Злочин који се заувек памти

ГОДИШЊИЦА ФАШИСТИЧКОГ БОМБАРДОВАЊА БЕОГРАДА

  • Хитлерова Немачка је намерно и плански убијала цивиле, бомбардовала српске културне институције међу којима је уништила и Народну библиотеку. Библиотека је располагала са 300.000 књига, укључујући средњовековне списе непроцењиве вредности
  • Процењује да је страдало око 4.000 грађана Београда, а уништено је преко шест хиљада кућа и објеката

        Нацистичка Немачка је на данашњи дан 1941, пре 71 годину, бомбардовала Београд чиме је почео Други светски рат. У масовним и вишедневним бомбардовањима уништено је више хиљада стамбених и других објеката.Такозвани Априлски рат окончао се потписивањем капитулације Војске Краљевине Југославије 17. априла исте године.

        Шестог априла, у 6:30 ујутру, без објаве рата, силе Трећег рајха су напале Краљевину Југославију. Њихове ваздушне снаге су бомбардовале Београд користећи 234 бомбардера и 120 ловаца (укупно 484 авиона 6. и 7. априла). Авиони су полетели из Беча (Цволфашинг, Винер Нојштат, Аспанг), Граца и Арада. Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11. и 12. априла 1941. Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби. Београд је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук и јединице противваздушне одбране Ваздушне зоне Београд. Не зна се тачан број авиона које су оборили југословенски пилоти, али се из разних извора овај број процењује на 42 до 48. У неравноправним борбама је погинуло 11 југословенских пилота.

Злочин из беса

        Немачка је овај свирепи напад учинила по Хитлеровом наређењу да се освети Краљевини због одбијања да уђе у пакт са Немачком. Напад је извршен без објаве рата, без икакве најаве с циљем да се убије што више људи. Зато се овај злочин никада не сме заборавити и треба да служи младим нараштајима као пример најгоре бруталности и бестијалности.

        Током тзв. Априлског рата, који је почео 6. априла 1941. изненадним бомбардовањем градова, а окончао се потписивањем капитулације Војске Краљевине Југославије 17. априла исте године, страдао је велики број цивила. Истовремено, у масовним и вишедневним бомбардовањима уништено је више хиљада стамбених и других објеката.

        Бомбардовање Београда, који је неколико дана раније влада прогласила небрањеним градом, обухватило је и уништавање болница, густо насељених градских четврти, али и потпуно разарање здања Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу. Радило се о јединој националној библиотеци која је свесно нападнута и уништена током Другог светског рата. Библиотека је располагала са 300.000 књига, укључујући средњовековне списе непроцењиве вредности.

        Београд, којег су југословенске власти прогласиле за отворен град, разорен је у нападу бомбардера нацистичке Немачке, а тачан број жртава никада није прецизно утврдјен. Процењује да је страдало око 4.000 грађана Београда који је тада имао око 370.000 житеља.

Одавање поште невино пострадалим грађанима Србије

        Сваке године држава Србија и многа удружења обележавају са пијететом сећање на хиљаде невино убијених цивила, деце, и жена. Такве комеморације одржавају се и ове године посвећене одавању почасти невино пострадалим грађанима и припадницима оружаних снага Краљевине Југославије који су се супротставили далеко надмоћнијем непријатељу.

        Програм комеморативних манифестација обухвата полагање цвећа код фонтане "Врело живота" код палате Београд, полагање венаца код гранитног крста у порти Вазнесењске цркве, полагање венаца код споменика у Карађорђевом парку, полагање венаца у Алеји страдалих у шестоаприлском бомбардовању на Новом гробљу, као и полагање венаца код споменика пилотима браниоцима Београда априла 1941. на Земунском кеју код хотела Југославија.

        У порти београдске Вазнесењске цркве налазило се склониште у коме је током шестоаприлског бомбардовања страдало више стотина грађана Београда.

        Такође, велико склониште које се налазило у Карађорђевом парку директно је погођено 6. априла 1941. године, и у њему је страдало више стотина становника Београда.

        Један део, од укупно више хиљада страдалих током шестоаприлског бомбардовања, сахрањен је у алеји која се налази на београдском Новом гробљу.

        Немачки фелдмаршал фон Клајст је на суђењу после рата изјавио: „Ваздушни напад на Београд 1941. године имао је првенствено политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко са ратом. То бомбардовање из ваздуха било је ствар Хитлерове сујете, његове личне освете.“

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари