„Жена под месечином“ – роман о Бетовенu и прелепој Италијанки коју је волео

ДЕБИТАНТСКО ЈЕ ДЕЛО ПОЗНАТЕ АМЕРИЧКЕ НОВИНАРКЕ И ПУБЛИЦИСТЕ ПАТРИШЕ МОРИСОУ

* Још није откривено ко је била "Бесмртна драга" којој је Бетовен написао страствено писмо нађено после његове смрти, али се зна да је волео лепу Италијанку Јулију Гвичарди коју је поучавао клавиру. Њој је посветио Месечеву сонату

* Велики музичар се удварао и Јулијиној сестри од ујака и још неким дамама из бечког високог друштва, али се никада није оженио. Морисоу је ипак одлучила да себи приушти слободу да Јулија буде "највећа Бетовенова љубав“  и написла је роман који је права ода страсти која траје до смрти

_____________________________________________________

          „ЈА САМ са Бетовеном четири године `живела`- слушала га, сазнавала о њему, али ни случајно нисам стручњак. Међутим, у једно сам сигурна: кад ме је Јулија повела ка Бетовену, и он ме је поново повео ка музици. Бриљантнијег, несталнијег, несноснијег водича нисам могла пожелети", овим речима завршила је Патриша Морисоу (1951), америчка новинарка, публициста, са богатом и хваљеном каријером у најпознатијим америчким листовима, ауторске напомене поводом свог дебитантског романа..

          Као што она тврди да је припремајући се за писање "Жена под месечином“, који је требало да буде објављен 2020. године - на 250 годишњицу рођења недостижног, сјајног композитора класичне музике Лудвига ван Бетовена (1770-1827), прочитала гомилу књига,  тако је мене убедила да није можда стручњак, али свакако веома добро је упозната са његовим делом, то јест познати су јој називи свих битних сегмената сваке композиције коју описује у роману.

          Зато је ова књига, према њеним речима, резултат и њених косултација са изучаваоцима  теорије музике и то са онима који су се деценијама бавили истраживањем Бетовеновог живота и дела.

          Зато је и права посластица за све музичаре који су дипломирали Музичку академију али и за оне који не пропуштају концерте на којима су на репетоару и Бетовенова дела јер се Патриша Морисоу потрудила да веома живо, уверљиво и детаљно исприча Бетовенов живот и његово стваралаштво. Од доласка  из родног Бона у аустријску престоницу Беч 1800. до композиторове смрти 1827. године у истом граду.

          Морисоу признаје да је "роман плод маште заснован делом на чињеницама или - како би га можда назвао Бетовен – фантазија“.

          За роман "Жена под месечином" београдски издавач, "Лагуна", у поднаслову је на корицама написао да је то "прича о великој неоствареној Бетовеновој љубави", а у својим белешкама књижевница је навела да је за "грофицу италијанског порекла Јулију Гвичарди први пут чула када јој је један пријатељ поменуо да је Бетовен њој посветио "Месечеву сонату", али он ништа више није знао и казао је да би се око тог податка могла исплести занимљива прича".

          Следећи корак ка свом првом роману, искусна новинарка Морисоу, која је већ доживела значајан успех са биографијом веома славног америчког фотографа Меплторпа, начинила трагајући за подацима о Јулији која је 1800-те са 18 година постала Бетовенова ученица свирања на клавиру,

          На жалост, у италијанским архивима постоји веома мало података о Јулији, осим да је имала надимак "La Bella Guiciardi“ (што би у преводу гласило "Лепа Гвичарди") и да је Бетовен био очаран њоме.

          До сада није сачуван портрет ове лепотице осим једне графике, али један од композиторових биографа нашао је архивски запис да је Јулији Бетовен посветио своју најчувенију сонату названу "Месечева"

          Морисоу је током четири године, колико је утрошила на прикупљјање аутентичне грађе за своју књигу, објавила у "Њујорк тајмсу" десетак фељтона посвећених личностима које играју значајну улогу у роману, иако до сада није откривено ко је била "Бесмртна драга" којој је Бетовен написао страствено писмо нађено после његове смрти.

          Он се, иначе, удварао, поред Јулије Гвичарди, њеној сестри од ујака и још неким дамама из бечког високог друштва, али се никада није оженио.

          Међутим, Морисоу је одлучила да себи приушти слободу да прелепа Јулија буде "највећа Бетовенова љубав“  и написла је роман који је права ода страсти која траје до смрти.

          Вера Кондев


 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари