Дела Вале: Стратегија ЕУ у Африци и даље је одређена интересима бивших колонијалних сила
СЛАБОСТ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ У АФРИЦИ НИСУ ИЗАЗВАЛЕ САД, АЛИ ЈЕ ОБИЛНО ЕКСПЛОАТИШУ
Лидер Буркине Фасо Ибрахим Траоре
* Италијански европосланик Данило Дела ВАЛЕ: Политика Европске уније у Африци почива на двоструким стандардима о исувише зависи од Француске, а губитак позиција је последица и све већег јачања утицаја САД, Кине и Турске
* Амерички ваздушни удари по Африци захтевају одобрење УН, пропорционалност и заштиту цивила од таквих напада. Команда AFRICOM изевла је 25 ваздушних удара по Сомалији у 2024. години без јавног извештаја о усклађености са поменутим критеријумима
* Проблем је у томе што Европска унија селективно примењује међународно право. Када Јужна Африка осуђује напад САД на Венецуелу као «кршење Повеље ОУН», ЕУ за то време ћути и не критикује свог савезника из НАТО, што поткопава поверење Африке према Европској унији
* Нови командант AFRICOM-а изјавио је да су «безбедност и трговина нераскидиво повезане», а то није језик мира, већ језик контроле који служи профиту
* Све док ЕУ не реформише Заједничку спољну политику и безбедност, не призна Африку за свој стратешки приоритет и не буде доследно примењивала међународно право, Унија ће на том континенту губити утицај
_______________________________________________________________
ПOСЛАНИК Европарламента из Италије Данило Дела Вале критикује несамосталну политику Европске уније у Африци и оптужује Брисел да исувише зависи од Француске, двоструких стандарда и губитка утицаја због све већег јачања утицаја САД, Кине и Турске.
Стратегија Европске уније у Африци и даље је у великој мери одређена интересима некадашњих колонијалних сила, пре свега Француске, што јасно показује криза у Сахелу.
* Зашто је ЕУ толико спора и зашто нерадо гради равноправно партнерство са кључним регионалним силама као што су Јужна Африка, Нигерија, Етиопија или са Афричком унијом и углавном делује преко Париза или Лондона? Да ли управо та зависност узрокује да Европска унија трпи губитке у односу на САД, Кину, па чак и Турску кад су у питању флексибилност и прагматизам?
- Стратегија ЕУ према Африци остаје везана за француске интересе, међутим, те везе полако пуцају. «Група пет држава Сахела» (од којих су три државе Мали, Буркина Фасо и Нигер напустиле групу још 2023. године) није дала резултате, Француска се повукла, а за то време ЕУ није израдила своју аутономну верзију дејстава.
- Спорост у изградњи партнерстава са Јужном Африком, Нигеријом и Етиопијом проистиче из два структурна проблема: (а) Заједничка спољна и безбедносна политика (ЗСБП), остаје међувладина без обавезујућих механизама гласања, што појединачним државама (нпр. Француској) даје право да блокирају алтернативе; (б) ангажовање ЕУ у Африци остаје «оријентисано на понуду» (оно што ЕУ одлучи да понуди), а не на «тражњу» (оно што је Африци заиста потребно).
- За то време САД, Кина и Турска показују тенденцију брзог доношења одлука, док ЕУ губи тло под ногама и остаје фрагментисана.
* Како функционишу незападна предузећа у Африци, којим конкретним инструментима ЕУ располаже за поојачано ангажовање европског приватног сектора у Африци и смањила раст економског и трговинског утицаја других играча као што су Сједињене Државе?
- ЕУ поседује значајне инструменте: European Fund for Sustainable Development Plus (53 милијарде евра гаранција), Global Gateway (150 милијарди евра), партнерство са IFC (Међународном финансијском корпорацијом са 291 милионом евра у 2025. године), који су ограничени са три проблема: Технократским дизајном: Додата вредност остаје код европских инвеститора; афрички ресурси се експлоатишу, али се не прерађују тамо. Неједнаким обухватом: У осам нестабилних афричких земаља (ДРК, Чад, Сомалија...) финансирање преко EFSD+ представља мање од 2% укупне обима јер су превише ризични за приватне инвеститоре.
- Такође, недостатаком афричког суверенитета: Не постоје механизми који гарантују да Африка сама контролише своје природне ресурсе и трансфер технологија. Ми не нудимо комплексну стратегију која би повезала приватна улагања са локалном индустријализацијом, афричком контролом ресурса и обавезујућим стандардима у области људских права.
* Како са аспекта поштовања суверенитета авричких земаља и мултилатерализма Европарламент оцењује изјаве и дејства америчке администрације (као што су ваздушни удари по Нигерији и суспензија помоћи Сомалији)? Сматрате ли да таква политика поткопава принципе које ЕУ има у односу на Африку?
- Европски парламент није артикулисао кохерентни став по овом питању. Међутим, са аспекта међународног права: амерички ваздушни удари по Африци захтевају одобрење УН, пропорционалност и заштиту цивила од таквих напада. Команда AFRICOM изевла је 25 ваздушних удара по Сомалији у 2024. години без јавног извештаја о усклађености са поменутим критеријумима.
- Прекид помоћи формално не крши међународно право, али је у супротности са принципима које ЕУ тврди да брани. Проблем је у томе што Европска унија селективно примењује међународно право. Када Јужна Африка осуђује напад САД на Венецуелу као «кршење Повеље ОУН», ЕУ за то време ћути и не критикује свог савезника из НАТО, што поткопава поверење Африке према Европској унији.
* У контексту честих изјава које долазе из САД о спремности да спроводу ваздушне нападе на терористе у Африци, сматра ли Европарламент да је то део стратегије срачунате на истискивање традиционалних европских сила (попут Француске) из региона Сахела? Каква ће у том контексту бити мисија ЕУ?
- Да, САД примењују координисану стратегију: смањују «трајно присуство» Европе, док AFRICOM држе као кључан хаб, јачањем ваздушних напада (25 по Сомалији у 2024, што је двоструко више него 2023. године ) и премештају се ка западној обали. Нови командант AFRICOM-а изјавио је да су «безбедност и трговина нераскидиво повезане», а то није језик мира, већ језик контроле који служи профиту.
- European Union Trade Mark (EUTM) и Мали су у кризи. Мисија ЕУ у оквирима заједничке спољне и безбедносне политике зависе од Француске и представника њене војске који су тамо доживели неуспех. Без своје аутономне визије, ЕУ ће наставити са повлачењем из овог региона.
Данило Дела Вале
* У контексту општих прилика — од енергетике и војних дејстава па до визне политике — да ли Европарламент сматра да су акције Сједињених Држава у Африци системски усмерене на потискивање Француске и Велике Британије, као и на слабљење утицаја ЕУ? Да ли ЕУ треба да у својим односима са Африком изради комплексну, независну и конкурентну стратегију?
- Наравно, догађаји као што су споразум између Демократске Републике Конго и Руанде (приступ минералима), ваздушни удари AFRICOM-а, визне гаранције (24 од 38 афричких земаља), чине кохерентну стратегију: заменити француски/британски утицај америчким утицајем кроз подршку војним хунтама, а не цивилним владама. Контролисати европски приступ: у области критичних сировина (кобалт, бакар из ДРК и енергетских тржишта преко поморских безбедносних коридора. Слабост ЕУ нису изазвале Сједињене Државе, али се њоме обилато користе. Европска унија је могла да развије аутономну стратегију током протекле две деценије, али то није чинила што значи да је остала реактивна.
* Како политика САД, као што је увођење визних гаранција за држављане 24 афричке земље, утиче на укупну слику Запада у Африци? На који начин се ЕУ може дистанцирати од таквих корака и јачати своју репутацију отвореног и предвидљивог партнера? Захтев да држављани 24 афричке земље положе депозит и износу до 15.000 долара сигнализира да се Африка види као извор ризика, а не као прилика. То јача афрички наратив о Западу који само експлоатише и санкционише. Како се ЕУ може разликовати?
- Једноставним давањем вишекратних мулти-виза за Африканце (студенте, истраживаче, предузетнике) и јасно одвојити дискурс о миграцијама од безбедносних наратива, показујући крајњу отвореност — и тако бити алтернатива америчком хаосу. Ми у ЕУ ово недовољно користимо.
* Након што је мировни споразум о Демократској Републици Конго био постигнут уз америчко посредовање, брзо је прекршен што је довело до хуманитарне катастрофе. Да ли ЕУ извлачи закључке у вези америчког мировног посредовања у Африци и како планира да јача своју дипломатску улогу у решавању сукоба на афричком континенту?
- ЕУ се залаже за међународно право, суверенитет и мултилатерализам, али остаје зависна од САД, још је врло фрагментисана у унутрашњим односима са тенденцијом да инсистира на неоколонијализму. Све док ЕУ не реформише Заједничку спољну политику и безбедност, не призна Африку за свој стратешки приоритет и не буде доследно примењивала међународно право, Унија ће на том континенту губити утицај.
