Вашингтон и НАТО честитали себи

ПРОСЛАВА ЈУБИЛЕЈА „ОХРИДСКОГ СПОРАЗУМА“ ИЗМЕЂУ СКОПЉА И АЛБАНСКИХ ПОБУЊЕНИКА

Говор македонског председника Ђорђи Иванова

  • У Охрид није дошао нико од домаћих потписника споразума – ни Бранко Црвенковски, ни Љупчо Георгијевски, ни Арбен Џафери (ДПА), ни Имер Имери (ПДП), а ни садашњи премијер Никола Груевски

  • Зато су се „нацртали“ сви из Вашингтона и Брисела који су током охридских преговора били главни

  • Тек сад се открива: да су у Охриду пре десет година одвојено вођени „преговори” између представника НАТО и тзв. „Албанске ослободилачке војске” (АНА) која је разоружaна под супервизијом НАТО 

     ПОВОДОМ десетогодишњице потписивања „Охридског оквирног споразума” (Ohrid Framework Agreement, енг. скр. OFA) - код нас познатог као „Охридски споразум” - у том граду је управо одржана свечана дводневна међународна конференција. У организацији Секретаријата за примену Охридског оквирног споразума (SIOFA) Владе Републике Македоније. А само постојање ове инстутиције указује на важност коју влада у Скопљу даје овом споразуму.

     Од македонских званичника присуствовали су председник Ђорђи Иванов и заменик премијера задужен за примену споразума, Муса Џафери. Што је још индикативније: број страних званичника био је неупоредиво већи. Ова околност говори о важности „оквирног” за Брисел и Вашингтон. Тако се и догодило да у свечаности у Охриду узму учешћа Американац Филип Рикер (Philip Reeker), заменик Помоћног секретара САД за Европске и евроазијске послове, плус „поспешивачи” примене уговора Џејмс Пардју (James Pardew) и Алан Ле Рој (Alain Le Roy) који се тренутно налази на функцији Генералног подсекретара за мировне операције при Уједињеним нацијама.

     Присуствовали су и активни Холанђанин Питер Фејт (Pieter Feith), специјални представник Европске уније и Међународни цивилни представник на Косову (и бивши специјални изасланик НАТО за Македонију), затим Питер Соренсен (Peter Sorensen), шеф Делегације Европске уније у Македонији, Ралф Брет (Ralf Breth), шеф мисије ОЕБС-а у овој земљи, амерички отправник послова Брајан Агелер (Brian Aggeler), британски амбасадор Кристофер Ивон (Christopher Yvon), као и свеприсутни амерички „експерт” Данијел Сервер (Daniel Serwer) и други, пренела је агенција Миа.

     Медији у региону, па и неки домаћи (укључујући Политику и Блиц) су правилно приметили „одсуство потписника” охридског споразума на његовој свечаној годишњици. Тако нису дошли Бранко Црвенковски, Љупчо Георгијевски, Арбен Џафери (ДПА), Имер Имери (ПДП). Није дошао ни садашњи премијер Никола Груевски. Али били су они који су, током охридских преговора, били главни -- представници свеприсутне „међународне заједнице”. Једини од одсутних потписника са те стране је био Франсоа Љотар, у време потписивања специјални посредник ЕУ. Зато је ту био други „међународни медијатор”, Американац Џејмс Пардју, бишви шеф обавештајне службе америчког Генералштаба за копнену војску и потоњи амбасадор у Бугарској.

Потпсивање Охридског споразума

     У Охриду је значајно било и присуство Питера Фејта, који је 2001. био главни и задужен за „војни” део преговора. Наиме, током „охридских” преговора који су вођени искључиво између представника тадашњих политичких партија, одвојено су се водили и „преговори” између представника НАТО пакта и тзв. „Албанске ослободилачке војске” (АНА) чији је „портпарол” био на конференцији одсутни Аљи Ахмети. Фејт и Ахмети су се договори да се АНА разоружа под супервизијом НАТО и да НАТО пошаље додатних 3.500 војника у Македонију из британског и француског састава.

     С обзиром да је НАТО током бомбардовања СРЈ имао више него добру сарадњу са Ослободилачком војском Косова (аналитичари указују да су земље чланице НАТО пакта плански наоружавале ОВК), све указује на то да је ова алијанса, након званичног краја сукоба на Космету, преусмерила ОВК и тиме сукоб (у ограниченом облику) пренела на југ Србије и Македонију. Зато је просто је невероватно да су скопске власти уопште прихватиле преговарачке оквире у којима се АНА није уопште обавезивала легитимним властима већ НАТО пакту.

     Поверење указано НАТО пакту је било безгранично. Ово можда објашњава и одсуство „домородних” потписника споразума који се, са обе стране (а нарочито ВМРО-ДПМНЕ), највероватније осећају изиграним.

     Занимљиво је да је Рикер, дан пред свечану конференцију, имао одвојен сусрет са Аљијем Ахметијем сада председником Демократске уније за интеграцију (ДУИ). Али, да видимо шта су учесници конференције изјавили поводом јубилеја.

     Македонски председник Ђорђи Иванов задовољан

     „Охридски модел“ их довео и до мултиетничке економије

Македонски председник Ђорђи Иванов

     „Историја нас је научила да прво мора да се успостави мир како би се обезбедио развој демократије, а то је управо оно што је постигао Охридски оквирни уговор,” изјавио је македонски председник Ђорђи Иванов отварајући конференцију.

     „Демократија и мултиетничност имају једну заједничку црту: увек је боље да се до њих дође изнутра, из самог друштва, како би били истински ефикасни,” додао је Иванов.

     Он је нагласио да је Оквирни споразум из Охрида поставио темеље за промену устава и закона ради децентрализације власти. Да подсетимо, споразумом из Охрида – промењеним Уставом Македонија је од националне постала „грађанска” држава. Владајућа већина у Скопљу је пристала на ОЕБС-ов план децентрализације (у коме је, убрзо затим, већински албанска општина Арачиново припојена Граду Скопље) и употребу албанског језика као званичног у свим општинама у којима је, према попису, било више од 20 одсто македонских Албанаца.

     Председник  Македоније објавио је и невероватан циљ: претварање мултиетничке политике у мултиетничку економију

     „Од Охрида смо постигли висок степен разумевања, поштовања и толеранције наших разлика. Такође смо у протеклом периоду, примењујући Оквирни споразум испунили критеријуме за чланство у НАТО а сада смо и спремни за отварање преговора о приступу Европској унији. Током евроатлантских интеграционих процеса, такође смо постали промотери још једне вредности -- модела који тежи да интегрише а не дискриминише,” изјавио је Иванов на свечаном отварању међународне конференције у Охриду.

     Македонски модел игра двоструку улогу: он је инструмент који обезбеђује поверење грађана у државу и њене институције и симболе и истовремено је темељ за изградњу међуетничког поверења, рекао је Иванов.

    „Ми бисмо требало да усредсредимо наше будуће напоре да својим грађанима понудимо економски просперитет и образовање високог квалитета. Такође треба да радимо на развијању свести и савести грађана, наиме, како би мултиетничка политика прешла у мултиетничку економију,” изјавио је македонски председник.

     Након примене споразума који је био камен међаш македонског пута у НАТО и ЕУ, закључио је своје обраћање Иванов, грађани Македоније с правом очекују да се уложени труд поштено оцени. Тиме је македонски председник посредним путем позвао присутне „међународнозаједничаре” да његову земљу приме у обећане клубове.

     А Муса Џафери, заменик македонског премијера задужен за примену споразума, изјавио је да је Охридски оквирни споразум поставио темељ за бољу будућност свих грађана Републике Македоније, преноси Миа.

     „Споразум је рекао 'не' дискриминацији, употреби силе, етничким поделама, а 'да' међуетничкој коегзистенцији. Он је до сада уживао подршку међународне заједнице и присуство њених представника на данашњој конференцији потврђује снажну подршку овом документу,” изјавио је Џафери.

     Изасланик Клинтонове био Филип Рикер

     Охридски модел против грађанских ратова у 21. веку

     Охридски оквирни споразум је добар модел, решење 21. века за спречавање грађанских ратова и спашавање живота. Видели смо такве патње у другим деловима овог региона, у рату у Босни и на Косову. Македонија је успела да спречи тако нешто и на то треба да будете поносни. Међународна заједница је помогла, али остаје чињеница да сте ви сами успели да ово постигнете и зато ми верујемо да ја Охридски оквирни споразум важан за будућност земље. Његова доследна имплементације би требала да буде правац кретања за превазилажење изазова и проблема који постоје у свим државама, нарочито у мултикултурним срединама, изјавио је Рикер.

     У изјави коју је дао на маргинама охридске конференције, Рикер је приметио да би се неки основни принципи споразума могли користити у ширем региону, подвлачећи принцип некоришћења територијалног решења за етничке проблеме.

„Ово је решење за 21. век и време је да бурни период оставимо иза себе и да гледамо напред. Зато ме је државна секретарка Клинтон и послала овде да Македонија буде прва дестинација моје нове функције, јер OFA за САД представља један изузетни модел. Ми смо поносни што смо помогли, заједно са нашим европским колегама, грађанима Македоније и вашим лидерима у развоју и усвајању овог споразума као и у његовом коришћењу за обезбеђивање просперитетне и стабилне будућности,” подвукао је Рикер.

     Скопље добило додатну подршку Британије

     Стална супервизија „међународне заједнице”

     Пред `велику годишњицу`, влада у Скопљу је 11. августа потписала додатни меморандум о сарадњи везан за „британску подршку у примени спразума”. Меморандум је са британским амбасадором Кристофером Ајвоном потписао Муса Џафери.

