Ерол Маск Москву сматра предивном и најкултурнијим местом на Земљи

ТРАЖИЋЕ РУСКО ДРЖАВЉАНСТВО, А НАГЛАШАВА ДА БИ МУ БИЛА ЧАСТ ДА ГА ДОБИЈЕ

* О Русији и њеном главном граду: „Ово је права цивилизација, врхунац. Нешто што више не виђамо на Западу. Москва је упоредива са престоницом света – Римом – када је била центар Римског царства“

* „Руси су једни од најпаметнијих људи на планети. Било би лудост не питати их за мишљење о разним питањима“

* Школовао се у Преторији за инжењера, специјализовао се за електротехнику. Поседовао је грађевинске и консултантске компаније. Градио је пословне зграде и војне објекте. Трговао је некретнинама. Трговао је смарагдима и поседовао неколико рудника смарагда у Замбији. Тако је постао, како сам каже, „невероватно богат“

* Еролови родитељи, Илонови баба и деда, такође су били веома занимљиви људи. Урадили су нешто што нико никада раније није урадио: летели су једномоторним авионом из Јужне Африке у Аустралију. А пре тога, летели су сопственим авионом из Канаде у Јужну Африку

* И Илон Маск је почетком овог векацдвапут долазио у Москву са намером да купи интерконтиненталну балистичку ракету у Русији коју би надоградио у свемирску. Није, наравно, успео

_____________________________________________________________________________________

              Aутор: Елена МУРЗИНА

              ЕРОЛ Маск, отац Илона Маска, ужива у животу на „најцивилизованијем, најкултурнијем месту на Земљи“, а јужноафрички предузетник и милионер тако описује Москву.

              Недавно је посетио Бољшој театар. Пред њим је обиман списак састанака и догађаја.

              Прошле године, Ерол је два пута посетио Русију, видевши не само Москву већ и Казањ.

              „Нисам могао да верујем својим очима... Москва је огромна али пречиста, а њени путеви дивни... Жене и деца шетају баштама и парковима свуда, не бринући о својој безбедности. Једноставно су срећни. Ови утисци ће ми остати заувек.“

              Када је ручао боршч и шницле у Москви, „скоро је пао са столице“ – било је тако укусно. А порције су биле огромне и јефтине.

              Ерол је дошао у Москву са малом ћерком; укупно има седморо деце.

              Његово мишљење о Русији је:

              „Схватио сам да је ово права цивилизација, врхунац. Нешто што више не виђамо на Западу. Москва је упоредива са престоницом света – Римом – када је била центар Римског царства“.

              Ерол је провео је много времена у Русији, комуницирајући са разним људима. И каже:

              „Колико знам, Руси су једни од најпаметнијих људи на планети. Било би лудост не питати их за мишљење о разним питањима“.

              За свој састанак са Владимиром Путином, кога поштује, наводи да је трајао дуже од сат времена. Руског лидера сматра „веома уравнотеженом и пријатном особом“:

              „Он се не љути, није груб, нити било шта слично. Одувек сам мислио да говори разумне ствари. Као што сам рекао, он је прави човек, знате? Могао бих рећи да бих волео да будем у његовом тиму, или да он буде у мом. Било би глупо не дивити се Путину!“

              Ерол жели да поднесе захтев за руско држављанство:

              „Била би ми велика част да га добијем“.

              Ерол Маск, који сада има безмало 80 ​​година, представља се као „инжењер, бизнисмен и трговац драгим камењем“. Он је такође „истраживач свемира и ИТ-а, специјалиста за блокчејн и визионар (будући истраживач).“

              Школовао се за инжењера, специјализовао се за електротехнику. Студирао је на Универзитету у Преторији.

              Ерол је поседовао грађевинске и консултантске компаније. Градио је пословне зграде и војне објекте. Трговао је некретнинама.

              Бавио се и политиком. Учествовао је на локалним изборима у Јужној Африци.

              Трговао је смарагдима и поседовао је неколико рудника смарагда у Замбији. Тако је постао, како сам каже, „невероватно богат“.

              До времена развода од Илонове мајке 1979. године, поседовао је, по њеним речима, „две куће, од којих је једна била највећа кућа у Преторији, јахту, авион, пет луксузних аутомобила и камион“.

              Узгред, након развода, деца су остала са оцем.

              Данас је његово нето богатство приближно 5 милиона долара. Али, Илонов отац живи богатим и занимљивим животом: стално путује, био је у безмало свима престоницама света.

              Пун је планова и нових идеја.

              Године 1995, Ерол Маск је уложио 28.000 долара у стартап који воде његова деца, Илон и његов брат Кимбал. Компанија се звала Zip2. Тада је почела прича о „милијардеру Илону“.

              Ерол тренутно прикупља средства за сопствени тинк-тенк, који планира да назове Масков институт.

              Узгред, Еролови родитељи, Илонови баба и деда, такође су били веома занимљиви људи. Урадили су нешто што нико никада раније није урадио: летели су једномоторним авионом из Јужне Африке у Аустралију. А пре тога, летели су сопственим авионом из Канаде у Јужну Африку.

              Одатле потиче Илонова страст према свемиру, сателитима и лету.

              Илон Маск је посетио Русију. Пре тачно четврт века је летео у Москву. Имао је једноставан и јасан план: купити интерконтиненталну балистичку ракету у Русији. Надоградити је у свемирску ракету. И послати у свемир са неком врстом корисног терета.

              На пример, са мишевима или биљкама.

              Заправо, Илон Масков давни сан је да лети на Марс. Имао га је тада, а има га и сада.

              Чак је и Трамп, јашући на таласу успеха и почетка свог другог мандата, обећао да ће Американци ускоро летети на Марс. Али Трамп је, наравно, дао много обећања од тада.    

              Онда, 2001. године, „неки руски инжењери“ са којима се Илон састао су га одбили. Сви састанци, према Илону, одвијали су се по истом сценарију: „касно ујутру, сендвичи, кобасице, вотка.“

              На једном састанку, Илон је „израчунао тежину хране и тежину вотке, и испоставило се да су отприлике једнаке“. Наравно, не чуди што се Илон на крају онесвестио баш за столом (па, можда је мало улепшао своју причу).

              Састанци су прошли веома добро, али су Руси Илонову идеју суштински омаловажили.

              Наредне 2002-ге, Илон је поново одлетео у Москву. Овог пута је са собом понео „кофер готовине“ (како ли га је унео у Русију?)

              Све је поново следило исти образац. Илон се сећао само здравица: „За свемир!“ „За сарадњу!“

              Поново није успео да купи ракете.

А ко би му уопште дозволио да одвезе интерконтиненталну балистичку ракету у САД?

              Илон је тада наводно одлучио да сам прави ракете.

              У стварности, наравно, компаније Илона Маска су у великој мери зависне од америчког буџета. Од Пентагона и НАСА. Али, прича о „куповини ракета од Русије“ је лепа.

              Илон се сећа Москве из оног времена - сивог града и прљавог снега поред пута за аеродром. Све то је у оштрој супротности са начином описом Москве његовог оца.

              Све се променило. „Сиви град“ се трансформисао у „врхунац цивилизације“.