Руси млазним дроновима Герањ-4 Сикер мете погађају са хируршком прецизношћу

ЛИЧЕ НА РАКЕТЕ, А ПОГАЂАЈУ СВЕ – ОД БРОДОВА ИСПРЕД ОДЕСЕ ДО БЕНЗИНСКИХ ПУМПИ

* Војни експерт Јуриј КНУТОВ: „Герањ-4 Сикер“ има низ иновација. Има турбомлазни мотор и софистициранији систем навођења. Оператори могу да контролишу његов лет све до циља. Сикер по изгледу подсећа на крстарећу ракету

* „Сикер“ не лети само повећаном брзином него и на већој висини (до пет километара), што фактички значи - изван домашаја противваздушних топова и дронова-пресретача који су тренутно у служби украјинских оружаних снага

_________________________________________________________________________

             МИНИСТАРСТВО одбране РФ све чешће у својим извештајима помиње дрон „Герањ-4 Сикер“. А то је Герањ четврте генерације.

             - Нимало случајно. Употреба „Сикера“ омогућава Русији да погађа циљеве, укључујући бензинске пумпе, са још већом, готово хируршком прецизношћу, указао је Александар Перенџијев, ванредни професор Руског економског универзитета „Плеханов“ и члан стручног савета удружења „Официри Русије“.

             И додатно објаснио:

             - „Сикери“, захваљујући побољшаном жиростабилизованом оптоелектронском систему, оптичком навођењу и вештини својих оператера, не погађају само бензинске пумпе, већ туку управо тачке где детонација може имати највећи разорни ефекат“.

             Војни експерт Јуриј Кнутов такође све повезује са побољшаним тактичким и техничким карактеристикама нове верзије дрона:

             „Герањ-4 Сикер“ има низ иновација. Та беспилотна летелица сада има турбомлазни мотор и софистициранији систем навођења. Оператори могу да контролишу његов лет све до циља. Сикер по изгледу подсећа на крстарећу ракету“.

             Према речима Кнутова, побољшања омогућавају „Сикеру“ да лети не само повећаном брзином него и на већој висини (до пет километара), што фактички значи да остају изван домашаја противваздушних топова и дронова-пресретача који су тренутно у служби украјинских оружаних снага. Он додатно наводи:

             „Штавише, током завршне фазе напада, Сикер накратко убрзава, што компликује задатак страни која се брани. Дакле: ми ударамо по циљевима са већом ефикасношћу него раније. Немачки противваздушни ракетни систем IRIS-T, норвешки систем ПВО NASAMS и америчке ракете AMRAAM остају међу ретким системима способним да се супротставе Сикеру“.

              За Украјину и њене западне спонзоре посебан је проблем што је свака ракета тих ПВО система вишеструко скупља од Сикера, па он – чак и ако буде оборен па не стигне до циља – оправдава своју мисију наношењем економске штете непријатељу.