Ћеранић: Додик опет доказао да је непредвидив, неухватљив, несаломив

ГРАЂАНИ СРПСКЕ ПОНОВО ЋЕ ИМАТИ ПРИЛИКУ ДА СЕ `ДОХВАТЕ` МОЋНОГ ПОЛИТИЧКОГ ОРУЖЈА - РЕФЕРЕНДУМА

* Појава Милорада Додика, односно његов повратак на власт 2006. године успорио је, а потом зауставио пренос надлежности са Српске на БиХ. А то се у Сарајеву и Бриселу не прашта. Вишегодишње оптужбе за корупцију нису никад нити ичим доказане, а биле су стално медијски пласиране, па се прибјегло бруталној репресији против председника Српске. И ту смо где смо

* Видљиво је да је Шмитова одлука умотана у пресуду Суда БиХ у функцији чишћења „малигног руског утицаја“, како то у Бриселу у кулоарима, али и у званичним институцијама истичу. Мађарски премијер Виктор Орбан, словачки Роберт Фицо, председнички кандидат у Румунији Калин Ђорђеску, лидер Гагаузије, Јевгенија Гуцул, нашли су се на политичко-правном удару диктираном из Брисела

* Подршка Додиковој антиколонијалној побуни стиже са свих страна: из Србије, Мађарске, Русије, Кине. Очекује се и она из новоизабране америчке администрације

* Најважнија подршка, од грађана Српске, неспорна је. Познато је шта се дешавало и дешава Србима на Косову и Метохији. То је и судбина Срба у БиХ уколико посустану у одбрани Српске. А она се највише манифестује у одбрани њеног председника

______________________________________________________________

            Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

            РEПУБЛИКА Српска излази на референдум на којем ће се њени грађани изјаснити о одлуци ЦИК БиХ којом се Милораду Додику одузима предсједнички мандат и осуди Суда БиХ због непоштовања одлука Кристијана Шмита (на годину дана затвора и шест година забране политичког дјеловања).

            ЦИК се на ту пресуду и позвала, а референдум ће бити коначни одговор који, истина, треба да верификујe Народна скупштина Републике Српске на наредном засједању.

            Предсједник Додик има једнодушну подршку грађана да истраје у својој борби јер је општепознато да уколико уклоне њега, не постоји нико ко би био кадар да се супротстави било којој одлуци која задире у уставне надлежности Српске, јер слиједи кривични прогон и политичка елиминација. У Сарајеву не крију задовољство, али нема ни еуфорије, јер је Додик и овога пута показао да је непредвидив, за копље изнад свих других актера јавних политика, једном ријечјu – противник који заслужује респект.

            Остало је простора и за правну борбу, како истиче Додиков правни тим. Мисли се на Европски суд за људска права са сједиштем у Стразбуру, као и на Уставни суд БиХ, који би могао да донесе пресуду о пpогонгирању примјене пресуде Суда БиХ док се не оконча процес пред судом у Стразбуру.

            Међутим, полагати права на правни и правичан исход је илузорно без политичке подршке, односно геополитичког оквира у којем се и одвија читав процес везан за предсједника Додика. Јер, основ за неуставну, правом рјечју названом – колонијалну одлуку Кристијана Шмита, у Уставу БиХ нема.

Кристијан Шмит

            Царска овлашћења за којима је посегао њемачки дипломата не постоје у пракси ниједне европске земље, нарочито у онима из којих стижу поруке подршке Шмитовим одлукама уз опаску да у БиХ треба поштовати „владавину права“. Шмит и право, „ко Бог и шеширџија“, народски речено.

            С обзиром да се ради о политичком процесу, против оваквих одлука можете се борити истим, односно политичким средствима. О чему се ради?

            Видљиво је да је Шмитова одлука умотана у пресуду Суда БиХ у функцији чишћења „малигног руског утицаја“, како то у Бриселу у кулоарима, али и у званичним институцијама истичу. Мађарски премијер Виктор Орбан, словачки Роберт Фицо, предсједнички кандидат у Румунији Калин Ђорђеску, лидер Гагаузије, аутономне области у Молдавији са проруски опредјељеним становништвом,  Јевгенија Гуцул, нашли су се на политичко-правном удару диктираном из Брисела.

            Бриселска администрација и Велика Британија (упркос Брегзиту) чине један пол на глобалној сцени. Други пол чине политике које заступају руски, амерички и кинески предсједник. Свијет се поново дијели на два дијела, а који се сукобљавају на неколико политичких тачака. Једна је Балкан, вјековна геополитичка раскрсница.

            Ту почиње прича о Додику, који не дозвољава да Срби у БиХ изгубе правни и политички оквир који им гарантује опстанак, а то је Република Српска.

            Од потписивања Дејтонског мировног споразума траје притисак на легитимне представнике Српске да се одрекну дијела ингеренција које су им гарантоване тим споразумом. Тако се Савјет министара БиХ са три (по Дејтону) проширио на девет министарстава. Ни Тужилаштва ни Суда БиХ нема у Дејтону, као ни СИПА, полиције која је у функцији Тужилаштва, ни заједничке обавјештајне службе, Граничне полиције, ни низа других институција.

            Они који су се противили, уклањани су политичким и правним притисцима. До једном.

            Појава Милорада Додика, односно његов повратак на власт 2006. године успорио је, а потом зауставио пренос надлежности са Српске на БиХ. А то се у Сарајеву и Бриселу не прашта.

Предраг Ћеранић

            Вишегодишње оптужбе за корупцију нису никад нити ичим доказане, а биле су стално медијски пласиране, па се прибјегло бруталној репресији против предсједника Српске. Најприје нарученим и стимулисаним уличним протестима, затим судским процесом због непоштовања одлуке којом се Српској одузима право на имовину. И ту смо гдје смо.

            Подршка Додиковој антиколонијалној побуни стиже са свих страна: из Србије, Мађарске, Русије, Кине. Очекује се и она из новоизабране америчке администрације.

            Најважнија, подршка грађана Српске, неспорна је.

            Познато је шта се дешавало и дешава Србима на Косову и Метохији. То је и судбина Срба у БиХ уколико посустану у одбрани Српске. А она се највише манифестује у одбрани њеног предсједника. Тако ће грађани Српске поново имати прилику да посегну за снажним политичким оружјем, што и јесте референдум.

            Референдума су се у Бриселу и Лондону највише прибојавали. Коначно, и Британци су се на референдуму опоредијелили за Брегзит. И за (не)излазак Шкотске из Уједињеног Краљевства пресудан је био референдум.

            Све у свему, Додик је поново доказао да је непредвидив, неухватљив, несаломив.

            https://sveosrpskoj.com/komentari/ceranic-dodik-opet-dokazao-da-je-nepre...