Црна Гора и Хрватска спремне за заједничку потрагу за нафтом северозападно од Будве

ПРЕДУСЛОВ ЋЕ БИТИ - ПОВЛАЧЕЊЕ МЕЂУДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ НА МОРУ

• Црна Гора планира да ускоро распише тендер за истраживање нафте и гаса у подморју, а на претходни оглас јавиле су се компаније Статоил, Газпром њефт, Тотал, Мол и Едисон. Хрватска спремна за заједничке међународне тенедере и Подгорици нуди нагодбу
• Најперспективнијом се сматра Шевронова бушотина Јужни Јадран 3 која је 30-ак миља северозападно од Будве јер је на тој локацији откривено присуство нафте, али су пре три деценије количине биле процењене комерцијално неисплативима
• С обзиром да је за тадашњу процену кључни елемент била тадашња цена нафте која се кретала у распону од 20 до 40 долара, верује се да би нафтно поље код бушотине Јужни Јадран 3 данас било комерцијално исплативо пошто је цена црног злата око 100 долара, а протеклих година је често премашивала и 120 долара 

         ВЛАДА Хрватске недавно је најавила расписивање међународних тендера за истраживање и развој домаћих резерви нафте и гаса, али експлоатација најбогатијих налазишта - оних подморских смештених на самом југу Хрватске - могла би бити блокирана све док се не постигне коначни договор о граници на мору између Хрватске и Црне Горе, објавио је загребачки „Вечерњи лист“.

         Тај договор, како се наводи, директно ће утицати на расподелу потенцијално великих прихода од експлоатације лежишта угљоводоника која се наводно налазе у пограничном подручју.

         Црногорско Министарство економије није још од хрватских колега добило предлог за расписивање заједничког конкурса за истраживање и експлоатацију нафте и гаса у подморском пограничном појасу, али је, како су саопштили његови представници, спремно да размотри све иницијативе.

         „Министарство економије није добило овај предлог у званичној форми. Уколико такав предлог буде достављен, наравно да ћемо размотрити све иницијативе“, саопштено је подгоричким „Вијестима“ из Министарства економије.

         Црна Гора, како је саопштено, планира да ускоро распише тендер за истраживање нафте и гаса у подморју, а на претходни оглас за исказивање интересовања јавиле су се најреномираније светске компаније, међу којима норвешки Статоил, руски Газпром њефт, француски Тотал, мађарски Мол и италијански Едисон.

         У Влади Хрватске сматрају да неће бити проблема са развојем налазишта на јужном Јадрану.

         Како преноси „Вечерњи“ у Министарству економије планирају да Црној Гори предложе расписивање заједничког тендера за истраживање и експлоатацију.

         „То би било логично јер би вредност и атрактивност посла порасла, тако да бисмо сви од тога имали користи. То би могао бити и подстицај да кроз договор коначно решимо питање границе на мору“, рекао је саговорник „Вечерњег листа“ из хрватског Министарства економије.

         Иако се о конкретним количинама резерви тек може претпостављати, из јавно доступних података, како наводи „Вечерњи“ о досад обављеним истраживањима, може се закључити да су оне знатне.

         Иако озбиљнија истраживања угљоводоника на јужном делу источне обале Јадрана нису вођена од 1990. најозбиљније истражне радове у тој регији је крајем 70-тих и почетком 80-тих прошлог века спроводила америчка нафтна компанија „Chevron“.

         Американци су тада у хрватском и црногорском делу Јадрана спровели низ сеизмичких снимања и направили 10-ак пробних бушотина.

         Једна од најуспешнијих, како пише „Вечерњи лист“ била је бушотина Јужни Јадран 3, смештена 30-ак миља северозападно од Будве.

         „На тој локацији откривено је присуство нафте, али су количине процењене комерцијално неисплативима. Ипак, кључни елемент при тој процени била је тадашња цијена нафте која се кретала у распону од 20 до 40 долара. Данас њена цена износи око 100 долара, а протеклих година је често премашивала и 120 долара. Уз данашњу цену, разумно је веровати да би нафтно поље код бушотине Јужни Јадран 3 било комерцијално исплативо, али проблем је што се налази у непосредној близини данашње привремене црте разграничења, која је установљена међудржавним споразумом Хрватске и Црне Горе још из 2002. године“.

         На основу тог споразума, како пише „Вечерњи лист“, Хрватска је успоставила контролу над копненом границом на Превлаци, али је на мору уведен привремени гранични режим.

         Сад је јасно да би црта разграничења утицала и на поделу подморских нафтних богатстава.

         „Реинтерпретације Chevronovih сеизмичких података лежишта Јужни Јадран 3 која је радила британска компанија Стар Петролеум показала су да је лежиште знатно веће него што се пре сматрало, али и да се састоји од две структуре. Мања је она испод бушотине, а већа западније према хрватском територијалном мору. Не можемо са сигурношћу рећи колике су резерве, али с обзиром на то где се налазе, решавање граничног питања нужан је предуслов да се истражи и евентуално оспособи за производњу“, рекао је Станко Кадија, пензионисани геолог Ине који је годинама радио на истраживању јадранских лежишта угљоводоника.