Пентагон ради на мрежи сателита на средњима орбитама који ће `ловити` хиперсоничне ракете

ПРВА ТЕСТИРАЊА ПЛАНИРАО 2022, А ПОСТАВЉАЊЕ `МРЕЖЕ` - ДО 2029.

* Налазиће се на средњим орбитама - на висинама од 5 хиљада до 20 хиљада километара

* Међутим, праћење лета хиперсоничне ракете тек је половина успеха. Јер, главни проблем је - како их уништити. А да би  пресрела хиперсоничну ракету која лети брзином 5 Маха, ракета-пресретач мора да се креће супротном путањом или да развије још већу брзину - на пример 8 Маха. А за то су потребне ПВО и ПРО за које ни Сједињене Државе неће бити довољно новца

* Нова америчка „мрежа“ тешко да ће изаћи на крај и са руским балистичким интерконтиненталним ракетама „Сармат“. Од њих још годинама неће бити одбране јер могу да на САД лете и преко Јужног пола

_______________________________________________________

       СЈЕДИЊЕНЕ Државе имају амбицију да прате лансирање туђих хиперсоничних ракета и зато су одлучиле да на тзв. средњим орбитама око Земље држе целу мрежу сателита.

        Прва испитивања Пентагон је планирао за 2022. годину, а целу `мрежу` да постави до 2029. године.

       Америчке Свемирске снаге су објавиле да ће тестирање дигиталних прототипова тих сателита за рано упозоравање на лансирање хиперсоничних ракета и пројектила почети у новембру 2022. године.

       Налазиће се на нижим орбитама од уобичајене геостационарне и „држаће на оку“  лансирања и крстарећих и балистичких ракета.

       „Средње орбите“ су на висинама од 5 хиљада до 20 хиљада километара.

       Сателити који ће имати описану улогу биће опремљени новом генерацијом континуираног инфрацрвеног зрачења (OPIR).

       Ради тога је Пентагон у мају склопио уговоре са компанијама Raytheon и Millennium Space Systems (у саставу је Boeing-а) којима је поверио конструкцију дигиталних модела прототипова сателита Missile Track Custody Prototype.

       Истовремено ће почети рад на правим сателитима, а одмах ће добити сензоре следеће генерације за откривање инфрацрвених `репова` који остају приликом лансирања ракета, да би потом њихове координате предавали другим сателитима и земаљским станицама.

       Пентагон рачуна да ће то обезбедити  и континуирано праћење лета туђих јиперсоничних и крстарећих ракета.

       Још 2018. је америчка ратна авијација склопила уговор са Lockheed Martin вредан 2,9 милијарди долара за три сателита за систем OPIR.

       Компанија Northrop Grumman је добила поруџбину да направи два прототипа сателита за поларне орбите.

       Лансирање првог таквог сателита планирано је за 2025. или 2026. годину, а до 2029. Американци желе да имају целу `мрежу`.

       Тренутно Сједињене Државе користе релативно мали број великих сателита на геостационарној орбити, познат као свемирски инфрацрвени систем (SBIRS), за рано упозоравање из свемира. Tи сателити су оптимизовани за упозоравање на лансирање нуклеарних ракета, јер могу да „виде“ јарко инфрацрвенo „севање“ било где у свету.

       Међутим, ови сателити нису у стању да прате модерне и врло покретљиве хиперсоничне ракете којима располажу Русија и Кина. Оне су у тренуцима лансирања 10-20 пута мање видљиве него балистичке ракете.

       Хиперсоничне и крстареће ракете, поврх свега, лете прениско да би их могли видети земаљски радари противракетне одбране.

       Главни уредник руског специјализованог листа „Национална одбрана Игор Коротченко сумња да ће овај систем бити ефикасан против хиперсоничних пројектила, посебно против руских „Циркона“ који не користе ракетни, већ млазни мотор, што топлотни траг који остављају иза себе чини слабијим.

       Међутим, праћење лета хиперсоничне ракете тек је половина успеха. Јер, главни проблем је - како их уништити.

       Да би пресрела хиперсоничну ракету кој лети брзином 5 Маха, ракета-пресретач мора да се креће супротном путањом или да развије још већу брзину - на пример 8 Маха. А за то су потребне ПВО и ПРО за које ни Сједињене Државе неће бити довољно новца.

       Нова америчка „мрежа“ тешко да ће изаћи на крај и са руским балистичким интерконтиненталним ракетама „Сармат“.

       Од њих још годинама неће бити одбране јер могу да на САД лете и преко Јужног пола. Зато ће Американци своје противракетне системе морати да поставе не у Европи и на Аљасци, већ дуж обода Америке, што је нереално због финансијских трошкова.