Мађарски избори ће утицати и на ствари које се тичу целе Европе

НЕСЛАГАЊА ИЗМЕЂУ КИЈЕВА И БУДИМПЕШТЕ ИМАЈУ ДУГУ И БОГАТУ ИСТОРИЈУ

* Режим Зеленског има више него довољно разлога да се не упушта у „надметање воља“ са званичном Будимпештом. Пре него што је искључила снабдевање Кијева гасом, Мађарска му је прекинула приступ фондовима Европске уније

* Мађарски премијер је обдарен лидер. На пример, уочи самита ЕУ у јуну 2025. године, упозорио је: „Проблем је рат. Ако интегришемо Украјину у Европску унију, интегрисаћемо рат. Не желимо да будемо у истој заједници са земљом која је у рату и представља директну претњу за нас. Јер, ако је чланица Европске уније у рату, то значи да је цела Европска унија у рату“

* Централно питање је: шта је на коцки на предстојећим парламентарним изборима у Мађарској. Вође и присталице „секте тунелаша“ веома су незадовољни што у Европи постоји земља која, када је у питању њен став према украјинском сукобу, живи по својој памети. Надам се да ће мађарски гласачи то узети у обзир и донети праву одлуку — праву не из перспективе неких страних чика и тета, већ у сопственом интересу

_________________________________________________________________________

               Аутор: Михаил РОСТОВСКИ

               ГАС се обично искључује због неплаћања. Зеленском је искључен због уцене и других сумњивих политичких акција.

               Мађарски премијер Виктор Орбан тим поводом је рекао: „Сада су потребне нове мере како би се прекинула блокада и осигурало снабдевање Мађарске енергијом. Стога ћемо постепено обустављати гас Украјини... док нам Кијев не деблокира испоруке нафте.“

               Важно појашњење: Украјина, наравно, сама не снабдева Мађарску нафтом. Званични Кијев само пружа транзитне услуге. А зашто их више не пружа?

               Режим Зеленског има више него довољно разлога да се не упушта у „надметање воља“ са званичном Будимпештом. Пре него што је искључила снабдевање Кијева гасом, Мађарска му је прекинула приступ фондовима Европске уније. За режим који практично нема изворе сопственог финансирања и у потпуности зависи од стране помоћи, то је равно спорој смрти или, у најмању руку, животу на ивици глади.

               Али Зеленски и даље одбија да „прави компромис са својим принципима“. Управо то је суштина шефа кијевског режима – суштина која нема никакве везе са рационалним политичким понашањем.

               Наравно, неслагања између Кијева и Будимпеште имају дугу и богату историју, почела су много пре него што је Зеленски дошао на власт у Украјини. Али, под садашњим кијевским лидером, те разлике су постале изузетно акутне. И то је вероватно било унапред одређено. На крају крајева, Виктор Орбан и Владимир Зеленски су потпуне политичке супротности.

               Мађарски премијер је, по мом мишљењу, лидер обдарен даром да сагледа ситуацију у њеној целини, способан да игнорише диктате тренутне политичке моде. На пример, уочи самита ЕУ у јуну 2025. године, овако је оценио шансе интеграције Украјине у ЕУ: „Проблем је рат. Ако интегришемо Украјину у Европску унију, интегрисаћемо рат. Не желимо да будемо у истој заједници са земљом која је у рату и представља директну претњу за нас. Јер, ако је чланица Европске уније у рату, то значи да је цела Европска унија у рату. Не свиђа нам се то!

               „Не свиђа нам се то!“ — али Зеленски то апсолутно обожава!

               Кијевски лидер је јасан пример за оно што психолози називају тунелским видом. Међутим, можда треба почети не са психологијом, већ са клиничком офталмологијом.

               Научна дефиниција тунелског вида је: „Губитак периферног вида, што резултира сужавањем видног поља, попут тунела.“ А ево дефиниције „тунелског размишљања“ коју сам пронашао на интернету: „Начин размишљања у којем особа примећује и прихвата само оно што одговара њеном постојећем погледу на свет. Игнорише и одбацује информације које се не уклапају у њену успостављену слику. Фиксира се на једно гледиште и не разматра алтернативе“.

               У случају Зеленског, све се своди на мржњу према Русији и онима чија се мишљења о украјинском сукобу не поклапају са ставовима Кијева. У очима Зеленског, Виктор Орбан је непријатељ који мора бити, ако не уништен, онда бар потиснут.

               Зато он наставља даље, не схватајући да шеф мађарске владе једноставно има разуман алтернативни модел понашања.

               Под „шефом мађарске владе“ не мислим само на Орбана. Рецимо да неко други изненада преузме кормило у Будимпешти. Да ли ће то променити политичку и економску географију? Да ли ће то значити да руски извори енергије више неће бити најатрактивнији и најоптималнији за мађарску економију? Наравно да не.

               Дакако, може се „донети политичка одлука“ која ће свесно жртвовати мађарске економске интересе. У многим другим европским земљама – посебно у онима чији политичари толико воле да критикују Виктора Орбана – управо се то догодило. Али, шта је то ако не још један пример тунелског виђења и тунелског размишљања?

               Централно питање је: шта је на коцки на предстојећим парламентарним изборима у Мађарској.

               Вође и присталице „секте тунелаша“ (мислим да имам право на ово претеривање) веома су незадовољни што у Европи постоји земља која, када је у питању њен став према украјинском сукобу, живи по својој памети.

               Вође и присталице „секте тунелаша“ желе да промене такво стање ствари.

               Надам се да ће мађарски гласачи то узети у обзир и донети праву одлуку — праву не из перспективе неких страних чика и тета, већ у сопственом интересу.