„Самураји – одјеци ратничког сна“ – нова књига Ненада Симића

АУТОР ЈЕ БИО ЧЛАН НАЦИОНАЛНОГ КАРАТЕ-ТИМА ЈУГОСЛАВИЈЕ

* Самурајска класа је била најмоћнија од средњег века у Јапану и владала је том земљом од 1603. до 1867. јер је цар (сматран равним божанству) препустио праву власт самурајским шогунима (велики генерал који уништава варваре)

* Шогуни су бирани из најугледнијих самурајских породица све док није тај положај освојио Хидетада Токугава са којим је започела 1603. владавина Токугава све до последњег Јошинобу Токугаве (слика му се налази на наслову књиге)

* Књига почиње историјом настанка јапанског народа који је на архипелаг који данас сматрамо Јапаном стигао крајем трећег века са југа Кине која је већ одавно била моћно царство и зато су житељи будућег Јапана првих неколико векова били под њеним снажним утицајем

_______________________________________________________________

     „ИЗ ДУХОВНОГ завештања или боље речено "борилачког тестамента" ових древних учитеља  остварујемо најбољи теоријски увид у суштину мачевалачке дисциплине" закључује на крају књиге „Самураји - одјеци ратничког сна“ (Историја и филозофија ратничке класе - аутор Ненад Симић (1970).

       Књига је изашла у издању „Златно руно и Милстоне“.

       Симић је аутор више књига на тему култура на Далеком истоку пре свега у Јапану, јер се и сам бавио борилачким вештинама као успешан такмичар и члан националног карате тима (СФРЈ) освајао је медаље у појединачној и екипној конкуренцији на јуниорским и сениорским шампионатима Србије, Југославије и Европе.

      „Самураји-одјеци ратничког сна“ је својеврсан збир свих претходних Симићевих књига  јер се бави историјом ратничке класе самураја, при томе пишући и о историји Јапана пошто су самураји, који су чинили само седам посто становништва, били уткани у дух националног бића и представљали су водећу војну и политичку силу у земљи.

      Утицај самураја је био изузетно велик на целокупно јапанско друштво као класе која је утицала на развој националне свести и постављала морална правила преко свог „Бушидо-кодекса“ који у извесном смислу утиче и данас на житеље Јапана.

     Просечно образовани читалац који није боравио у Јапану чуо је (можда) о „Бушиду“ - збирци прописа према којима треба да се понаша сваки самурај, а то подразумева да поседује најбоље мачеве на свету, верно служи свом надређеном, да буде стоички дисциплинован, да се стално образује, да му је најважнија част и ако је изгуби дужан је да изврши самоубиство (харакири или друго име - сепуку).

     Та начела су све до данас присутна у јапанском друштву и она чине везивну нит која је од Јапана начинила државу какву је данас знамо као једну од светских центара економског напретка.

    Самурајска класа је била најмоћнија од средњег века у Јапану и владала је том земљом од 1603. до 1867. јер је цар (сматран равним божанству) препустио праву власт самурајским шогунима (велики генерал који уништава варваре).

       Шогуни су бирани из најугледнијих самурајских породица све док није тај положај освојио Хидетада Токугава са којим је започела 1603. владавина Токугава све до последњег Јошинобу Токугаве (слика му се налази на наслову књиге).

     Иначе, књига почиње историјом настанка јапанског народа који је на архипелаг који данас сматрамо Јапаном стигао из Азије јер су острва са копном пре 10.000 година била повезана.

     Крајем трећег века на острва стижу нова племена која су највероватније дошла са југа Кине која је већ одавно била моћно царство и зато су житељи будућег Јапана првих неколико векова били под снажним утицајем Кине.

      Следи прича о настанку самурајске класе из редова провинцијских ратника у десетом и једанаестом веку који формирају кланове и током средњег века не престају да ратују између себе јер их нико не напада са копна.

       Док се кланови боре око превласти, положаја у друштву и богатстава цареви столују у Кјоту и не мешају се у сукобе који нису престајали неколико векова све до шогуната династије Токугава којој је престоница била Едо (данашњи Токио).

       Симић неколико значајних поглавља у књизи посвећује религији и филозофији Јапана током његове историје од шинтоизма до будизма који је пустио дубоке корене преко бројних манастира, али било је и следбеника зена и конфучијанизма из кога су самураји црпели своју етику у којој је храброст била на највишој цени.

       Као доказ велике храбрости и верности самураја аутор књиге је једно поглавље посветио легендарној причи о 47 ронина (назив за самураје који су остали без господара).

        То је до данас постала импресивна прича па су о њој писане књиге и снимани филмови. Немојте да пропустите да је не прочитате ако нисте већ читали о том истинитом догађају у јапанској историји или гледали истоимени филм.

      Други део књиге је посвећен гашењу шогуната, доласку странаца у Јапан, прогону првих хришћана, изолацији земље од остатка света, коначној реформи на крају 19. и почетку 20. века која је омогућила да најисточније царство Азије постане једна од најбогатијих и најразвијенијих земаља тог региона.

    Посебна поглавља посвећена су утицају религија на самураје, њихову психологију, однос према жени и породици, хомосексуалности, историји мача, њиховој етици... 

       На крају је обимна библиографија за оне који су се заинтересовали за ту  нама далеку земљу.

     Вера Кондев