Ћеранић: Пред Српском су пресудни избори – сваки глас је важан, ништа неће доћи само од себе

ХОЋЕ ЛИ НАМ ПОНУДИТИ „БОСАНСКУ ЦРКВУ“ – ДА ИСЦУРИМО, ДА НЕСТАНЕМО?

* Колико Додик својом политичком снагом, толико и Каран одмјереним и смјерним наступима, потискују Шмитову бахатост и намјеру да се Српска политички обезглави

* Синиша Каран досеже врхунац политичке каријере. Дуго и стрпљиво је радио у сјени других. Овај марљиви и српској идеји одани човјек трпио је исљеђивање Тужилаштва БиХ због организовања референдума, потом и као свједок одбране на процесу против предсједника Додика

* Пажљиво је одабран, као онај који ће наставити да носи пламен идеје Републике. А то је велика и блистава ствар. Српски народ без политичког оквира у БиХ не може опстати, као што нису могли опстати ни Срби у Хрватској, нити ће моћи да опстану Срби на КиМ. Али, не ради се ту толико о Карану, па ни о Додику. Ради се о нама. И о онима који долазе након нас да би славили славу и дух Светосавља очували

* Некада је један човјек институција. Такав је Милорад Додик. То је и Жељка Цвијановић. Каран, Будимир, Лукач – то су људи који завређују да их слиједимо

____________________________________________________________

            Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

            НИЈЕ до сада било тише, али ни брже предизборне кампање.

            Најављене изборе дуго је пратила недоумица да ли ће уопште бити одржани. Хоће-неће, дуго је трајао отпор легитимног предсједника Додика одлуци непризнатог и неуставног суда. На крају је преовладала бојазан од „косовског сценарија“, када су гласовима неколицине Албанаца изабрани начелници у општинама са убједљивом српском већином.

            Бојкот није дао жељени ефекат и дуго је требало да се на Косову и Метохији ствари почну враћати „у нормалу“, ако се уопште и врате тамо гдје су некада биле. Стога је СНСД, убједљиво најјача партија у Српској, са коалициони партнерима кандидовала др Синишу Карана за предсједника Републике.

            Попут олимпијске бакље Каранови предизборни наступи шире се општинама и градовима Српске и доказују да је наступило вријеме смјерних. Колико Додик својом политичком снагом, толико и Каран одмјереним и смјерним наступима, потискују Шмитову бахатост и намјеру да се Српска политички обезглави. Заиста, ко би се након уклањања Додика смио суспротставити било којем захтјеву Сарајева подржаном правосудном артиљеријом ОХР-а.

            Политичка кратковидост појединих опозиционих лидера се сажима у паролу: Нека оде Миле, па шта буде! Нас неће да буде у том случају. Нас на овом простору.

            Обесправљеност, која ће се временом одражавати на подизање образовања на ниво БиХ, културних садржаја и уопште институција културе, полиције. Хоће ли нам понудити „цркву босанску“? Укратко – проћи ћемо као наши сународњаци на Косову и Метохији. „Исцурићемо“ и нестати.

            Шта ћемо са мртвима? Хоћемо ли их као ономад Сарајлије након Дејтона из смрти подизати?

            Синиша Каран досеже врхунац политичке каријере. Дуго и стрпљиво је радио у сјени других. Овај марљиви и српској идеји одани човјек трпио је исљеђивање Тужилаштва БиХ због организовања референдума, потом и као свједок одбране на процесу против предсједника Додика.

            Пажљиво је одабран, као онај који ће наставити да носи пламен идеје Републике. А то је велика и блистава ствар. Српски народ без политичког оквира у Босни и Херцеговини не може опстати, као што нису могли опстати ни Срби у Хрватској, нити ће моћи да опстану Срби на Косову и Метохији. Али, не ради се ту толико о Карану, па ни о Додику. Ради се о нама. И о онима који долазе након нас да би славили славу и дух Светосавља очували.

            Као што се не ради о борби против Шмита и његових наметнутих одлука већ о борби против окупационе политике и туђег јарма.

            Њемачка је анте портас. По који то већ пут?!

Предраг Ћеранић

            Ово јесу пресудни избори. И стога се не смију потцијенити. Ништа се не подразумијева и ништа неће доћи само од себе. Сваки предизборни скуп је важан и сваки глас.

            Прича о корупција?! Ма хајте молим вас! За коју се то власт не везује корупција? Постоји ли таква влада у Европи? Донијеће нам опозиција поштену и непоткупљиву власт? Све смо већ видјели.

            Република Српска је изградила институције. На нама је да буду боље, праведније и ефикасније. Да указујемо на пропусте, тражимо више. А морамо да их сачувамо. Чизма туђина неће нам донијети боље. Чија чизма је српском народу, а и другима донијела просперитет?

            Некада је један човјек институција. Такав је Милорад Додик. То је и Жељка Цвијановић. Каран, Будимир, Лукач – то су људи који завређују да их слиједимо.

            На конститутивним народима БиХ је да се преко својих легитимних политичких представника договоре и изборе за Босну и Херцеговину по мјери свих, а не за Босну једних на уштрб других. Срби желе правду. Зато је у Боже правде сажета основна српска мисао.

            Правду нам неће донијети други. Ни слободу. То су вриједности за које се треба борити. У времену у којем смо за то постоје избори.

            https://sveosrpskoj.com/komentari/ceranic-pred-srpskom-su-presudni-izbor...