Балетић: Шиптари су свој циљ зацртали још 1878. са Призренском лигом – а где је наша „призренска лига“?!
НАТО ЈЕ ОКУПАТОР ЗА РЕСПЕКТ: ШИПТАРИМА ЈЕ ПОВОДОМ РАШКОВИЋА ФАКТИЧКИ ПОРУЧИО – САМО НАСТАВИТЕ
Ненад Рашковић
* Премлаћивање Ненада Ршковића је последња опомена да се поводом КиМ нешто мора предузимати. А, шта је то што се већ једном мора предузети – ја не морам да знам. Нисам ја држава. И, нисам ни у обавези са своје позиције да знам. Али. држава мора! То је њена обавеза! Она у свом апарату има начин и мора да зна шта и како! Иначе – чему држава?
* Ево, чули смо упућену им претњу да више неће бити нигде „Олује“ над Србима! Ја то – што се КосМета тиче – потписујем! Тамо је, сигурно бити неће! Шта ће Шиптарима „Олуја“? Отуд се Срби сами, један по један – исељавају! а последњих 5 година се иселило 18% Срба!
* Где је наш план и циљ који смо зацртали у одбрани КосМета од шиптарског окупатора?! Је ли то пријатељски однос са албанским премијером Еди Рамом – који се кроз КосМет шета к'о кроз Тирану – и каже да је то њихово?!
* Ко смо ми, ако Косово и Метохија није наше и ми на њему? 'Оћемо ли правити нове темеље и нов идентитет Србинов?! Мораћемо изгледа – сад кад смо свој препустили Шиптарима! Али, шта ће нам то на путу ка Западу ког смо се у'ватили?!
_______________________________________________________________________
ЕВО текста и то – „из чиста мира“. Ево теме коју су давно прекрили други догађаји. Прекрили, јер су „важнији“ – наравно. То, ваљда, тако иде.
Али, како бисмо играли поштено, одмах да вам кажем – нисам ја са овим случајно закаснила! Намерно сам се ухватила у коштац са правилом – свака прича 3 дана. Ова о којој ћу, трајала нам је, богами – скоро пуна 3.
Морала сам и да још који дан сачекам – након што јој је истекао рок употребе. Па, кад сам се уверила да више никоме на памет не пада ни да је узгред помене – одлучих да јој измерим рок трајања, узрок и последице.
Можда ће је неко од портала – овако депласирану – и пренети. Како год. Ако ништа друго, наћи ће се једном у књизи где и све колумне које ћу сабрати. Тада ће се на миру моћ' извести рачуница колико су нам времена заокупирале пажњу шиптарске шикане над тамошњим преосталим родом – чуварима светога нам Косова и Метохије.
Дакле, прође ево пуних 5 дана, откад су на КосМету, у селу Дрен, општина Зубин Поток – шиптарски полицијци 11. августа Србина Ненада Рашковића прво претукли у његовој кући, где живи са супругом и малолетним 16-огодишњим сином, затим одвели у шуму, везали за дрво и тукли скоро до смрти! Тражили су од тог српског домаћина и сељака – да им преда пушку коју нема и да призна да је вршио ратни злочин над Шиптарима које никад није починио!
Једва живог Рашковића су – у тешком стању, поломљених ребара и крвних подлива по телу који кад се виде изазивају мучнину и бес – пријатељи одвезли у болницу у Косовску Митровицу, одакле је сутрадан, због повреда које угрожавају живот, пребачен у Београд.
Браво! Ко каже да се за Србе над којима су Шиптари расписали лов – не брине држава Србија!
Да је шиптарским монструмима издахнуо под батинама ја гарантујем да би му исто тако организовала „најлепшу“ могућу сахрану – за памћење! И то – у Алеји великана у сред Београда!
Што (?!) – ко је све тамо као великан сахрањен – може, вала и један Србин, па и ако би се ризиковало да се тим чином замери и Шиптарима и западњачким пријатељима!
Важно је само да Србин тамо од Шиптара „попије“ такво распело, или још боље смрт – е онда ми ступамо на сцену, или да га, ако је могуће, вратимо у живот, или да га маестрално сахранимо!
Јесу ли ово само Ненадова леђа?
Може и једно и друго. То – није проблем.
Уосталом, боље да га вратимо у живот – па онда поново вратимо Шиптарима на милост! Већи је ефекат!
Шта то значи да га једном пребију до смрти и, нема више?! Овако једном, па још једном, па ако је издржљив, може еветуално и трипут да прође кроз шикану!
Трипут је свакако боље него једном! Једном осудиш џелата, једном извидаш ране српском мученику, једном оштро реагујеш и пожалиш се западњачким заштитницима Срба, једном на све могуће начине – што вербално, што у писаној форми загрмиш у заштиту Срба под шиптарским монструмима – и (?!) – крај!
Али, трипут је трипут! Упечатљивије је! Јачи је утисак! Ма, иди – математика је чудо!
Е, тако и овај пут – нема шта би се могло приговорит'.
Не не – оштро смо реаговали. И – осудили смо! Што јес'- јес'! И „међународној заједници“ (НАТО, КФОР, ЕУЛЕКС, УМНИК) – опет смо се – баш пожалили!
Могу ли они да заштите Србе под Шиптарима (?) – могу! Али, шта (?!) – неће!
Сви они су ребрендирали свој мандат добијен Резолуцијом 1244?! И, уместо да обезбеде мир, стабилност и људска права у шиптарском логору заточених Срба – они обезбеђују утемељивање окупационе шиптарске самопроглашене државе, како би извели отимачину нашег светог КосМета! Браво! Тако се то ради!
А знамо ли ми за ову њихову одлуку (?) – знамо! Више хиљада пута су нам је саопштили. Па (?!) – па, ништа!
Да кренем од НАТО-а, који је тамо кровна сила – све што се дешава на терену каже да је препустио својој мисији на КосМету – КФОР-у. Иначе, он је проценио како се тамо толико побољшала безбедносна ситуација да треба смањити присуство КФОР-а на северном делу и повући их са моста у Митровици.
Е, то је окупатор за респект! Кад он изврши „процену“ – чак ни луд не може да се правда да није схватио!
А, КФОР – он је издао саопштење да није надлежан у овом случају (?!), читај – не да не смете да Србе пребијате, убијате, прогоните, пљачкате, рушите им куће и уништавате имовину – напротив! Па, ваљда смо ми ту да вас заштитимо – док им то радите!
А, ЕУЛЕКС (?!) – е, он је рекао да је забринут! Али, „спровођење кривичних истрага – није део њиховог мандата“!
А, УМНИК (?!) – и он је забринут?! Позвали су се чак и на Међународно право где кажу да је злостављање строго забрањено! Стварно?!
Позвали су и надлежне органе да ово темељно испитају(?!) – ма, хвала пријатељи, где чули и не чули.
Актери њихове Призренске лиге
А, ко су надлежни органи на које нас сви они упутише – који требају да штите Србе од шиптарског иживљавања? Е, то је – Полицијски инспекторат Косова.
Значи. шиптарска те полиција претуче скоро до смрти и онда одеш код шиптарске полиције у њихов Инспекторат да те заштити! Браво! Е, тако се затвора круг!
А, држава Србија (?!) – има ли је?! Где је?!
Је ли сва њена обавеза заштите Срба исцрпљена позивањем ових добротвора од НАТО-а па надаље?!
Ако већ до сада хиљаде таквих позива нису уродиле плодом – чему иста шема?! Је ли то одбрана или оправдање?!
Па, је ли могуће да ми – сваки пут изнова, и изнова, и изнова – позивамо НАТО, КФОР, ЕУЛЕКС, УМНИК да нас спасу – и да се ту завршава свака наша заштита рода нам под шиптарским окупационим монструмом?!
Ево да будем још директнија. Ако нашим „заштитницима“ на памет не пада да разиграну злочиначку шиптарску машту у спровођењу геноцида над тамошњим Србима обузда – је ли довољно да им се сваки пут, молбом и захтевима обратимо или би држава Србија требала да, напокон „смисли нешто“ – што ће стварно зауставити Шиптаре у оргијању?!
А, шта је то што се већ једном мора предузети – ја не морам да знам. Нисам ја држава. И, нисам ни у обавези са своје позиције да знам. Али. држава мора! То је њена обавеза! Она у свом апарату има начин и мора да зна шта и како! Иначе – чему држава?!
Ево, чули смо упућену им претњу да више неће бити нигде „Олује“ над Србима! Ја то – што се КосМета тиче – потписујем! Тамо је, сигурно бити неће! Шта ће Шиптарима „Олуја“! Отуд се Срби сами, један по један – исељавају!
За последњих 5 година се иселило 18% Срба!
Не треба тамо „Олуја“! Срба тамо више и нема за „Олују“! Ово је боље од било које „Олује“! Треба само бити упоран, имати континуитет, болесну разиграну машту и циљ постављен пред собом, а све то Шиптари имају!
Циљ су зацртали још у Призренској лиги 1878. – и ево је испунише до краја.
А – где је наша „призренска лига“?!
Где је наш план и циљ који смо зацртали у одбрани КосМета од шиптарског окупатора?! Је ли то пријатељски однос са албанским премијером Еди Рамом – који се кроз КосМет шета к'о кроз Тирану – и каже да је то њихово?!
Сећа ли се ико, или не дај Боже да то узме као аргумент – оно када су '60-тих и '70-тих година Шиптари из Албаније крцали у Србију са натовареним магарцима, стадима оваца, крдима крава, пашчади која су пратила те целе породице, од баба до унучади?! Поједини турнуси су им бројали преко 50 чланова, а Србија им је под Брозом – и на овом Паштрику којег однедавно знамо – припремала добродошлицу!
Милијана Балетић: Има ли кога?
Алооо, Србијо, жива ли си?!
Тако смо их, за мање од пола века, уселили више од 100.000?!
Ево нема Броза, али нема ни места у Србији, окупираног и неокупираног – у којем нам Шиптари не живе к'о бубрег у лоју!
Тако се ваљда чува отаџбина од оних који су нам децу живу у огањ бацали, коло око њих док горе играли – што је радила 1924. Шиптарка Шота Галица на Мокрој Гори и тај сатанистички пир претворила у песму – „Шоте, мори Шоте“, уз коју се данас Срби веселе, не питајући како је настала!
Ђорђу Мартиновићу су 1985. стаклену флашу набијали у дебело црево, док га нису целог исекли – тврдећи да се самозадовољавао.
У „жутим кућама“ су нас '99. живе касапили и распродавали у органима по планети.
Пуцали су нам из ватреног оружја на децу која су 6. јануара 2023. носила Бадњак својој кући.
Ненада Рашковића су лешили скоро до смрти, сад тврде да су се Срби међусобом потукли.
Ево чусмо и да је – уназад само за 10 дана претучено још 7 Срба – који се не усуђују никоме да пријаве! Неће ни адвокате, ни новинаре, ни судску правду, јер су – на смрт преплашени да им не испоставе још гору одмазду!
И (?!) – народ што протеран, што пребијен, што ућуткан! Гробља преорана, отимање богомоља и прављење некакве шиптарске православне цркве, манастири ушли у њихову историју као шиптарско културно наслеђе, преименовани сви топоними... – у темељу брисање српскога трага и отимање идентитета.
И (?!) – ко смо ми, ако Косово и Метохија није наше и ми на њему?
Имамо ли ми битнијега питања од овога – које нам нови догађаји, за три дана, избаце из фокуса!?
'Оћемо ли правити нове темеље и нов идентитет Србинов?! Мораћемо изгледа – сад кад смо свој препустили Шиптарима! А и шта ће нам то на путу ка Западу ког смо се у'ватили?!
Какав, бре, идентитет, корен, традиција, вертикала, историја, преци, културно наслеђе, оригиналност, посебност...?! Улазница за тамоњих, управо је све супротно – го, нов, очишћен, зомбиран појединац предат њима на тацну за обликовање у новог – по њиховој мери налик човеку.
Има ли кога? Алооо, Србијо, жива ли си?!
