Прави Том Сојер био љубитељ чашице, ватрогасац и локални херој

„СТАВИЋУ ТЕ ИЗМЕЂУ КОРИЦА ЈЕДНЕ КЊИГЕ ОВИХ ДАНА, ТОМЕ“

• Марк и прави Том су се упознали у загушљивим баровима Сан Франциска 1863. године где је Сојер приповедао како је спасао десетине људи из пожара који је захватио један пароброд у близини Калифорније
• Та прича је дирнула Твена чији је брат погинуо у пожару на једном пароброду. Сојер је, наводно, пливао између брода и обале и спасао 90 људи, од којих 26 својеручно
• Твен је о „правом Тому“ рекао да је био „денди и да је могао да попије више и прича више од било кога кога је познавао“

        ПРАВИ Том Сојер био је љубитељ чашице, ватрогасац и локални херој са којим се Марк Твен спријатељио током 1860-их, показала је нова анализа магазина „Смитсонијан“.

       Познати амерички месечник у најновијем броју одлучио је да се једном за свагда позабави питањем које је дуго мучило америчке историчаре књижевности - да ли је Твен заиста назвао свог јунака Тома по свом пријатељу Сојеру „стаменом царинику округлог лица, добровољном ватрогасцу, специјалном полицајцу и боемском локалном хероју“.

       Марк и прави Том су се упознали у загушљивим баровима Сан Франциска 1863. године где је Сојер приповедао како је спасао десетине људи из пожара који је захватио пароброд у близини Калифорније.

       Та прича је дирнула Твена чији је брат погинуо у пожару на једном пароброду. Сојер је, наводно, пливао између брода и обале и спасао 90 људи, од којих 26 својеручно,

       Аутор текста Роберт Грејсмит наводи да су од тог дана Сојер и Твен постали пријатељи. Твен је о њему рекао да је био „денди и да је могао да попије више и прича више од било кога кога је познавао“.

       Сојер у чланку говори како је Твену говорио о својим дечачким несташлуцима које је он пажљиво слушао и бележио и који му је једном приликом рекао „Ставићу те између корица једне књиге ових дана Томе“

       „Сместио би се, попио би пиће и почео да нам прича. Потом би му неко купио пиће и тако би наставио цео дан“, написао је Твен, који је тада радио и као новинар.

       И сам Сојер је имао планове, који су се касније остварили, да отвори свој бар. Једног дана, пише Грејсмит, после изненадног откровења Твен је рекао пријатељу да ће написати књигу о дечаку, најжешћем дечаку на свету Тому који ће личити на Сојера када је био млад.

       Твен је 1866. напустио Сан Франциско и никада се више није видео са Сојером. „Авантуре Тома Сојера“ објављене су 1876. године уз коментар да је главни лик заснован на три дечака. Твен је касније рекао да је он сам био инспирација за Тома Сојера и да Том Сојер „није право име ниједне особе коју сам знао, колико се сећам“.

       Грејсмит наводи да је Твен волео да се представља као писац чији се ликови рађају у његовом плодном уму, али је ватрогасац без сумње знао да је он био инспирација за један од највољенијих ликова америчке дече књижевности, што је рекао и новинару за један чланак који је објављен 1898.

       Сојер у чланку говори како је Твену говорио о својим дечачким несташлуцима које је он пажљиво слушао и бележио и који му је једном приликом рекао „Ставићу те између корица једне књиге ових дана Томе“.