     „Задовољан сам због отварања перспектива у целокупном политичком процесу који је веома комплексан и тежак за оцену,” изјавио је Џафери, додајући да је Охридски споразум постигао своје основне циљеве.

     Упитан да коментарише одсуство албанских званичника из Карпалака и Љуботена, Џафери је рекао да старе ране не могу баш тако лако да зарасту, додајући да су представници политичких партија и институција сада храбрији да се суоче са овим догађајима.

     „Верујем да обе стране имају храбрости да одају пошту тим историјским тренуцима. Са ове тачке гледишта, сви смо свесни да постоје различита мишљења која се не могу променити. Историја се не може променити, ми само можемо обликовати будућност и налазити позитивне ствари у светлу десете годишњице оквирног споразума,” подвукао је Џафери.

     Меморандум о сарадњи са Британцима предвиђа британску подршку спровођењу оквирног споразума, обуку преводилаца за албански језик, јачање скупштинских служби, судова и локалне самоуправе, као и за пропорционалну заступљенист Македонаца и Албанаца у државним структурама.

     Пројекат ће се примењивати у наредне две године, јавља Миа. Да подсетимо, скопска влада је пар дана пред јубилеј потписала уговор о реформи јавне управе коју ће спроводити припадници британске владе, вредан 400.000 евра.

     Џафери је назначио да је реформа јавне управе у жижи интересовања македонске владе. „Ми ћемо радити на стварању једне професионалне и ефикасне јавне управе у служби грађана која ће укључити представнике свих етничких заједница,” додао је Џафери.

     Британски амбасадор је изјавио да ће пројекат побољшати перспективу Македоније за улазак у ЕУ. А упитан - да ли је британска помоћ мотивисана схватањем да је оквирни споразум „један од ретких успешних докумената који доноси мир после конфликта, као и могућност да се у земљи успостави нормалан живот”, Ајвон је рекао да постоји неколико црта које су сличне у свим мировним споразумима, али да је њихова примена оно што је тешко. „Неопходна је политичка храброст како би се остало на курсу примене споразума,” подвукао је Ајвон.

     Очекивано „али” стигло из Албаније

     Тирана од Скопља тражи „пуну примену” Охрида

     Министарство спољних послова Републике Албаније је поздравило десетогодишњицу Охридског споразума, описујући га као „суштински елемент интеграције у македонском друштву и консолидације владавине права у тој земљи”, пренела је 12. августа албанска новинска агенција АТА.

     У саопштењу за јавност, албанско министарство је изразило уверење да ће „нова (македонска) влада предузети конкретне мере за пуну примену споразума у интересу свих грађана”.

     Истовремено, албанско министарство је похвалило сарадњу са Македонијом као пример добросуседских односа, наново потврђујући вољу за даље јачање и продубљавање односа на свим пољима ради јачања мира и стабилности у региону, преноси АТА.

     Фатмир БЕСИМИ, македонски министар одбране:

     Приоритет је партнерство са НАТО

     Филип Рикер, званичник Стејт департмента за европска и евроазијска питања, искористио је Охридску конференцију да се састане и са другим македонским званичницима. Он се у понедељак 15. августа срео са Министром одбране Републике Македоније Фатмиром Бесимијем, изјавивши да се „поново успоставља снажно партнерство између САД и Македоније” и да је он дошао у Скопље као представник САД за прославу десетогодишњице Охридског оквирног споразума, а не као фактор за решавања питања имена ове балканске републике.

     „Није мој посао да помогнем Македонији. Македонија треба да помогне самој себи,” изјавио је Рикер, директно демантујући свог британског колегу. „САД је велики партнер Македоније, али питање (имена) треба да се постави вашем премијеру и вашим лидерима,” рекао је Рикер након што су га упитали да ли би помогао при решавању тог проблема као пријатељ Македоније пошто је био амбасадор у овој земљи.

     Бесими је изјавио да је са Рикером разговарао о предстојећим реформама и приоритетима нове македонске владе. „Главни приоритет нашег министарства и нове владе је партнерство са НАТО као и све за то неопходне реформе. Ми ћемо такође радити на побољшању одличне текуће сарадње са САД на билатералном нивоу, што је до сада показано кроз стратешко партнерство. Сарадња у области одбране је кључна компонента за стабилност земље и круцијални тренутак за обезбеђивање економског развоја земље – за нова радна места, инвестиције и бољи стандард за грађане,” изјавио је Бесими.

     Рикер се такође састао са лидером опозиције Бранком Црвенковским а предвиђено је да се састане и са премијером Груевским. Ово је Рикерова прва турнеја у региону након што је постављен за заменика Помоћног секретара за европска и евроазијска питања у Стејт департменту.

 

 

 

 

 

 

 

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари