Кецмановић: Срби релативно добро стоје са обе стране Дрине и у томе треба да уживају
ТРЕБА ДА КОРИСТЕ СВОЈЕ СКУПО ПЛАЋЕНЕ ИСТОРИЈСКЕ ЛЕКЦИЈЕ КОЈЕ СУ ПРЕДНОСТ И ПОЛИТИЧКИ КАПИТАЛ
Украјински напад дроновима на
рафинерију у Подмосковљу
* Додик и Човић су се нетом послије избора нашли са својим функционерима и потврдили све што је прије избора било договорено. Математика показује да ће њих двојица на челу СНСД и ХДЗ контролисати и Предсједништво БиХ и Савјет министара, и оба дома Парламентарне скупштне, укратко све заједничке органе у Сарајеву
* А одлучили су и да заједничким снагама истјерају ону тројицу иностраних судија из Уставног суда који, удружени са бошњачким колегама, простом игром бројева одлучују у сваком предмету већином од 5:4. Бошњацима се осладило па што год им није потаман, они на Уставни БиХ, и све испадне по њиховом ћејфу
* Када би Миле и Драго успјели само њих да испрате из Сарајева било би довољно да се босански троножац једнако ослони на све три ноге. Иначе ће да се клати док се не претури
* Елем, Жељка и Даријана требало би удруженим снагама да издејствују другу изборну јединицу и донесу одлуку да нема препрека да Додик преузме функциу премијера. Ово друго ће бити кудикамо лакше и вјероватно би била довољна иницијатива из Сарајева и да неки амерички функционер средњег ранга каже да у томе „не види поблем“ или чак само да „нема став“, па да у Бриселу и Берлину могу да се пуше. Да, али тако је само док Трамп влада у пуном капацитету
_______________________________________________________________
Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ
„СВАКИ пут кад видим руске вести да је Европа претворена у мигрантску енклаву, осећам неку врсту замке. Али наше вести понекад стварају једнострану, па чак и лажну слику. Из те слике ми извлачимо лажне закључке... Ако напустите престонице и крећете се кроз европско залеђе, тамо нећете видети значајан број миграната. Живот на тим местима остаје непромењен. Све функционише као и пре. Њишу се пашњаци, гредице цветају ... Шта ако прође пет година а на месту Француске нема никаквог калифата и није нестала као политички, етнички и војни субјект. Постоји ли енглеска обавештајна служба? Да! Успешно ради и помаже Кијеву. Постоји ли француска економија? Потпуно. Италијанска? Шпанска? Украјини су пребацили милијарде, а нису осиромашили. Русофоби и спремни да против нас ратују ...“
Цитирао сам Захара Прилепина, свјетски признатог савременог руског писца, патриоту, борца на украјинском фронту из чланка „Не журите са сумраком ЕУ“. Могао бих и да дометнем: не само да имају милијарде да сипају у Украјину, него и милионе у своје пулене на Балкану, и да шаљу оружје Зеленском, и да гађају унутрашњост Русије, и да се без руског гаса не смрзавају и не туширају хладном водом.
Подршка народа лидерима јесте на историјском минимуму, али изборе нису изгубили Мерц и Макрон, него, нажалост, Орбан.
А онда се утјешим на Хепију у Актуелностима. Код њих Руси напредују и када се повлаче. Када споро напредују, били смо у незнању да је Украјина тако велика. Када не користе надмоћно оружје, неће да страда проруски народ, а и порушену земљу ваља обнављати.
Када они погађају центар Москве, криве су америчке свемирске координате. Када направе неко ново чудо од оружја, тек слиједи тестирање прототипа, па онда серијска производња, па на концу распоређивање по ратишту. Но, рат је готов, већ по који пут до краја текуће годинне па није ни важно за овај у којем ће Руси узети још само Харков, Одесу, можда и Кијев, него тек за предстојећи коначни обрачун Русије и Запада.
Милорад Додик и Драган Човић
Мило је и мени чути све те радосне вијести, али знају баш да претјерају и питам се шта ли би Прилепин рекао тек да ово види и чује.
Пошто, према Актуелностима, нема шта да брину за велику браћу, мали Руси могу да се препусте прослави изборне побједе у Српској. У Бањалуци још славе, а Миле и то умије: опусти се, развесели, попије, распјева се и „Нико нам ништа не може, јачи смо од судбине“. И у паузама пријети како ће „свима све по списку“ ко год га је био отписао када му је било најтеже, а онда брзо заборави.
Окупио коалиционе партнере којима је по резултатима на изборима просјечни рејтинг остао исти, али релативно опао у односу на СНСД, којем је скочио, па им је мањи тзв. уцјењивачки потенцијал приликом расподјеле функција. Било би дај Миле шта даш, али то је старо друштво - Чубриловић, Ђокић, Стевандић, најстарија коалиција у Европи, више и не знају ко је у којој странци, па ће се лако другарски договорити.
Олакшава им свима што овог пута СДА у РС, која је сваку одлуку НСРС, по команди из Сарајева пријављивала Уставном суду РС „због угрожавања бошњачких виталних интереса“. То је ступање одлуке на снагу одлагало за најмање читав мјесец, а понекад је био важан и сваки дан. НСРС је радила по хитном поступку, али бадава.
Сада ће се бошњачка квота у ентитетској влади попуњавати Бошњацима из СНСД-а и коалиције.
Са Хрватима, било да су из ХДЗ-а, било из СНСД-а, неће бити пробема јер Додик и Човић су се нетом послије избора нашли са својим функционерима и потврдили све што је прије избора било договорено.
Математика показује да ће њих двојица на челу СНСД и ХДЗ контролисати и Предсједништво БиХ и Савјет министара, и оба дома Парламентарне скупштне, укратко све заједничке органе у Сарајеву.
А да би било баш све, без остатка, одлучили су да заједничким снагама истјерају ону тројицу иностраних судија из Уставног суда који, удружени са бошњачким колегама, простом игром бројева одлучују у сваком предмету већином од 5:4. Бошњацима се осладило па што год им није потаман, они на Уставни БиХ, и све испадне по њиховом ћејфу.
Захар Прилепин
Видјело се од почетка да тај Уставни суд БиХ ради по налозима високог представника који је главни координатор малтретирања Срба у БиХ, а онда је Франц Марко, бивши судија у том суду, потврдио да постоји та спрега, односно да му је речено да умјесто заклетве има да прати политику ОХР-а.
А пошто данас не само на Западу влада неповјерење у политичаре и политичке институције као да им је једино преостало правосуђе као трећа независна грана власти. При томе је нејасно зашто би се више вјеровало судијама него посланицима и министрима, сем можда због тога што носе црне тоге, као инквизитори.
Урушавање атинске демократије, која се узима као историјски узор, започело је управо корупцијом у судству. Богати Атињани су подмићивали поротнике и добијали све процесе.
Када би Миле и Драго успјели само њих да испрате из Сарајева било би довољно да се босански троножац једнако ослони на све три ноге. Иначе ће да храмље и клати се, док се не претури.
И све то изгледа супер за Србе и Хрвате и за БиХ, јер ће Бошњаке ваљда коначно проћи фикс идеје „о јединстеној држави без ентитета и кантона те српској односно хрватској националној мањини“, али докле ће којунктура да траје да би међународни судија могао да одсвира крај утакмице.
Шта ћемо ако Трамп изгуби најприје међуизборе за Сенат или Предсавнички дом и потом се демократе се врате у Бијелу кућу?
Добро, то ипак не значи да ће се политика САД ресетовати на Бајденово вријеме, али не значи ни да ће се трампизам и без Трампа наставити са Џеј ди Венсом, уколико га наслиједи.
Шта ћемо ако се ЕУ консолидује или, можда, како упозорава Прилепин, тамо стање и није тако лоше као шта нам евроскептици представљају и журе са поцјеном да ЕУ нестаје у сумраку?
Његов отрежњујући текст, без обзира што је и велики писац и велики патриота, лаурет престижне награде Иво Андрић у Мећавнику код Кустурице, јесте преведен и пренесен на више српских портала, нема толико посјета као док је писао у фазону „по жељама наших слушалаца“.
Ненад Кецмановић
Све је краткорочно одлично испало, а дугорочно се ништа није ријешило. Комшић може да се врати у Предсједништво БиХ већ на сљедећим изборима, а Додик нема гаранције да ће послије двије трећине издржане казне, моћи да се кандидује на изборима 2030.
Елем, Жељка и Даријана требало би удруженим снагама да издејствују другу изборну јединицу и донесу одлуку да нема препрека да Додик преузме функциу премијера. Ово друго ће бити кудикамо лакше и вјероватно би била довољна иницијатива из Сарајева и да неки амерички функционер средњег ранга у интервјуу бањалучком Гласу Српске или сл. каже да у томе „не види поблем“ или чак само да „нема став“, па да у Бриселу и Берлину могу да се пуше. Да, али тако је само док Трамп влада у пуном капацитету и кроји мапу свијета у ексклузивном друштву са Сијем и Путином као јединим дораслим саговорницима без столице за фон дер Лајенову.
Актуелизовано је давно Кисинџерово питање „Који број треба да позовем да бих разговарао са ЕУ?“
Да, али треба имати на уму Прилепиново упозорење да неће нестати у догледно вријеме и биће још дуго довољно јака да нам загорчава живот јер упорни, стрпљиви и систематични Нијемци виде у Србима своје традиционалне клијенте.
Један други Рус, филозоф историје Павел Шчелин пише: „Пред нама се затварају три велика циклуса: вестфалски, јалтско-постдамски и кратки савремени који је почео 1991. Новог система још нема, нема чак ни језика којим можемо да га опишемо“.
Прелазни период биће буран, конфузан, трајаће деценијама, бременит сукобима, са границама које се лако претварају у фронтове, рекао би Шчелин.
Нашки речено „ћераћемо се још“. Но, не треба то Србима да квари расположење. Сада релативно добро стоје на обје обале Дрине и у томе треба да уживају. Мерц, Макрон и Бернам, могли би да завиде српским лидерима на народној подршци, а будућност свакако припада БРИКС-у.
У дугом међувремену треба да користимо богато негативно искуство. Скупо плаћене историјске лекције су српска предност, политички капитал.
https://sveosrpskoj.com/2026/10/24/kecmanovic-srbi-relativno-dobro-stoje...
