједништво са Хрватима 1954. г.

        Иако су оне по питању писма без стида и срама, још увек називају ћирилицу главним, основним, примарним, темељним , изворним и матичним писмом, а што је у потпуној супротности са њеном заступљеношћу у јавном животу испод 10%. Уместо да су те атрибуте преточили у правописну норму да се српски језик данас пише ћирилицом, што би било у складу са уставном нормом, они су још суштински оснажили хрватску латиницу уводећи је први пут у историји у српски правопис као друго српско стандардно писмо.

        Зар не видите ту срамоту и зар не осећате потребу да решимо питање писма као и сав остали нормални свет - једно писмо за један језик.

        Ако сте се одлучили да решите питање Косова и Метохије у време које је најнеповољније по Србију, зар није разумно да прво решите питање писма које зависи само од нас Срба?

        Ако је председник Казахстана могао да дадне задатак домаћим лингвистима да смисле казахстанску латиницу којом би била замењена руска ћирилица, зар Ви не можете да даднете задатак САНУ и Матици српској да само поступе по Уставу Србије, односно да правописом крунишу нашу хиљадугодишњу ћирилицу, уместо што су јој њиме поткопали трон именовањем и хрватске латинице српским писмом?

        Ви имате начина да их уразумите - ускратите им новац за неуставну и несрпску работу.

        Нарочито смо забринути због тога што у изради Декларације о опстанку српског народа учествују исти они лингвисти, на челу са председником Матице српске Драганом Станићем, који бране управо оно двојство ћирилице и латинице које су лингвисти наметнули правописом Матице српске, а које се током протеклих седамдесет година показало смртоносним по ћирилицу.  

        Ми смо се више пута писмено обраћали Вашем претходнику на тој функцији, као и председнику Републике Српске, али никад нисмо добили никакав одговор. Не верујемо да ћемо га добити ни данас кад смо готово сигурни да су лингвисти и политичари Декларацијом потписали одлуку о останку хрватске латиничке столице у српском правопису.

        Ако се то покаже тачним правићемо побуну обавештавањем народа на све могуће начине да је то равно њиховом удруженом злочиначким подухвату против ћирилице и српског народа.

        Разумемо то што нам Америка намеће да признамо столицу у УН за квази државу коју је створила под именом Kosova, али не морамо добровољно поставити латиничку столицу у српски правопис, да би касније, у згодно време, била коначно уклоњена ћириличка столица.

        Већ стотину година нема истинске српске државе у којој се негују српске националне вредности и љубав према отаџбини. Ипак, ћирилица је велики српски национални симбол са којим се нико не сме играти и трговати, па и кад је, на срамоту свих нас, у јавном животу заступљена са овако бедним процентом. Нажалост, данас смо принуђени да њу бранимо од српских лингвиста, јер они дају политичарима „научну“ подлогу за превођење народа из ћириличког православног у латиничко-католички културни образац.

        У прилогу: 1 Излагања Драгољуба Збиљића , Немање Видића и Ђорђа Јањатовића на састанку са министром културе одржаном дана 15.09.2017. 2 Текст Немање Видића „Српски и хрватски лингвисти сагласни да хрватска латиница мора да остане у Србији“

 
        МАТИЦА СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЋИРИЛИЦЕ: Проф. др Зоран Милошевић
        ЋИРИЛИЦА Нови Сад: Проф. Драгољуб Збиљић
        СРПСКА АЗБУКА Београд: Немања Видић, дипл.инж.
 
        У Београду, пред православни Божић 2018.    
 
Категорије: 

Слични садржаји

Коментари