Хрвати дижу споменик ћирилици

ЦИЉ ДА „ХРВАТСКА ЋИРИЛИЦА“ ДОБИЈЕ СТАТУС НЕМАТЕРИЈАЛНЕ СВЕТСКЕ БАШТИНЕ У УНЕСКО

         ДИРЕКТОР  Туристичког бироа Широки Бријег Грго Микулић, песник, књижевник, клесар, етнолог и љубитељ старина исклесао је у камену 12 ћириличних слова и намерава да ислеше јос 15, а сва ће бити осветљена, видљива и читљива путницима који се крећу путем Мостар-Сплит и Мостар-Томиславград-Ливно

         Сплитска „Слободна Далмација“ пише да су Срби „у паници“ због „споменика“ на Широком Бријегу јер сматрају да им Хрвати отимају ћирилицу.

         Слова су „никла“ на огради основне школе у Кочерину, висока су 1,4 метра, широка метар и дебела 25 центиметара. Лист наводи да је то не мало изненађење за просечног читаоца коме се Широки Бријег може везати уз свашта, али врло тешко уз ћирилицу.

         “У почетку је било неверице и чуђења, али кад смо објаснили да се ради о старом хрватском писму којим је 1404. године писана и Кочеринска плоча, надгробни споменик Вигња Милошевића, која се чува у црквеном простору цркве у Кочерину као споменик нулте категорије, онда је све село на своје. Ради се о томе да је форсирање ћирилице у време две Југославије као српског писма код народа створило анимозитет према свакој ћирилици, макар је она, уз латиницу и глагољицу, средњовековно хрватско писмо, „арвацка ћирилица“, како се спомиње у додатку Пољичког статута из 1665. године. Тако се догодило да смо с прљавом политичком водом избацили и дете, које сада спасавамо“, рекао је Грго за „Слободну Далмацију“.

         Грго истиче како су и пре Хрватске академије знаности и уметности (ХАЗУ), која је недавно организовала скуп на тему „Хрватска ћирилична баштина“, Широкобријежани схватили значење тог писма у културној историји Хрвата. До сада је исклесано и постављено 12 слова, а преосталих 15 биће тек постављено.

         “Слова пишемо у врло квалитетном херцеговачком камену, који нам је поклонила фирма „Дубинт-Кочерин“, резали смо га у фирми АГ Камен, а ја сам се ухватио клесарског посла“, рекао је Грго.

         Пројекат је направило Удружења Штећак, а финансирање је помогла Влада Хрватске, Влада Федерације БиХ и Западнохерцеговачка жупанија.

         Грго је рекао да је непроцењиву помоћ дала и доктор наука Маринка Шимић са Института за кроатистику и славистику у Загребу.

         „Наш је циљ да хрватска ћирилица у УНЕСЦО-у добије статус нематеријалне светске културне баштине“, навео је Грго. Све је, ипак, наишло на жестоке реакције српских лингвиста, пише „Слободна Далмација“.

         Можда је најжешћи био један од водећих лингвиста, професор Милош Ковачевић, који каже да „Хрвати Србима отимају ћирилицу“.

         На научном скупу ХАЗУ одржаном крајем 2012. године, подсећа Ковачевић, изнета је теза како је „од 11. до 18. века на великим деловима хрватског територија становништво своје културне потребе изражавало (и) ћирилицом“, те да се на средњовековним споменицима „мешају и ћирилица и глагољица“.

         Ковачевић то назива „хрватско шминкање прошлости“ и примећује да су се Хрвати тек у 2012. години сетили „својега“ писма ћирилице због њиховог пута према ЕУ-у, јер у Бриселу желе да имају право првенства над језиком и писмом с Балкана.

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари