У САД направљен хибридни процесор који користи „органоиде из људских матичних ћелија“
У СТАЊУ ЈЕ ДА РАСПОЗНАЈЕ ГОВОР И ДА РЕШАВА НЕЛИНЕАРНЕ ЈЕДНАЧИНЕ
Људски мозак садржи око 86 милијарди
неурона и до квадрилиона синапси
* Кинески научници су 2018. године симулирали само једну секунду активности једног процента мозга – користећи у то време најбржи суперкомпјутер Sunway Taihulight. За то су машини са 10,5 милиона процесорских језгара биле потребне четири минуте, упркос томе што заузима 1.000 квадратних метара и троши 16 мегавата енергије. Поређења ради, људски мозак - запремине око два литра - захтева мање енергије него обична сијалица
_____________________________________________________
У СЈЕДИЊЕНИМ Државама је направљен хибридни процесор од електронских компоненти и органоида добијених из људских матичних ћелија.
У стању је да препознаје говор и да решава нелинеарне једначине.
Биокомпјутери се развијају већ двадесетак година а ово је први релевантан резултат.
Људски мозак садржи око 86 милијарди неурона и до квадрилиона синапси. Свака ћелија је повезана са хиљадама других, стално реагујући на долазне сигнале и међусобно комуницирајући. Најсавременији процесори су још увек тек само мали део овог уникалног природног система.
Кинески научници су 2018. године симулирали само једну секунду активности једног процента мозга – користећи у то време најбржи суперкомпјутер Sunway Taihulight.
За то су машини са 10,5 милиона процесорских језгара биле потребнр четири минуте, упркос томе што заузима 1.000 квадратних метара и троши 16 мегавата енергије. Поређења ради, људски мозак -запремине око два литра - захтева мање енергије него обична сијалица.
Алгоритми машинског учења и модели вештачких неуронских мрежа постају све сложенији. А кључни фактори који одређују темпо технолошког напретка су продуктивност и енергетска ефикасност.
Савремене рачунарске технологије се развијају у два главна правца: логичком и неуроморфном. Први је фокусиран на стварање све моћнијих и продуктивнијих машина изграђених по традиционалним принципима. Други развија компјутерске системе који имитирају функционисање људског мозга и стварање његовог вештачког аналога.
Посебан правац су неурохибридни системи који комбинују вештачке и природне неуронске мреже. Неуроморфни чипови у њима повезани су са живим нервним ћелијама.
Неурохибридни системи се активно истражују од раних 2000-их, када су спроведени први експерименти на бази неуронске културе — мреже десетина хиљада живих неурона узгојених ин витро. Тада су почели да се појављују модели комбиновања културе са виртуелним, а потом и стварним процесорима.
Засад су главне области примене оваквих система неуропротезирање и стварање биосензора. Али, у будућности могу постати основа нове генерације рачунарских технологија.
