Европске псовке врве од секса, друкчије је само код Немаца

ЗАНИМЉИВА КЊИГА НЕМАЧКОГ ЛИНГВИСТЕ И РОМАНИСТЕ ХАНС-МАРТИНА ГАУГЕРА

  • „Срање“ није непозната псовка у многим европским језицима, али у немачком се скоро све врти око фекалија, док секса уопште нема
  • У другим германским језицима такође се псује сексуално, посебно у холандском и енглеском, док су Швеђани изузетак по томе јер им је већина псовки религијска

        НЕМАКИ лингвиста и романиста Ханс-Мартин Гаугер (1935), члан немачке Академије за говор и песништво и аустријске Академије наука, у дугој каријери је написао мноштво озбиљних књига.

       Добитник је и неколико великих културних награда немачког говорног подручја, а недавно је објавио књигу „Das Feuchte und das Schmutzige“ („Влажно и прљаво“), у којој се бави псовањем и вулгарним и речима које се у ту сврху користе у различитим европским језицима.

       Главна теза његове књиге је да се Немци у псовању битно разликују осталих европских народа по томе што сексуалност у њиховим псовкама уопште не игра значајну улогу.

       Да негде друго игра, на простору бивше Југославије свакако, то знамо и из свог искуства - и они који псују и они којима су псовке упућене.

       Сексуални однос са мајком је централно место једне од најважнијих псовки ових простора, али се често повезују орални секс и пенис (а много мање вагина) као и комбинација секса и ануса.

       Слично је, објашњава Ханс-Мартин Гаугер, и у већини осталих европских језика, нарочито романских, а одговарајућих примера у „Das Feuchte und das Schmutzige“ не мањка.

       Један од познатијих је и физички обрачун фудбалера Матерација и Зидана на Светском првенству 2006, када је Италијан завршио на земљи, јер је Французу рекао да ће му „повалити сестру, курву“.

       Са ким се ко у псовкама метафорички секса, то је, наравно, и ствар специфичног народа и његове културе, али нема сумње да све пршти од секса, сексуалности и сексуалних органа.

       Код Немаца је ствар потпуно другачија, не зато што они не псују, него зато што су њихове стандардне псовке усмерене првенствено на фекалне и сродне излучевине.

       Ако Немац жели да вас увреди, неће вам споменути мајку, него ће вам највероватније поручити „Verpiss dich, du Arschloch“, истиче лингвиста Гаугер, што бисмо отприлике могли да преведемо као „Попишај се, шупку један“.

       Кључна реч немачког псовања је и „Scheise“, а кад се псују други, онда им се поручује да се позабаве са „Griff ins Klo“, односно копањем по WC шољи.

       Наравно, истиче Гаугер, „срање“ није непозната псовка и на другим европским језицима, али у немачком се скоро све врти око фекалија, док секса уопште нема.

       У другим германским језицима такође се псује сексуално, посебно у холандском и енглеском, док су Швеђани изузетак по томе јер им је већина псовки религијски усмерена.

       Frankfurter Allgemeine Zeitung хвали књигу и аутора Гаугера као „једног од ретких лингвиста који умеју да популаризују науку“, а „Das Feuchte...“ као текст „лаког стила“ који избегава „таксативно изношење дегутантности“, али успева да све своје тезе јасно и уверљиво представи.

       Немачка специфичност у псовању није нужно лоша ствар, истиче лингвиста Ханс-Мартин Гаугер, јер се у псовкама сексуалне подлоге често скрива омаловажавање жена, али и понижавање телесног и духовног ужитка који је резултат сексуалних односа.

       Иако се језичким чистунцима и конзервативцима може учинити да су псовке недостојна тема за лингвистичко проучавање, Гаугерова књига доказује супротно.

       Уосталом, у томе Ханс-Мартин Гаугер није први, јер су и браћа Грим - без чијег језикословног ангажмана савременог немачког не би било - у своме речнику, који је први пут објављен 1854, уредно навели све тада актуелне псовке.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари