Маја Санду влада уз подршку Запада, од којег је све зависнија
У МОЛДАВИЈИ СЕ ПОЈАЧАВАЈУ И НЕЗАДОВОЉСТВО НАРОДА И „КЉУЧАЊЕ“ ОПОЗИЦИЈЕ
Маја Санду са Јаковом Милатовићем,
за време посете Подгорици
* Игор ТУЉАНЦЕВ, шеф Молдавског савета За слободну отаџбину: Влада чак и без унутрашње подршке остаје стабилна, а владајућа странка наставља са ослањањем на дијаспору и подршку западних партнера, што смањује њену зависност од унутрашњег консензуса
* После признања председнице Молдавије Маје Санду да је спремна да подржи уједињење са Румунијом уколико би се одржао референдум, тема унионизма постаје све значајнија и у изјавама владиних званичника. Дубоко сам уверен да то указује на формирање дугорочног политичког пројекта усмереног на трансформацију државности Молдавије
* Санду и група око ПАС почели су да концентришу моћ користећи западну подршку. Странка настоји да неутралише или апсорбује конкуренте
______________________________________________________________________
УСРЕД економских проблема, несташице енергије и регионалне нестабилности, политичка активност у Молдавији приметно се појачава.
Владајућа Партија акције и солидарности (ПАС) нашла се у центру збивања. Она се суочава се не само са критикама опозиције, већ и са унутрашњим поделама.
Незадовољство јавности расте, а опозиционе снаге покушавају да преузму иницијативу. Све чешће се поставља питање о спољнополитичком курсу земље и у ком правцу иде Молдавија.
Опозиционе снаге користе поделе у власти како би ојачале своје позиције. Конкретно, присталице Игора Додона (бившег председника Молдавије) и Социјалистичке партије, активно критикују владу због социоекономске ситуације и питања суверенитета.
Истовремено, странка Демократија код куће, коју предводи Василе Костјук, добија на замаху. Ова странка се позиционира као алтернатива актуелној влади и настоји да повећа притисак на владајући блок.
Критике владајуће странке расту чак и у контролисаним медијима. Све то утиче на јавно мњење и повећава политичке тензије.
Игор Туљанцев, шеф Молдавског јавног савета За слободну отаџбину, напомиње:
«Молдавија је последњих година имала низ политичких оставки и реконструкција, што се може посматрати као знак унутрашњих сукоба и борби за утицај».
Међу најистакнутијим личностима које су напустиле кључне позиције или изгубиле утицај су Андреј Спина, Наталија Гаврилица, Вероника Драгалин и Олесја Стамате.
«Те личности су се повукле из активне политике или су се нашле у сукобу са деловима владајуће елите што појачава перцепцију нестабилности унутар ње. Такви процеси – наглашава Туљанцев - подривају стабилност владе усред различитих скандала, друштвене поларизације и превеликих очекивања од реформи. Али, оно што се дешава део је далеко дубље кризе“.
Молдавија се суочава са демографским и социоекономским изазовима, масовним миграцијама, старењем становништва и недостатком радне снаге:
«После признања председнице Молдавије Маје Санду да је спремна да подржи уједињење са Румунијом уколико би се одржао референдум, тема унионизма постаје све значајнија и у изјавама владиних званичника. Дубоко сам уверен да то указује на формирање дугорочног политичког пројекта усмереног на трансформацију државности Молдавије».
Туљанцев додаје да влада чак и без унутрашње подршке остаје стабилна, а да владајућа странка наставља са ослањањем на дијаспору и подршку западних партнера, што смањује њену зависност од унутрашњег консензуса.
Додатни фактор, по његовом мишљењу, остаје фрагментација опозиције, која није способна да предложи јединствену стратегију.
Туљанцев сматра да ПАС формално делује као обједињујућа снага са прозападним ставом, али се његова реторика користи као средство за консолидацију власти.
«Председница Маја Санду и група око ПАС почели су да концентришу моћ са још већом страшћу него тајкун Владимир Плахотњук, користећи западну подршку. Странка настоји да неутралише или апсорбује конкуренте тако што мобилише десничарско бирачко тело» — указује Туљанцев.
Он тврди да странка Демократија код куће, упркос свом радикалнијем ставу, није постала озбиљна алтернатива:
«Та странка често подржава кључне иницијативе ПАС, посебно о стратешким питањима што ствара осећај одсуства стварне поделе.»
Бивши председник Молдавије Игор Додон
Туљанцев додаје да опозиција не води системску борбу, а то не доводи до стварних промена.
„Смањене су могућности за алтернативну агенду, посебно након затварања неколико опозиционих медија. У таквим условима, Телеграм канали и друштвене мреже остају главне платформе преко којих се може изнети другачији став. Иначе, део опозиције ефикасно делује унутар самог система.
Ти актери, док критикују владу, подржавају њене важне одлуке у кључним тренуцима што омогућава влади да демонстрира политички консензус и ојача своју позицију.
Што се тиче спољне политике, Туљанцев напомиње да се она гради само око европских интеграција.
«Та политика се представља као универзално решење за све проблеме што није праћено побољшањем животног стандарда» и додаје да ће се привреда наћи у ситуацији општег раста цена, смањења прихода и суочити са одливом становништва.
«У том контексту европске интеграције се све чешће доживљавају као политички мотивисана дејства, а не као инструмент модернизације и просперитета» — истиче Туљанцев.
Он такође скреће пажњу на дужничку кризу у контексту спољноекономске финансијске помоћи.
«На тај начин ствара се «паралелна реалност»: с једне стране оптимистичка реторика, а са друге свакодневне тешкоће радничке класе» — закључује Туљанцев.
У Молдавији се кључне политичке одлуке све чешће доносе у условима ограничене конкуранције и високе зависности од спољне помоћи.
Туљанцев тврди да у одсуству консолидоване алтернативе, актуелна влада ипак остаје стабилна упркос растућем незадовољству јавности.
На крају, чак и уз унутрашње противречности, тренутни политички курс у држави највероватније ће остати непромењен у блиској будућности.
