Кецмановић: БиХ о којој фантазира Мустафа Церић не може нестати јер никад није ни постојала

КО ЋЕ БИТИ ШТА У БОШЊАКА КРАЈЕМ 2026. – КО ЋЕ ИХ ПРЕДСТАВЉАТИ У ПРЕДСЈЕДНИШТВУ БиХ?        

 

* Не зна се да ли ће Бошњаке у Предсједништву БиХ представљати Бакир Изетбеговић испред и сада појединачно доминантне СДА, или Денис Бећировић испред нејаке владајуће коалиције Тројке. А за Хрвате се зна да то неће бити Човић, јер га неће Бошњаци, али да неће ни Комшић, иако га они хоће, јер је потрошио два мандата заредом па ће паузирати четири године, већ  Славен Ковачевић из Тројке, који ће побиједити бошњачким гласовима, а такође неће смјети ни да завири у хрватске кантоне

* Док су остали Бошњаци, од политичке елите до изборне базе депримирани Трамповим заокретом у политици САД према БиХ, екс реис Мустафа ефендија Церић се распандрцао као да је у пубертету, а не у четвртом добу, и подиже морал нације агресијом према каурским комшијама. Позива Бошњаке да купују станове у Српској, оснива Босанску православну цркву, Србе и Хрвате напада гдје год стигне

* Церић тврди: „Кецмановићев проблем није што Босна не дише једном душом. Његов проблем је што Босна уопће дише. Што није послушала. Што није нестала“. - Не брини муфтијо! БиХ о којој ви фантазирате не може нестати јер таква никад није ни постојала. Постоје три народа, три вјере, три имена, три језика, три културе, три историје, три територије. Сами сте тако хтјели. Сами пали, сами се убили

* Пеке, Мустафа ефендијо, ако сте ви увјерени да „Босна дише пуним плућима“, ако сте задовољни суживотом и заједништвом три народа, слогом ентитета и кантона, нормалном државом, драго ми је чути да има и таквих. А шта о томе пише неки „сенилни ветеран“ Кецмановић, не дајте се сметати, него се укрцајте у брзи воз за Брисел. Само искочите на час у Берлину и на станици се са Шмитовом препоруком пријавите Химлеровим потомцима у добровољце за СС Ханџар дивизију

* Са Мустафа еф. би у Босни била игранка без престанка, а зграда Предсједништва БиХ у Сарајеву подијум за нову сезону „Игре без граница“. Биће „шеге и шоре“. Фалиће Миле да буде и пјесме

            Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ

            КО ЋЕ Бошњаке, а ко Хрвате представљати у Предсједништву БиХ након јесењих избора у ФБиХ?

            Ако се за Бошњаке не зна да ли ће то бити Бакир Изетбеговић испред и сада појединачно доминантне СДА, или Денис Бећировић испред нејаке владајуће коалиције Тројке, за Хрвате се зна да то неће бити Човић, јер га неће Бошњаци, али неће ни Комшић, иако га они хоће, јер је потрошио два мандата заредом па ће паузирати четири године. Биће то Славен Ковачевић из Тројке, који ће побиједити бошњачким гласовима, и такође неће смјети ни да завири у хрватске кантоне.

            Али, како истиче и глодурка сарајевског „Ослобођења“ Вилдана Селимбеговић (19.01.26), најактивнији у предизборној  кампањи 10 мјесеци прије избора је Мустафа Церић, времешни бивши реис, звани реис емеритус.

            Док су остали Бошњаци, од политичке елите до изборне базе депримирани Трамповим заокретом у политици САД према БиХ, преко Израела и према Блиском истоку и Ирану, али и  паником Брисела који се разапео између Украјине и Гренланда, Мустафа ефендија се распандрцао као да је у пубертету, а не у четвртом добу, и подиже морал нације агресијом према каурским комшијама. Позива Бошњаке да купују станове у Српској, оснива Босанску православну цркву, Србе и Хрвате напада гдје год стигне.    

Мустафа Церић

           „И у џамији се“, пише Вилдана, „приликом клањања за Бајрам, гура у први саф да би стао тик уз актуелног реиса и примао честитке заједно са њим“, иако добро зна да му је по истеку мандата као бившем мјесто међу осталим вјерницима.

            На измаку прошле године и у Загребу је међународном конференцијом обиљежена 30 годишњица Дејтона (13.12.25), са циљем да се још једном истакне скандал да Хрвате у Предсједништву БиХ предстваља кандидат кога изаберу Бошњаци. Мустафа ефендија је, умјесто да то објасни, говорио да Човић хоће трећи ентитет, а да муслимани, упркос агресији и геноциду желе заједнички живот и о томе оријентално сладио и медио, страсно као Хурема у писмима Сулејману. Наивно, јер су западни учесници скупа знали како ти идилични односи у БиХ стварно функционишу и у прошлости и данас. И знају да и он то зна, те да хоџа игра шерет будалу.

            Надмашио је брбљивог Елмедина Конаковића, који је насекирао Бибија протестном нотом што на дочеку Додика у Израелу није истакао заставу БиХ.    

       Измислио је Свјетски конгрес Бошњака да би, кад већ ништа није успио код куће, постао бар неко и нешто у дијаспори, али главно је ипак бити неко и нешто у Беговој џамији, на штрафти кроз Ферхадију, на Башчаршији, у Ријасету и Бакијама, у власти и  медијима.

            Заметао је кавгу између Алијиног јуниора и рођака Тихића коме је оставио у аманет намјесништво у СДА до Бакировог политичког пунољетства. На порталу Став наступа и као стручњак за политичку комуникологију: „Нови приступ ’хладном рату у БиХ’“.

            Не агитација и пропаганда у класичном облику, него управо ово што он бјесмучно ради. Оглашава се на све стране, наступа гдје год може, гура се, намеће, соколи муслимане и Бошњаке.

            Стигао је већ по који пут и до мене, до текста у коме цитирам грофа Андрашија, министра спољног Црно-жуте монархије: „Босна не може да буде држава јер не дише једном душом“. У боснофилски егзалтираном полемичком есеју насловљеном „Уморни патернализам“ (Слободна Босна , О1.01.26) он ме љутито грди ...

            „Иронија је у томе што управо они који деценијама покушавају да Босни зауставе дах данас глуме експерте за дисање... Босна је, наиме, преживјела све српске 'методе': и скалпеле, и чекиће, и логоре, и академске есеје. И још дише. Дише дубоко. Инатно. На пуним плућима.“ 

            - Е баш ме радује да добро дишете, Мустафа ефендијо. Ако! Нек је на здравље и Босни и вама у њој. Дишите, само дишите, благо мени. Ако у БиХ нема довољно шума, ријека, ораница да би Бошњацима дотекло, хаве има за све и напретек, шућур Алаху.

            „Али то дисање вријеђа“, наставља Церић, „јер није једноумно. Није једнонародно... То је дисање које мирише на кахву, тамјан и хљеб, на езан и звона, на псовку и севдах.“

        - Колико се сјећам, тај исти тамјан вам уочи рата није мирисао. Један од ваших националних првака Нијаз Дураковић је рекао „Гуши ме мирис тамјана!“, а ви му нисте противрјечили. Напротив, као реис сте предводили дову на његовој ђенази. И нека сте, и заслужио је, али нема потребе да се излагујете. А о тој полифонији минаретских езана и црквених звона Андрић је записао „Сахат кула, Саборна црква и Катедрала откуцавају исте сате у различито вријеме“.   

            „Кецмановићев проблем није што Босна не дише једном душом. Његов проблем је што Босна уопће дише. Што није послушала. Што није нестала“.

Каменовање Александра Вучића у Поточарима

            - Не брини муфтијо! БиХ о којој ви фантазирате не може нестати јер таква никад није ни постојала. Постоје три народа, три вјере, три имена, три језика, три културе, три историје, три територије. Сами сте тако хтјели. Сами пали, сами се убили.

            Елем, читав Церићев „полемички есеј“ базиран је на оцјени да „БиХ не дише једном душом“. Он се на мене срди јер мисли да је моја, а ја сам само цитирао, што код њега није симптом излапјелости, него незнања. Даље током текста у варијацијама понавља како БиХ, упркос мени, „дише пуним плућима“, као да је мени жеља да се угуши, а не да се подијели на ентитете и кантоне да би преживјела. Ни то није само моје, Дал, Џонсон, Хантингтон, Ван Евера, Редер, Даунс, Миршајмер, Мирјана Касаповић пишу исто, и боље од мене. Најзад, Дејтон са Анексима нисам потписао ја, него Изетбеговић и Силајџић.

            Да не заборавим „Уморни патернализам“. И те приче сам се, муфтијо, наслушао у Босни током 45 година живота у Сарајеву:

            „Патернализам“, „душебрижништво“. Вазда је Бошњацима неко крив, али увијек и прије свега Београд, па онда и Загреб, четници и усташе, док су они сами мирисно цвијеће.

            Схватите, хоџа: један народ у двије државе, родољубље и у Срба и у Хрвата, зар и у вас није тако са Санџаклијама. И када год се криво пребројите да сте надмоћна већина у БиХ, на мањинско бројно стање комшија додајте оне у матицама. То вам је тако, реалност.

          Има реис ратних заслуга. Према објављеном анонимном свједочанству, када је Клинтон од Алије тражио 5000 жртава да би анимирао јавно мњење САД за подршку бомбардовању српских положаја, на строго пов. састанку у Алијиној ратној спаваоници у трезору Народне банке били су Бехмен, Ченгић, Кљујић.

            Реис је, наводно, рекао: „Наши гину на све стране  по 10, 50, 100, требало би на једном мјесту одједном више“. И услиједила је Сребреница.

            Његов је највећи кандидатски хендикеп што Сарајево даје највећи број гласова, а сарајевска раја га сматра за папка из унутрашњости. 

            Предизборне кампање у Бошњака, и на  љевици и на десници, ослањају се на антисрпство, што више њих мрзиш то си својима милији. Има тога и на друге двије стране, али они и не крију да би хтјели свако себи, док ви тврдите да хоћете заједно, а не видите да тако из избора у изборе и Србе и Хрвате удаљавате од себе. Или пак видите, али је и вама то, само прикривени, циљ.

Ненад Кецмановић

            Џаба вам је Вучић, ономад, на ФТВ БиХ рекао да су односи Срба и Бошњака кључни за будућност, када ви то схватате као слабост и ласкање. Годило вам што се мање виђа с Додиком, али када рече да овај није заслужио санкције и да ни сам не признаје геноцид, онда зло и наопако, без обзира што се поклонио у Поточарима и гађан камењем у главу.

            Јесте, његов отац Анђелко је родом из Босне, али што тамо кажу „не зна он нас, ј.б.т. нас“. 

            Пеке, Мустафа ефендијо, ако сте ви увјерени да „Босна дише пуним плућима“, ако сте задовољни суживотом и заједништвом три народа, слогом ентитета и кантона, нормалном државом, драго ми је чути да има и таквих.

            „Уживајте у полифонији езана са минарета и црквених звона“, и срећан  пут у ЕУ. А шта о томе пише неки „сенилни ветеран“ Кецмановић, не дајте се сметати, него се укрцајте у брзи воз за Брисел. Само искочите на час у Берлину и на станици се са Шмитовом препоруком пријавите Химлеровим потомцима у добровољце за СС Ханџар дивизију.

            Мерц је недавно издвојио огромне паре за Бундесвер да би одбранио Украјину од Руса. Биће топова, али не и топовског меса, па ето за вас нафаке. 

            Глодурица Селимбеговић се на крају процјене пита да ли је „екс“ будући кандидат за члана Предсједништва БиХ или камуфлирани фронтмен Бакирове кампање, који ће пред гласање своје присталице преусмјерити на Алијиног сина.

            Њен фаворит је Семир Ефендић, лидер Силајџићеве Странке за БиХ, нова звијезда са чела највеће сарајевске општине Нови град. Мој лични избор је Мустафа еф. Са њим би у Босни била игранка без престанка, а зграда Предсједништва БиХ у Сарајеву подијум за нову сезону „Игре без граница“.

            Биће „шеге и шоре“. Фалиће Миле да буде и пјесме.

            https://sveosrpskoj.com/komentari/kecmanovic-bih-o-kojoj-fantazira-musta...