Ник Вујичић је мисионар назарена-протестаната, а тврди да је „генерал у војсци Христовој“

О НАСТУПУ АУСТРАЛИЈСКОГ «МОТИВАЦИОНОГ ГОВОРНИКА СРПСКОГ ПОРЕКЛА  У БАЊАЛУЧКОМ «БОРИКУ»

* На дан свете Петке, у дворани „Борик“ гостовао је мотивациони говорник Ник Вујичић, човјек који сходно својим протестантским вјеровањима не признаје ни славу, ни иконе, ни Крст Часни, ни Пресвету Богородицу, а камо ли свету нашу мати Петку Параскеву

* Када год би Ник у својеврсној проповједи поменуо име Исусово, на моје изненађење проносио се громогласан аплауз. То није својствено православном вјернику. Када се говори о Богу, нема тријумфализма. Међутим, врло брзо ми је постало јасно да се на скупу налазе представници и чланови протестантских заједница

* У својству организатора су наведени: Еванђеоски библијски институт из Мостара, Еванђеоска црква Чапљина, Баптистичка црква „Кирос“ Сарајево,  „Кршћанска заједница свих народа“ Сарајево, едукативни центар „Ихтус“, хуманитарна организација „Мост“,протестантска еванђеоска црква „Хлеб Живота“ Приједор и др.

* Ник потиче из назаренске породице, која је у вријеме комунистичке Југославије морала напустити државу и одселити се у далеку Аустралију. Отац му је био назаренски пастор

* Ник је из «Борика» поручивао: «Пронађите Бога! Разговарајте с Њим! Он је мој пријатељ. Он је Краљ свих краљева. Али, ја сам Његов син. Ја нисам неки безначајни дјечак без руку и ногу. Ја сам генерал у војсци Господњој...»

* Ићи за њим значило би одричемо Светог Саве, Крсне славе, свих светиња и манастира која свједоче о нашој историји, да се одрекнемо свих моштију и св. Василија Острошког и св. Серафима Саровског и св. Нектарија Егинског и свих светих које је Бог прославио чудима и нетрулежношћу. Када се тога одрекнемо ми више нећемо бити православни Срби

_________________________________________________________________________

        АУСТРАЛИЈСКИ мотивациони говорник Ник Вујичић, прије неколико дана наступио је у Бања Луци у Спортском центру „Борик“. Његов говор ширио је и вирус секте, тако да је изазвао збуњеност, па чак и изненађење и дилему код многих грађана Бања Луке.

        СНП Избор је наш зато је замолио др Зорана Пајкановића да изнесе своје виђење и осврт на тај Вујичићев наступ.

        Др Зоран ПАЈКАНОВИЋ, свештеник бањалучке епархије

          ПИШУЋИ о личном утиску у вези са посјетом Ника Вујичића јасно ми је да ћу код многих поштовалаца његовог лика и дјела изазвати неодобравање, као и најжусртију критику.

          На дан свете Петке Параскеве, када су многе мајке постиле завјетни пост, причестиле се у нашим црквама, славским хљебом и кољивом обиљежиле завјетну славу, у граду Бања Луци, у дворани „Борик“, гостовао је чувени, у цијелом свијету признати мотивациони говорник Ник Вујичић, човјек који сходно својим протестантским вјеровањима не признаје ни славу, ни иконе, ни Крст Часни, ни Пресвету Богородицу, а камо ли свету нашу мати Петку Параскеву.

          Да, на дан св. Петке, да ли случајно или не, дошао је да нас научи како се животна мотивација црпи из Библије, али на свој протестантски начин.

          Када год би Ник у својеврсној проповједи поменуо име Исусово, име Божије, на моје изненађење, проносио се громогласан аплауз.

          Да ли је наш народ толико благочестив да при помену имена Божијег одмах и снажно запљешће рукама?

          Као свештеник многе проповједи сам одслушао, многе и изговорио, али сходно православним обичајима никада, ни један вјерник није аплаудирао.

          То једноставно није својствено православном вјернику.

          Када се говори о Богу, нема тријумфализма, тада се само срце разгријева. Међутим, врло брзо постало ми је јасно да се на скупу налазе представници и чланови свих протестантских заједница, који су организовали тај догађај.

          У својству организатора се наводе: Еванђеоски библијски институт из Мостара, Еванђеоска црква Чапљина, Баптистичка црква „Кирос“ Сарајево,  „Кршћанска заједница свих народа“ Сарајево, едукативни центар „Ихтус“, хуманитарна организација „Мост“,протестантска еванђеоска црква „Хлеб Живота“ Приједор и др.

          Сви заједно они дјелују на нашим просторима учећи како требамо да вјерујемо у Бога, не марећи што су њихове хришћанске заједнице рођене прије свега сто – двјеста година, а наша Црква православна живи од Христовог времена.

          Личност поменутог Ника Вујичића је интересантна нарочито за наш народ, јер и сâм истиче српске коријене и посебну везу са Србијом. С друге стране, ријеч је о човјеку са урођеним инвалидитетом, човјеку који носи само себи својствен животни крст, према коме сваки разуман и иоле хуман човјек пројављује поштовање, као и сажаљење.

          О свјетској популарности Ника Вујичића речено је у самој најави наступа. Наиме, од 2005. г. преко осам милиона људи је уживо чуло његову, како наводи, „јеванђелску“ (gospеl) ријеч, a у дигиталној варијанти преко 730 милиона људи. Одржао је преко 3.500 говора у 69 држава и имао сусрет са 18 предсједника у десет влада. Има преко 15 милиона пратилаца на друштвеним мрежама. Фасцинантно!!!

          Тешко да би се и најчувенији политичари свијета могли похвалити истом репутацијом. Намеће се питање: ко стоји иза њега?

          Само лаковјерни могу вјеровати у неодољиву харизму једног Србина који је задобио срца широм свијета. Сваки глобални успјех строго је контролисан, као између осталог у холивудској и музичкој индустрији.

          Наступ је подржан директним ТВ преносом. На самом почетку предавања послао је јасну поруку: „Ако вјерујеш у Бога, онда све можеш да радиш“.

          Та реченица је одредила смисао цјеловечерњег говора, што се у другој половини наступа у потпуности раскрило, а на самом крају и потврдило, пошто је од свих присутних захтјевао да устану и да се помоле у типичном протестантском духу.

          То није ни чудно, с обзиром да је Ник јасно изјавио да потиче из назаренске породице, која је у вријеме комунистичке Југославије морала напустити државу и одселити се у далеку Аустралију. Отац му је био назаренски пастор. Власти СФРЈ нису држале у милости никога ко би се противио армији и ношењу оружја, па ни назаренску заједницу. Зато су им забрањивали дејство и мисионарење.

          Иначе, назарени, као и Јеховини свједоци, адвентисти, баптисти, евангелисти и др., улазе у ред протестантских фракција, несвојствених православном хришћанству.

          Шароликост протестантских цркава долази до изражаја тек у 19. и 20. вијеку иако своју основу налазе у рефоматорству Мартина Лутера из 1521.год.

          е године, догодили су се тектонски потреси унутар римокатоличке цркве, која се подијелила на два блока: римокатоличку и протестантску цркву.

          Иако смо по схватањима живота и Бога веома далеко, протестантске фракције, како их ми називамо - секте, агресивно форсирају своје учење, са јаком финансијском подршком из својих центара.

          Знам мноштво наших грађана на чијим вратима су се појављивали секташки проповједници.Њихов приступ је чисто прозелитског карактера.

          Свједок сам туге појединих српских православних породица чија дјеца су приступила разним протестантским сектама. Не дозвољавају да им родитељи славе славу, нити да коме иду на славу. Не дозвољавају икону Крсне славе, нити чињење крсног знака.

          Таква породица је разбијена, што највјероватније и јесте циљ великих центара моћи.

          Говор Ника Вујичића је био говор чисто религиозног карактера, права протестантска проповјед.

          Он истиче: „Када своје раскрхане парчиће ставимо у руке Божије, када читамо Библију, када гледамо на живот Исуса Христа - шта је Он говорио и ко је Он био ... У Библији пише... Библија каже `не одустани`, Библија поручује ја све могу у Исусу који ми моћ даје ... Читајте Библију! ... Пронађите Бога! Разговарајте с Њим! Он је мој пријатељ. Он је Краљ свих краљева. Али, ја сам Његов син. Ја нисам неки безначајни дјечак без руку и ногу. Ја сам генерал у војсци Господњој... У свакодневном читању Библије и у молитви која трансформише начин на који размишљате, Бог вам даје вјеру, Бог вам даје смисао живота“.

          Дошао сам до убјеђења да Ник Вујичић заиста сматра да је „генерал у војсци Христовој“, односно апостол (посланик) мисије Христове, што је очигледно познаваоцима Библије. Наиме он наводи личну жртву, страдање, труд и борбу у мисионарском раду, исто онако како је св. апостол Павле за себе говорио у 2. посланици Коринћанима (11, 24 – 30).

          На крају су сви присутни били штедро почашћени његовом књигом и Јеванђељем по Јовану. Свакако, није мали трошак! Исто тако, инсистирао је да редакција испише адресу веб - сајта на видео биму и да се прикаже на малим екранима. Када одете на понуђени сајт добићете питање: „Желите ли видјети како Бог трансформира човјека“, уз рекламу свих набројаних протестантских црква које су организовале његов долазак.

          Тиме постаје јасно ко је Ник и шта он промовише.

          Завршетак сабрања је пропраћен молитвом. Од свих присутних је затражио да устану и да се заједно помоле.

          Није изоставио да у молитви каже: „Научи нас како да читамо Библију“. То је поента протестантских заједница, да научимо како они читају и тумаче Библију, тј. да се одрекнемо Бога у кога вјерујемо, да се одрекнемо Светог Саве, Крсне славе, свих светиња и манастира која свједоче о нашој историји, да се одрекнемо свих моштију и св. Василија Острошког и св. Серафима Саровског и св. Нектарија Егинског и свих светих које је Бог прославио чудима и нетрулежношћу.

          Када се тога одрекнемо ми више нећемо бити православни Срби, него безлична маса отргнутих коријена, скривајући своје име, своје поријекло и свој језик.