Кецмановић: Србима се отварају карте, а „хрватско цвијеће“ засипа цвећем оне чије је претке у Другом светском

ДОДИКОВ МАНЕВАР МОЖЕ БИТИ И КАНДИДАТ ЗА ИЗБОРЕ КОЈИХ НЕЋЕ БИТИ      

* Најјачи кандидат опозиције, градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић одмах је схватио ризик да га оптуже за издају воље народа и сачекаће регуларне изборе ’26, али биће и жељних да осете укус власти, па макар и уз тај ризик, и на годину дана са седиштем у ОХР           * Народна воља је оно на шта се Додик пре свега ослања а свеже сондаже јавног мњења показују да може да рачуна на најмање 62 одсто гласова, а толика је негде процентуално и подршка његовој партији. Међутим, чак и народ може да закаже јер је током минулих 30  година навикао да живи под протекторатом, да му се отимају надлежности, намећу закони, смењују политичаре које су изабрали

* Дејтон, Хаг, Брисел су топоними лажи и преваре српског народа. „Кувањем жабе“, које протекторат практикује три деценије у БиХ, трениран је на неправду, да је трпи и заборавља шта му је отето и наметнуто, а све у име мира и стабилности. То неминовно води у апатију и малодушност

* Вучић је по повратку из Пекинга и сусрета са Сијем и Трампом најексплицитније икад изјавио да „апсолутно подржава Српску и председника Додика“. Без оне ритуалне претходне фразе „Србија поштује суверенитет и територијални интегритет БиХ“. Сувишне, јер границу на Дрини признао је још Милошевић ’92

* Путин и Трамп ће договорити неколико узајамних потеза како експлозивна криза БиХ не би довела до ратног жаришта. Година дана до редовних избора биће дуга година у којој ће много тога у свету и БиХ бити повољније и ваља куповати време

* Пошто САД неће да се врате незавршеним пословима у БиХ, хоће Немци, бошњачки савезници из два изгубљена светска рата. Босна им се налази ту под руком тик уз хрватску границе ЕУ. Потомци хрватског цвијећа посипају их цвећем, баш као и њихове претке ’41. Руси, Американци и Срби су у том рату били на другој страни, а та је и данас победничка за Српску и Додика

__________________________________________________________________

           Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ

           „КАД би баба имала точкове, била би трамвај“. Слиједи:  -„Баба нема точкове“, и „Трамвај има точкове“, а закључак: „Баба је трамвај без точкова“ и „Трамвај је баба са точковима“

           Полазна теза узима се као аксиом, што значи да се не доказује, а све које из ње слиједе изведене су и логички и садржајно коректно. Закључак је, међутим, иако формало логичан, садржајно представља ординерну глупост.

           Ова варијација на Аристотелов силогизам асоцира на механизам функционисања протектората у БиХ.

           Конкретно: Прво, Шмит је в.п., иако то није, али то је аксиом који се не доказује. Друго, в.п.  има Бонска овлашћења и може да уради шта год хоће, укључив и да мијења кривични закон, иако је то у искључивој надлежности парламентарне скупштине. Треће, судкиња неустваног Суда БиХ, пресуђује предсједнику Републике на основу фалсификованог кривичног закона, а пошто он неће да прими пресуду, расписује потјерницу. Четврто, на основу пресуде да предсједник Додик више није предсједник, ЦИК БиХ расписује ванредне изборе, иако је  НСРС све то поништила и Додик и даље функционише као предсједник у пуном капацитету.

           Пето, Додикова странка имаће кандидата за ванредне изборе којих неће ни бити. 

           Све у свему, сценарио за сатиричну тв серију о политичком животу у БиХ, који  се претворио у театар апсурда.

           О тим безбројним манипулацијама у изведби УН, ЕУ, ПИК-а, ЦИК-а, са уставом, законима, процедурама у трајању од 30 година, већ је довољно речено.

