ЦНН: Хрватској се посрећило са ЕУ

НЕКO У ЕУ НЕ ЖЕЛИ ДА ВИДИ ПРОБЛЕМЕ БУДУЋЕ ЧЛАНИЦЕ

         ЦНН је у четвртак објавио причу о Хрватској за коју је навео да јој се посрећило да уђе у ЕУ, јер има пријатеље на „правим местима“.

         У чланку објављеном на ЦНН-овој интернет страници, који преноси Јутарњи лист, аутор Оливер Џој наводи да Брисел у своје крило прихвата земљу тешко погођену рецесијом, чији је кредитни рејтинг у категорији смећа и која је на удару оптужби за ендемску корупцију.

         Аутор текста се позива на тврдњу стручњака за политику југоисточне Европе с Лондонске школе економије Џејмса Кер-Линдсаеја који сматра да се Хрватској донекле „посрећило“ и да за своје скоро чланство у ЕУ може да захвали „пријатељима на правим местима“.

         “Одувек постоји осећај да Хрватска има снажне заговорнике у Немачкој и Аустрији, који одувек имају врло чврсто схватање око хрватског чланства (у ЕУ)“, изјавио је Кер-Линдсеј за ЦНН.

         Он је рекао и да верује да неке земље чланице ЕУ „не желе видети“ проблеме које има Хрватска јер им је важнија политичка симболика које проширење ЕУ представља у земљама западног Балкана.

         Аутор потом као један од изазова који стоје пред Хрватском наводи економско стање земље, које је врло тешко након упада у рецесију после финансијског слома 2008. и наводи процене о паду БДП-а за 1,9 посто 2012. Такође напомиње и да је незапосленост достигча великих 17,3 одсто, што је највише иза Грчке и Шпаније.

         Хрватска се, објашњава даље аутор текста, много ослања на приходе од туризма и државних бродоградилишта, која ће, у складу са приступном споразуму са ЕУ, "или бити приватизирана или ће пропасти".

         “ЕУ неће бити магично решење за хрватску економију“, сматра Кер-Линдсејев колега Вил Бартлет, који Хрватску пак упоређује са Грчком.

         „Врло је слична Грчкој јер јој је економија врло зависна од евра. Али, за разлику од Грчке, (Хрватска) нема приступ средствима за извлачење из кризе, већ је понајпре препуштена сама себи“, казао је Бартлет.

         У чланку се спомиње и смањење кредитног рејтинга Хрватске, борба против корупције унутар које се управо „прочишћава политичка класа“, при чему је бивши премијер Иво Санадер осуђен на 10 година затвора због примања мита. Наводи се и оцена Транспаренси Интернешенела, који је у свом Индексу перцепције корупције Хрватску сместио лошије од Руанде, Јордана и Кубе, иако боље од Италије.