Занима ли вас зашто је Апис осуђен на смрт, а Тито склонио Ранковића?

АКО ЗАНИМА – ОДГОВОРИ СУ У КЊИЗИ „ХЕФЕСТОВ КРУГ“ СИМЕ Ц. ЋИРКОВИЋА

* Причу о обавештајцима на тлу Балкана аутор почиње од Милоша Обреновића, владара који је поседовао вештине нужне да би успео да траје, да господари и да се надмудрује са Османлијама. Добро је знао да су Турци посустали, али да су још јаки. Није имао потпуно изграђену тајну службу, али је имао више поузданих и  драгоцених информатора

____________________________________________________

           ДA ЛИ вас занима зашто је Апис осуђен на смрт, да ли знате како је Ранковић дискретно склоњен од Тита?

           Од другог човека у КПЈ и потенцијаланог  наследник председника Јосипа Броза Тита нестао је у свом дому из кога је ретко излазио.

           Користећи документе и изворе дуго скриване од очију јавности, Симо Ц. Ћирковић (1951) новинар и историограф је у књизи "Хефестов круг" дао изузетно занимљиву, поуздану слику о тајним службама и њиховој организацији.

           Посебно се бавио најистакнутијим појединцима - од Драгутина Димитријевића Аписа до Александра Леке Ранковића.

           Лавиринт који граде или су изградиле тајне службе није само слика њихове моћи него и једини начин њиховог опстанка и функционисања.

           На њиховом челу је таква личност о којој се зна све или готово ништа, обично ово друго -истакао је аутор.

          Те личности су увек изнад власти којој је тешко да их контролише. Пошто су припадници обавештајне или тајне службе углавном недоступни - аутор је скренуо пажњу да се највише бавио српским то јест југословенским обавештајцима.

           Причу о обавештајцима на тлу Балкана почео је од Милоша Обреновића, владара који је поседовао вештине нужне да би успео да траје, да господари и да се надмудрује са Османлијама. Добро је знао да су Турци посустали, али да су још јаки. Није имао потпуно изграђену тајну службу, али је имао више поузданих и  драгоцених информатора.

Два кључна стуба кнеза Михаила Обреновића били су министри Никола Христић и М. П. Блазнавац који су развили мреже конфидената.

           Српска војска могла је да се похвали да је војвода Радомир Путник имао дара за обавештајни рад.

           У предговору писац прелази на причу о Титу кога назива "префињеним диктатором и вештим државником" и наводи сва његова "чишћења" оних који су имали амбиције да га наследе попут Леке Ранковића. Он је себе видео као господара Југославије.

           "Историја тајних служби јесте историја трагања за дубоко закопаном истином. Ова књига је само један приказ да се приказом организационе структуре продре до њеног деловања“ - ово је крај ауторовог предговора који прелази на листу садржаја ове књиге из три дела са укупно дванаест поглавља.

           Почињем од првог поглавља и тако ћу ићи до краја књиге са насловима поглавља.

           Прво поглавље: Србија у меху европског колоплета, фигура д.д. Аписа и његова мрежа.

           Друго поглавље: Недокучиви обавештајни маратон 1918-1941. - спасти краљевски брод?

           Треће поглавље: Дворски шпил шпијуна. краљ и његов дух свуда уоколо

           Четврто поглавље: Претходница опаке епохе - ујед у срце краљевине

           Овим је завршен први део и тако следе још два од петог до дванаестог поглавља „Моћ изнад свега“ које је посвећено причи о "Титовој владавини".

           Вера Кондев