           НСРС је донијела двије важне одлуке: референдум ће бити, ванредни избори неће бити. Могу они да донесу одлуку у канцаларији у Сарајеву, али избори се спроводе на ентитетском терену, гдје Додик ужива подршку.

           Колико тај Шмит има дивизија, упитао би Стаљин?

           Шмит има СБ УН, ЕУ, коалицију вољних, Њемачку, ЕУФОР, НАТО, Бундесвер. Додик има полицију, српски пук ОС БиХ, ветеране, добровољце, страже на ентитетским границама, али и наклоност Русије, Кине и САД.  

           Али, бадава Шмиту ЕУ кад без гласова Орбана и Фица нема консензус против Додика. Не вриједи му ни НАТО, јер ту командују Американци, а Трамп неће да се мијеша изван САД, па ни у БиХ.

           „Коалиција вољних“ се окупља због Украјине а не због БиХ, а нонпејперовци (Њемачка, Француска, Британија) су се прићутали, тако да изгледа да је све пало на терет Њемачке. Ова га опет изгледа пребацује на Словенију, Хрватску и Албанију које, кажу у Београду, стварају војни савез за притисак на Србију, имплиците и на Српску.

           А шта значе она жандармерија, полицијски резервисти, добровољци, ветерани, наоружани народ наспрам Шмита. Референдум треба да их мобилише да подрже одлуку НСРС да ванредних избора неће бити и обесхрабре оне из опозиције који би евентуално прихватили шансу коју им нуди Шмитов ЦИК.

           Најјачи кандидат опозиције, градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић одмах је схватио ризик да га оптуже за издају воље народа и сачекаће регуларне изборе ’26, али биће и жељних да осјете укус власти, па макар и уз тај ризик, и на годину дана са сједиштем у ОХР-у.            

           Поред наклоности глобалних лидера, народна воља је оно на шта се Додик прије свега ослања и свјеже сондаже јавног мњења показују да може да рачуна на најмање 62 одсто гласова, а толика је негдје процентуално и подршка његовој партији. Међутим, чак и народ може да закаже јер је током минулих 30  година навикао да живи под протекторатом, да му се отимају надлежности, намећу закони, смјењују политичаре које су изабрали.

           Дејтон, Хаг, Брисел су топоними лажи и преваре српског народа. „Кувањем жабе“, које протекторат практикује три деценије у БиХ, трениран је на неправду, да је трпи и заборавља шта му је отето и наметнуто, а све у име мира и стабилности. То неминовно води у апатију и малодушност.

           Додик је много више желио и обећао него што је  остварио, а који политичар то није. И Путин је очекивао да ће га Украјинци дочекати као ослободиоца, и Трамп је вјеровао да ће са њим постићи споразум за мјесец дана.

           Додикова велика заслуга је у томе што годинама и народ и протекторат „запаљивом реториком“ подсјећа на то шта су све Српској отели и наметнули. Често је одлагао, привремено одустајао, али није дозволио да се временом, инерцијом и адаптацијом заборави. А све док народ памти, има мотив да се бори да отето врати, наметнутоуклони.

           Успио је да референдум уведе поводом Дана Републике, а колику то има тежину свједочи да крајем сваке претходне године из Брисела и Сарајева креће кампања против јануарског празника који има велики симболички капацитет. Захваљујући томе данас нико не доводи у питање референдум. 

           Додик је успио да интернационализује проблем на највишем нивоу. Иако је БиХ географски у дворишту ЕУ, иако се РС декларисала за европски пут, о њој данас разговарају Путин и Трамп, а не Урсула ф.д.Л. 

           Цвијановићева се ономад вратила из Вашингтона, гдје је боравила на позив домаћина, иако је под америчким санкцијама. Додик је свјеже стигао из Москве, гдје је био са Лавровим, Шојгуом, Ушаковом, Путиновим тимом за спољне и безбједносне послове који преговара и о Украјини. О њој пак двије суперсиле не могу да разговарају као о изолованом проблему.

Ненад Кецмановић

           Вучић је по повратку из Пекинга и сусрета са Сијем и Трампом најексплицитније икад изјавио да „апсолутно подржава Српску и предсједника Додика“. Без оне ритуалне претходне фразе „Србија поштује суверенитет и територијални интегритет БиХ“. Сувишне, јер границу на Дрини признао је још Милошевић ’92. Уосталом, када каже да су у блокаде у Србији умјешани прсти неких неименованих страних служби, онда то сигурно нису ни руске ни кинеске, него исте оне који раде о глави Српској и Додику, а овај се не либи да их именује. 

           Да ли у контексту нејавних договора на глобалном врху Трамп-Путин-Си, у које је укључен и Додик, треба тумачити и његову изјаву да ће СНСД можда имати кандидата на ванредним изборима? Логика би била сљедећа: ако се на тим спорним изборима у новембру појави неки аутсајдер или више њих, тај и такав ће, како је најавила Ирена Хаџиабдић из ЦИК-а, бити формално изабран коликим-толиким бројем бошњачких гласова из ФБиХ поријеклом из РС, те ће добити имприматум ПИК-а, ОХР-а и „В.П.-а“. Додали бисмо, и прве честитке од Мерца, Макрона и Стармера.

           Ако пак Додик кандидује неког од својих људи од повјерења и угледа те за овог проради моћна машинерија СНСД-а, тај ће несумњиво и побиједити. Тако би се спасила част три европске велесиле и њиховог трагикомичног штићеника Шмита. Нешто слично као са Украјином: Путин и Трамп су маргинализовали ЕУ, али овај потоњи им послије њихових разговора ипак телефоном понешто преприча шта је било за великим столом, баш као и Зеленском.

           Мана овог сценарија је што би могао да изазове конфузију у најширем изборном тијелу.

           Да ли ће ванредних избора бити или не? Ако их буде, ко ће бити кандидат СНСД-а?

           Опција ће бити позната већ након разговора Додика/Цвијановићеве у Москви/Вашингтону, а референдум ће потврдити да се Шмит о томе ништа не пита. Путин и Трамп ће договорити неколико узајамних потеза како експлозивна криза БиХ не би довела до ратног жаришта. Година дана до редовних избора биће дуга година у којој ће много тога у свијету и БиХ бити повољније и ваља куповати вријеме. 

           Најзад, поставља се питање шта је колективном Западу требао лажни и неспособним в.п.

           Путин ономад вели да Русија има залихе угља које јој обезбјеђују енергетску базу за развој у народних 900 година, а зна се и да су јој резерве нафте и гаса практично неисцрпне. Европа их већ данас нема, и уз високе посредничке провизије купује руске на свјетском тржишту.

           Медлин Олбрајт свјевремено је изјавила да је „неправедно да од бога дато богатство РФ природним ресурсима користи само једна држава“. Сви су били шокирани да Америка, тада у зениту моћи, отворено посеже за туђим, у Сибиру дијелу суверене, али слабе Русије.

           Природни ресурси Русије били су неопходни да колективни Запад одржи глобалну доминацију. Из перспективе данашње Путинове ере, пријетње државне секретарке САД, ђелују смијешне. Сада су постале драгоцјене и воде, шуме и плодно земљиште невелике РС, а Додик их не да.

           Пошто САД неће да се врате незавршеним пословима у БиХ, хоће Нијемци, бошњачки савезници из два изгубљена свјетска рата. Босна им се налази ту под руком тик уз хрватску границе ЕУ. Потомци хрватског цвијећа посипају их цвијећем, баш као и њихове претке ’41.

           Руси, Американци и Срби су у том рату били на другој страни, а та је и данас побједничка за Српску и Додика.

           https://sveosrpskoj.com/komentari/kecmanovic-srbima-se-otvaraju-karte-a-...