Бабо у Пули дочекан песмом „Ој, Кладушо, не треба ти Швабо...“

БИВШИ ПРВИ ЧОВЕК АГРОКОМЕРЦА И „ЗАПАДНЕ БОСНЕ“

ФИКРЕТ АБДИЋ ПУШТЕН НА УСЛОВНУ СЛОБОДУ

  • Абдића је пред затвором певајући „Ој Кладушо, не треба ти Швабо, кад се теби врати Фикрет Бабо“, дочекало више од 3.000 људи, који су у Пулу дошли у више од 40 аутобуса
  • Бишви затвореник им се са импровизиране бине захвалио на подршци, обећавши да ће се борити да „Агрокомерц из пепела постави на здраве темеље“ и поручио свим заинтересованим инвеститорима да су добродошли
  • Абдићева ћерка, Елвира Абдић Јеленовић, рекла сарајевском Дневном авазу да се за наредне дане већ кују планови за ново стварање „Велике Кладуше“ и да ће се Бабо вратити у политички живот БиХ јер се у БиХ послови не могу водити без политике
  • Бивши командант у Петом корпусу Армије БиХ, Сеад Делић, упозорио да „Абдић нема шта да тражи у БиХ, осим да се суочи са новим суђењима, како за ратни злочин, тако и за привредни криминал“

Пише: Марија М. Зарић

        НЕКАДАШЊИ први човек Агрокомерца, гиганта из Велике Кладуше, и члан Председништва БиХ - Фикрет Абдић - пуштен је на условну слободу из затвора у Пули, пошто је одслужио 10 година и девет месеци казне.

        Одлуку о пуштању на условну слободу донела је надлежна комисија хрватског Министарства правосуђа, пошто је окривљени одлежао више од две трећине казне.

        Како је прва објавила ХРТ (Хрватска радио-телевизија), а након тога и други медији, Абдића је пред затвором певајући „Ој Кладушо, не треба ти Швабо, кад се теби врати Фикрет Бабо“, дочекало више од 3.000 људи, који су у Пулу дошли у више од 40 аутобуса. Бишви затвореник им се са импровизиране бине захвалио на подршци, обећавши да ће се борити да „Агрокомерц из пепела постави на здраве темеље“ и поручио свим заинтересованим инвеститорима да су добродошли.

        Абдићева ћерка Елвира Абдић Јеленовић рекла је сарајевском Дневном авазу да се за наредне дане већ кују планови, наговестивши ново стварање „Велике Кладуше“. Вечерњем листу је изјавила да ће се „Бабо” вратити у политички живот Босне и Херцеговине јер, како каже, у БиХ се посао не може радити без политике. Бошњачки медији, међутим, нису одушевљени овом вешћу, јер како преносе, Абдићев излазак из затвора отвориће старе ране и створити политичке напетости у Унско-санском кантону.

        Наиме, Фикрет Абдић је осуђен на казну затвора због ратних злочина почињених у Цазинској крајини током рата између његових присталица, односно војника лојалних Аутономној покрајини Западна Босна чији је био лидер, и припадника Петог корпуса такозване Армије БиХ.

        Он је - да подсетимо - 1993. године основао на граници са тадашњом Републиком Српском Крајином Аутономну Покрајину Западну Босну, чије је седиште било у Великој Кладуши. „Западна Босна“ се састојала од Велике Кладуше и околине, и у време док је постојала (1993-1995) није признавала централну власт у Сарајеву.

        Абдић је 22. октобар 1993. (са Србима) и 14. септембра исте године (са Хрватима) потписао споразуме за које је тврдио да су урађени са намером да спасу муслимански народ.

        Са 5. корупусом Армије БиХ, која је била лојална Изетбеговићу, сукоби су избили 1993. и остали упамћени као једини унутар-национални сукоб на подручју бивше СФРЈ. У августу 1995. године Велику Кладушу су, након операције Олуја, заузеле снаге Петог корпуса, а Абдић и његове присталице су побегле на хрватску територију.

        Они који су пре рата (пред сам крај осамдесетих) извештавали са суђења за тзв. „аферу Агрокомерц“, у суду у Бихаћу, стекли су утисак да је Абдић мирољубив човек, просрпски орјентисан, а у добрим односима и са Хрватима, за кога је постојало само његово предузеће, уз помоћ којег је подигао Кладушу из мрака и средњег века, у којем се налазила.

        А примера ради, српске избеглице из тих крајева препричавају како је једино Абдић, у чисто муслиманском месту у периоду 1987/88 помогао зидање православне цркве - храма Светог великомученика Георгија. Ова црква првобитно је била саграђена 1911., али су одмах по отпочињању Другог светског рата, пре него што су је запалили, усташе и муслимани у њој извршили масакр над Србима из Велике Кладуше и околних места, да би је Агрокомерц реновирао „87/“88, после чега је још једном доживела разарања и генерално поново обновљена 2010.г.

        Иначе, о Абдићевој популарности у БиХ пре избијања последњег рата додатно сведочи и податак да је овај бивши члан Председништва БиХ на изборима пре рата добио највише гласова, али је свој мандат уступио противнику Алији Изетбеговићу, јер су га убедили да је овај бољи избор за политику, а да се сам држи економије, као врстан привредник. Да је направио животну грешку, постало је јасно убрзо, када је Изетбеговић повео муслимане у рат, а Абдић у очајању свакодневно преко радија преклињао Србе да не напуштају своје домове и остану на подручју бихаћких општина. Многи данашњи аналитичари тврде, да је Абдић којим случајем остао на челу Председништва, да рата у Босни не би ни било.

        Стога и не чуди што је за Дневни аваз бивши командант у Петом корпусу Армије БиХ, Сеад Делић, рекао да „Абдић нема шта да тражи у БиХ, осим да се суочи са новим суђењима, како за ратни злочин, тако и за привредни криминал“. 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари