Немачка још има најбројнију средњу класу, али се све више топи
ПРЕ 15 ГОДИНА СРЕДЊОЈ КЛАСИ ПРИПАДАЛО
65 ОДСТО НЕМАЦА, А САДА - 58 ОДСТО
- Олаф Грох-Замберг, професор социологије на универзитету у Бремену: „Расподела прихода у Немачкој се све више поларизује и све су мање могућности преласка из ниже у средњу класу“
СРЕДЊА класа је кичма државе. А у Немачкој се средњи класа све више смањује и то изазива забринутост код многих стручњака.
Око 58 одсто становника Немачке данас припада тзв. средњој класи. Године 1997. било их је 65 процената. Те бројке произлазе из студије универзитета у Бремену и Немачког института за привредна истраживања, коју је наручила фондација „Бертелсман“.
Појам средње класе одређен је на основу зараде. За оријентацију служи просечни приход. Та научна студија у средњу класу убраја четворочлане породице са 2.400 до 5.000 евра месечно.
Кућа, башта, аутомобил - у Немачкој су појам средње класе.
Осим тога, студија као даље критеријуме узима образовање и занимање, објашњава Олаф Грох-Замберг, професор социологије на универзитету у Бремену и један од аутора студије.
Његов закључак: „Расподела прихода у Немачкој се све више поларизује и све су мање могућности преласка из ниже у средњу класу.“
За професора Грох-Замберга такав развој је забрињавајући. Он при том подсећа да је средња класа у Немачкој у само пет година смањена за чак седам процената. Ипак, његов колега, социолог Штефан Храдил, то не сматра тако драматичним: „Делови средње класе имају одличне шансе за друштвени успон. Дакле, ако је средња класа смањена, онда то није аутоматски лоша вест.“
Храдил ипак упозорава: „Кад већи део средње класе западне у потешкоће, долази до политичке дестабилизације. Тада ти угрожени делови средње класе нагињу релативно радикалним изјашњавањима на изборима.“ Као пример Храдил наводи настанак националсоцијализма у Немачкој, који је, према његовом мишљењу, последица слабљења средње класе током економске кризе 20-их година прошлог века.
Без обзира на негативни тренд, у Немачкој се још увек више од половине становника убраја у средњу класу. То је, у поређењу са другим земљама, добар резултат. У државама које имају слабију средњу класу чешће се јављају одређени проблеми. Професор Храдил истиче: „Што су веће социјалне разлике, то је више проблема с криминалом и другим негативним појавама.“